Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Jezik divljine — tajne sporazumevanja među životinjama

Jezik divljine — tajne sporazumevanja među životinjama

Jezik divljine — tajne sporazumevanja među životinjama

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

NEMA sumnje da je sposobnost sporazumevanja jedan od najdragocenijih darova koji je dat čovečanstvu. Pomoću nje mi jedni drugima prenosimo važne informacije, bilo verbalno bilo govorom tela, kao što su gestovi. U stvari, sloboda govora je pitanje o kome se raspravlja širom planete. Neki su zbog toga došli do zaključka da je komunikacija nešto što je svojstveno samo ljudima.

Ipak, istraživanja pokazuju da životinje razmenjuju informacije na načine koji često zbunjuju ljude. Da, one „govore“, ali ne rečima, već vizuelnim znacima kao što je mahanje repom, micanje ušima ili mlataranje krilima. Drugi oblici komunikacije podrazumevaju korišćenje glasa, kao što su lavež, rika, režanje ili pesma kod ptica. Ljudi razumeju neke od tih „jezika“, dok druge pak moraju dosta da istražuju da bi ih razumeli.

Grabljivci!

Sredina je jula. U prostranom Nacionalnom parku Serengeti u Tanzaniji na hiljade šarenomrkih gnuova kreće se u potrazi za bujnijim pašnjacima ka severu, prema Rezervatu divljih životinja Masai Mara u Keniji. Ravnicama odjekuje topot kopita tokom ove godišnje seobe. Međutim, duž puta vreba opasnost. Put su zaposeli grabljivci kao što su lavovi, gepardi, hijene i leopardi. Gnuovi će biti u opasnosti i kad budu prelazili reku Mara koja vrvi od krokodila. Kako se gnuovi brane od grabljivaca?

Da bi zbunili neprijatelja, gnuovi će brzo pretrčati kratku razdaljinu i onda se okrenuti ka neprijatelju, a za sve to vreme će glavu zabacivati tamo-amo. Groteskno će poskakivati, izvodeći nekakvu smešnu predstavu. Čak će i najokoreliji grabljivac stati u čudu kada vidi ovaj neobični ples. Ako grabljivac nastavi da se približava, gnuovi će ponoviti svoje izvođenje. To može toliko da zbuni napadača, da se posle ovakve predstave okani lova. Ovaj nezgrapni ples je šarenomrke gnuove doveo na glas da su klovnovi ravnica.

Manji rođaci šarenomrkih gnuova, impale, poznate su po svojim ogromnim skokovima. Za mnoge ovi visoki skokovi mogu predstavljati simbol gracioznosti i brzine. Međutim, kada su u nevolji, ove antilope koriste svoje skakačke tehnike da bi grabljivcu otežale da ih zgrabi za noge. Skokovi, koji mogu biti i do 9 metara u dužinu, daju napadaču jasnu poruku: „Juri me ako misliš da možeš da me stigneš.“ Malo grabljivaca je spremno na to samo da bi uhvatilo jogunastu impalu!

Kada dođe vreme za obrok

Mnoge životinje grabljivice u divljini moraju da razviju svoje lovačke veštine kako bi postale dobri lovci. Mladunci moraju dobro da paze dok ih roditelji poučavaju. U jednom rezervatu za životinje u Africi, posmatrali su jednu ženku geparda po imenu Saba dok je svoje mladunce poučavala važnim lekcijama za opstanak. Nakon što se više od sat vremena prikradala jednoj Tomsonovoj gazeli koja je pasla, napravila je veliki skok i bespomoćnu antilopu uhvatila za vrat — ali je nije ubila. Nekoliko trenutaka kasnije, Saba je ošamućenu životinju spustila pred svoje mladunce, koji su bili iznenađujuće nevoljni da se bace na plen. Ti mladi gepardi su razumeli zašto im je majka donela živu životinju. Ona je želela da nauče kako da ubiju gazelu. Svaki put kada bi gazela pokušala da se podigne i pobegne uzbuđeni mladunci bi je oborili. Iscrpljena, gazela je odustala od borbe za život. Gledajući ih iz daljine, Saba je bila zadovoljna njihovim postupcima.

