Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Materinstvo — trka s preponama

Materinstvo — trka s preponama

Materinstvo — trka s preponama

Materinstvo je komplikovan i veličanstven poduhvat. Majke uživaju u dragocenim trenucima koje ne bi menjale nizašta na svetu. Međutim, ponekad se nalaze na ivici nervnog sloma. Helen, koja je majka, upoređuje svoj život s trkom s preponama. Izgleda da s vremenom tih prepona ima sve više i da su sve veće.

Majke žrtvuju svoje slobodno vreme i dosta od društvenog života da bi bile sigurne da su im deca dobro zbrinuta. „Uvek sam u pripravnosti“, kaže Ester, majka petoro dece. „Zamenila sam relaksirajuće kupanje u kadi brzim tuširanjem, a romantične večere hranom iz mikrotalasne pećnice. Ima toliko putovanja na koja nisam otišla, toliko mesta koja nisam videla i toliko stvari koje nisam uradila. Ali, veš je opran i složen!“

Naravno, većina majki će pričati i o jedinstvenim trenucima radosti koje doživljavaju dok odgajaju svoju decu. Ester kaže: „Povremeni osmeh koji dobijete, slatke reči: ’Hvala, mamice‘ i zagrljaji puni topline — to je gorivo koje vam daje snagu da idete dalje.“ a

Zaposlene majke

Jedna velika prepona koja otežava materinstvo ogleda se u tome što su, pored tradicionalnih odgovornosti koje imaju u porodici, mnoge žene zaposlene kako bi finansijski potpomogle svoju porodicu. Mnoge od njih su zaposlene ne zato što to žele već zato što moraju. One znaju da će njihova porodica, a posebno deca, ostati bez mnogih stvari ako ostanu kod kuće. Njihove plate — često manje od plate muškaraca sa istim zaposlenjem — veoma su važne.

Primera radi, u Sao Paulu u Brazilu, 42 posto radne snage sačinjavaju žene. Jedne tamošnje novine su nezaposlene majke koje odgajaju decu nazvale „ugroženom vrstom“. U zabačenim krajevima Afrike uobičajeno je videti majku sa svežnjem drva na glavi i detetom na leđima.

Zahtevno radno mesto

Dodatna prepona može biti dugačko radno vreme koje tržište rada zahteva od majki. I to nije jedini zahtev. Kada se Marija koja živi u Grčkoj zaposlila, njen poslodavac je od nje tražio da potpiše jedan dokument kojim se obavezuje da tri godine neće zatrudneti. Ukoliko zatrudni, moraće da plati nadoknadu. Marija je potpisala ovaj dokument. Međutim, zatrudnela je oko godinu i po dana posle toga. Njen poslodavac je zatim taj dokument pokazao Mariji koja je izašla na sud žaleći se na politiku ove kompanije i sada čeka ishod.

U manje ekstremnim slučajevima, poslodavci mogu da vrše pritisak na majke da se posle porođaja što pre vrate na posao. I kad se vrate obično ne dobijaju skraćeno radno vreme. Ne uzima se u obzir činjenica da one sada imaju obaveza prema veoma malom detetu. One ne mogu dugo da odsustvuju s posla a da nemaju novčanih poteškoća. Majke možda moraju da izađu na kraj i s lošim ustanovama za brigu o deci i s neadekvatnom finansijskom pomoći od države.

S druge strane, neke majke ne rade iz finansijskih razloga, već radi satisfakcije. I posle prvog i posle drugog porođaja, Sandra je rešila da se vrati na posao. Kad se odjednom našla sama kod kuće s bebom, priseća se ona: „Ponekad bih stajala i zurila kroz prozor pitajući se šta ostali svet radi“. Neke majke gledaju da u zaposlenju pronađu izlaz iz stresova koje nosi porodični život. Britanski Daily Telegraph izveštava: „Neki roditelji traže da rade prekovremeno jer je na radnom mestu relativno mirno. A to onda stvara začarani krug jer se tako skraćuje vreme koje se provodi s decom koja su sve više apatična, agresivna i devijantna.“