Neke životinje su se specijalizovale da tokom potrage za hranom prave što veću buku. Grupa pegavih hijena će roktati, frktati i cerekati se dok juri plen. Kada životinja bude ubijena, druge hijene će zloglasnim „smehom“ biti pozvane na gozbu. Međutim, hijene ne dolaze do hrane uvek putem lova. One se u divljini ubrajaju među najgore kradljivce hrane — jer koriste svaki mogući način da uznemire druge grabljivce da bi došle do njihovog ulova. Verovali ili ne, poznate su po tome što čak i lavove mogu da uplaše i oteraju od njihovog obroka! Kako im to polazi za rukom? Pošto su bučne, one će pomahnitati, pokušavajući da uznemire lavove koji jedu. Ako se lavovi ne budu obazirali na buku, hijene će se još više razdražiti i postati drskije. Kada im je mir narušen, lavovi će obično ostaviti lešinu i otići.

Kod pčela je potraga za hranom komplikovan ritual. Složene naučne studije su otkrile da pčela putem plesa prenosi drugim pčelama u košnici informacije o mestu, vrsti i čak kvalitetu pronađene hrane. Pčela na svom telu nosi uzorke hrane, kao što su nektar ili polen, do drugih pčela u košnici. Ona je plesom u stanju ne samo da uputi druge pčele do mesta na kom se nalazi hrana, već i da im stavi do znanja koliku razdaljinu treba preleteti. Pazite se! Ta pčela koja obleće oko vas možda skuplja neke važne informacije koje će odneti kući. Vaš parfem ih može navesti da pogrešno shvate da je to njihov sledeći obrok!

Biti u kontaktu

Malo je zvukova koji su tako spektakularni kao lavlja rika u tihoj noći. Nudi se nekoliko objašnjenja za ovakvu komunikaciju među lavovima. Moćna rika mužjaka jeste upozorenje svima da se on nalazi na toj teritoriji i da ulaze na sopstvenu odgovornost. Međutim, pošto je društvena životinja, lav će rikati i da bi bio u kontaktu s drugim članovima čopora. To je obično blaža, ne tako prodorna rika. Tokom jedne noći jedan lav se čuo kako riče svakih 15 minuta sve dok se jedan njegov rođak nije odazvao iz daljine. Nastavili su da „razgovaraju“ sledećih 15 minuta, dok se konačno nisu sreli. Rika je onda utihnula.

Takvi kontakti ne samo što unapređuju dobre odnose već i pružaju zaštitu u nevolji. Kvočka će se oglašavati s nekoliko zvukova koji njenim pilićima prenose različite poruke. Međutim, najizrazitiji je dug, dubok zvuk koji liči na predenje, kojim se oglašava uveče, i njime govori da je došla kući da prenoći. Raštrkani pilići se na majčin poziv skupljaju pod njena krila i spavaju (Matej 23:37).

Pronalaženje partnera

Da li vam se ikada desilo da vas usred nekog posla prekine ptičja pesma? Zar niste fascinirani njihovom sposobnošću da osećajno pevaju? Ipak, da li ste znali da im nije ni na kraj pameti da vas zabavljaju? Njihove pesme su način na koji prenose važne poruke. Iako pevanje ponekad služi da se odredi teritorija, ono se uglavnom koristi i da bi se privukli potencijalni partneri. Prema knjizi The New Book of Knowledge, kada se mužjak i ženka pronađu, „pevanje se smanjuje za 90 posto“.

Međutim, da bi se osvojio partner ponekad nije dovoljna samo dobra pesma. Ženke nekih ptica zahtevaju da se „cena za nevestu“ plati pre nego što ih mužjak osvoji. Tako će mužjak tkalca morati da demonstrira svoje veštine u pravljenju gnezda pre nego što preduzme daljnje korake. Mužjaci drugih vrsta će dokazati da su sposobni da izdržavaju porodicu tako što će bukvalno hraniti ženku.

Složeni načini na koje životinje komuniciraju ne služe samo udovoljavanju njihovih fizičkih potreba već i smanjuju broj sukoba i doprinose miru u divljini. Iako se sporazumevanje među životinjama više istražuje, tek treba da dođe vreme kada ćemo bolje razumeti ovaj „jezik divljine“. Iako ga ne razumemo u potpunosti, on slavi svog tvorca, Jehovu Boga.