Balansiranje između obaveza

Nije lako napraviti ravnotežu između posla i kuće. Poput mnogih majki, jedna majka iz Holandije kaže: „Umorna sam, umorna, umorna. Čak ustajem umorna. Kad se s posla vratim kući, sva sam slomljena. Deca već kažu: ’Mama je uvek umorna‘, i zbog toga se osećam krivom. Ne želim da odsustvujem s posla, već želim da budem društvena osoba koja sve postiže. Ali nisam savršeni primer koji bih želela da budem.“

Ona je jedna od miliona zaposlenih majki koje su prihvatile ideju da ’kvalitetno vreme‘ provedeno s decom može u izvesnoj meri nadomestiti njena česta odsustvovanja, samo da bi na kraju otkrile da to i nije baš tako sjajna ideja. Mnoge majke danas kažu da su zbog balansiranja između stresova na poslu i odgovornosti u kući premorene, napete i nedovoljno plaćene.

Kada su žene mnoge sate odvojene od svoje dece, ona ne dobijaju ono što im je najpotrebnije — vreme i pažnju svoje majke. Fernanda A. Lima, dečji psiholog iz Brazila, kaže da niko ne može ispuniti ulogu majke kao ona sama. „Prve dve godine u životu deteta su najkritičnije“, kaže ona. „Dete je još premalo da bi shvatilo zašto majka nije tu.“ Neka druga osoba može da umanji detetovu potrebu za majkom, ali ne može da preuzme njeno mesto. „Beba oseća da od majke ne dobija negu punu ljubavi“, kaže Lima.

Keti je majka koja radi puno radno vreme i ima malu ćerkicu. Ona kaže: ’Imam strašan osećaj krivice, kao da je napuštam [kad je ostavlja u obdaništu]. Teško je kad pomislite da propuštate priliku da posmatrate kako vaše dete raste i razvija se, i veoma je čudno kad pomislite da je više vezano za obdanište nego za vas.‘ Jedna stjuardesa iz Meksika kaže: „Posle nekog vremena dete vas ne prepoznaje, ono vas ne poštuje iz prostog razloga jer ga ne odgajate. Deca znaju da ste vi njihova majka, ali odjednom žele da budu sa ženom koja ih čuva.“

S druge strane, majke koje ostaju kod kuće da bi čuvale svoju decu kažu da moraju da podnose omalovažavanje i potcenjivanje od strane društva u kome se veliča plaćeni posao. U nekim zemljama se na zvanje domaćice više ne gleda s poštovanjem, tako da su žene pod pritiskom da stvaraju svoju karijeru, čak i kad dodatna novčana sredstva nisu neophodna.

Ostavljene da se bore same

Još jedna prepona u materinstvu ogleda se u sledećoj činjenici: umorna majka stiže kući posle punog radnog vremena ne da bi se odmorila već da bi nastavila sa svojim redovnim kućnim poslovima. Bez obzira da li su zaposlene ili ne, i dalje se smatra da su majke prvenstveno odgovorne za održavanje kuće i brigu o deci.

Dok sve više majki radi prekovremeno, očevi ne nadoknađuju uvek to vreme. Londonski The Sunday Times je napisao: „Britanija je zemlja odsutnih očeva, kako navodi jedno novo istraživanje koje pokazuje da muškarci dnevno provedu samo 15 minuta sa svojom decom... Mnogi muškarci ne uživaju da budu sa svojom porodicom... Za razliku od njih, zaposlena majka u Britaniji dnevno provede 90 minuta sa svojom decom.“

Neki muževi se žale da im supruge teško poveravaju da nešto urade budući da insistiraju na tome da se sve uradi baš onako kako one to rade. „U protivnom, ništa ne valja“, kažu muževi. Da bi imala koristi od saradnje sa svojim mužem, umorna domaćica bi mogla da napravi neke ustupke što se tiče načina na koji se obavljaju neki kućni poslovi. S druge strane, supruzi ne treba da se izgovaraju na osnovu ovog argumenta i da sede skrštenih ruku.