[Okvir/Slike na stranama 18, 19]

„Zvuk tišine“ kod slonova

Toplo je poslepodne u prostranom Nacionalnom parku Amboseli u Keniji i čini se da krdo slonova ne uznemirava nikakav upad u njihovo stanište. Ipak, vazduh je pun „slonovskog razgovora“ koji varira od niskofrekventnog krčanja do visokofrekventnog trubljenja, rikanja, glasnog dubokog rikanja, štektanja i frktanja. Neki od tih zvukova imaju frekvenciju koja je ispod nivoa koji ljudsko uvo može čuti, a ipak su toliko snažni da ih može čuti bilo koji slon koji je udaljen nekoliko kilometara.

Stručnjaci za ponašanje životinja i dalje su zbunjeni složenošću načina na koji slonovi prenose važne poruke. Džojs Pol je provela više od 20 godina proučavajući koncepte komunikacije među afričkim slonovima. Došla je do zaključka da ova velika stvorenja, poznata po svojim veoma cenjenim kljovama, ispoljavaju osećanja kao malo koje druge životinje. Polova kaže da „kad gledate izvanredno ponašanje slonova tokom ceremonije pozdravljanja s članovima porodice ili grupe s kojima imaju bliske veze, [ili prilikom] rođenja novog člana porodice... jednostavno morate pomisliti da imaju vrlo jake emocije koje bi se najbolje mogle opisati izrazima kao što su radost, sreća, ljubav, osećanja prijateljstva, veselje, užitak, zadovoljstvo, saosećanje, olakšanje i poštovanje“.

Kada se posle dugog perioda razdvojenosti ponovo sastanu, njihovo pozdravljanje se pretvara u gungulu, dok zajedno trče podignutih glava i mašu ušima. Ponekad će slon čak staviti svoju surlu u usta drugog slona. Izgleda da ovo pozdravljanje slonovima daje dubok osećaj radosti i kao da govore: „Hej! Prosto je fantastično što sam ponovo s tobom!“ Takve veze obnavljaju sistem podrške koji je vitalan za njihovo preživljavanje.

Izgleda da slonovi imaju i smisao za humor. Polova opisuje da je gledala kako slonovi razvlače uglove svojih usana u ono što je nazvala osmehom i kako mašu glavama na način koji je nagoveštavao užitak. Jednom je započela igru kojoj su se ove životinje pridružile i 15 minuta se ponašale potpuno budalasto. Dve godine kasnije, izgledalo je da joj se neki učesnici ponovo „smeju“, možda se prisećajući da je ona bila uključena u tu igru. Slonovi ne samo što igranjem zabavljaju jedni druge već i imitiraju zvukove. Prilikom jednog istraživačkog projekta, Polova je čula zvuk koji se razlikovao od zvukova kojima se slonovi inače oglašavaju. Analizom se ispostavilo da su slonovi imitirali zvuk kamiona koji su prolazili u blizini. I to su očigledno radili iz zabave! Čini se kao da slonovi traže bilo kakav izgovor za izmotavanje.

Mnogo je bilo reči o načinu na koji slonovi izgleda žale kada nekog člana porodice zadesi nesreća. Polova je jednom posmatrala ženku koja je tri dana čuvala svoju mrtvorođenu bebu i opisala je na sledeći način: njeni „izrazi lica“ su bili „slični izrazima lica osobe pogođene tugom, depresivne osobe: glava joj je bila pognuta, uši su joj visile, a uglovi usana su bili okrenuti nadole“.

Oni koji zbog slonovače ubijaju slonove ne osvrću se na ’psihičku traumu‘ siročića koji su možda bili očevici ubistva svojih majki. Te bebe prvih nekoliko dana provode u sirotištu za životinje pokušavajući da prevaziđu svoju „tugu“. Jedan čuvar je izvestio da je ujutru čuo siročiće kako „vrište“. Posledice se mogu videti i nekoliko godina posle smrti. Polova navodi da slonovi mogu zaključiti da je čovek kriv za njihovu patnju. Mi se radujemo vremenu kada će čovek i zver zauvek živeti u miru (Isaija 11:6-9).

[Slika na stranama 16, 17]

Udvaranje jedne vrste blune

[Slika na 17. strani]

Šarenomrki gnu izvodi čudan ples da bi zbunio protivnika

[Slika na 17. strani]

Zloglasni „smeh“ hijene

[Izvor]

© Joe McDonald

[Slika na 18. strani]

Pčelinji ples