Dodatne prepone

Duboko ukorenjene tradicije takođe mogu stvoriti neke dodatne prepone. U Japanu se od majki očekuje da podižu decu tako da budu slična ostaloj deci iz njihove generacije. Ukoliko druga deca idu na časove klavira ili slikanja, majka može biti pod pritiskom da to isto moraju činiti i njena deca. Škole vrše pritisak na roditelje da se njihova deca uključe u iste vanškolske aktivnosti kao i druga deca. Kad se neko razlikuje, to može dovesti do šikaniranja od druge dece, nastavnika, roditelja ostale dece i rođaka. Tako je i u drugim zemljama.

Reklame i potrošački mentalitet nagone decu da budu zahtevna. U razvijenom svetu, majke bi mogle misliti kako deci treba da pruže neke stvari samo zato što vide da i druge majke to omogućuju svojoj deci. Ukoliko to ne mogu, možda misle da nisu dobre majke.

Ovo razmatranje savremenog materinstva ne treba da zamrači podvig miliona vrednih, samopožrtvovanih majki koje daju sve od sebe kako bi ispunile jedan od najplemenitijih zadataka — podizanje budućih generacija čovečanstva. To je stvarno prednost. Biblija kaže: „Deca su blagoslov i dar od GOSPODA“ (Psalam 127:3, Contemporary English Version). Mirijam koja ima dvoje dece predstavlja takve majke kad kaže: „Uprkos svim izazovima, materinstvo donosi neuporedive radosti. Ono nas majke ispunjava osećajem zadovoljstva kad vidimo kako se naša deca odazivaju na pouku i disciplinu i postaju odgovorni članovi društva.“

Šta majkama može pomoći da im materinstvo pričinjava veću radost? Sledeći članak će izneti neke praktične predloge.

[Fusnota]

a Ovi članci govore o udatim majkama. U budućnosti će Probudite se! govoriti o izazovima samohranih majki.

[Okvir na 6. strani]

„Dan majki“

Strašno siromaštvo, neobrazovanost, neodgovorni bračni partneri, često zlostavljanje i sida epidemijskih razmera pogađaju majke u južnoj Africi. Nedavno su na jedan Dan majki južnoafričke novine The Citizen izvestile: „Na hiljade žena će tokom Dana majki biti zlostavljano od svojih partnera, a neke će tog dana izgubiti i život.“ Zbog takvih problema svake godine na hiljade majki iz Južne Afrike napuštaju svoje bebe. Nedavno je u periodu od dve godine broj napuštenih beba porastao za 25 posto. Još ozbiljniji je porast broja žena koje izvrše samoubistvo. Nedavno se jedna žena iz oblasti pogođene siromaštvom bacila pod voz držeći u naručju svoje troje dece. Svi su nastradali. Da bi sastavile kraj s krajem, neke majke se upuštaju u prostituciju i preprodaju droge, ili podstiču svoje ćerke na tako nešto.

Iz Hongkonga stiže izveštaj da „neke mlade majke posle porođaja ubijaju svoje bebe ili ih bacaju u kontejner za smeće, pošto ne mogu da se nose s pritiscima“. Novine South China Morning Post spomenule su da su u Hongkongu neke mlađe udate žene „sada pod tako velikim pritiskom da njihovo mentalno zdravlje može biti narušeno do te mere da na kraju izvrše samoubistvo“.

[Okvir na 7. strani]

Materinstvo u raznim zemljama

Tako malo vremena

❖ Jedno istraživanje u Hongkongu otkrilo je da 60 posto zaposlenih majki ne posvećuje svojoj deci onoliko vremena koliko one smatraju da je dovoljno. Tokom radnih dana, dvadeset posto dece uzrasta do tri godine, čiji roditelji rade, živi van kuće, obično s babom i dedom.

❖ Žene u Meksiku utroše oko 13 godina svog života na brigu oko barem jednog deteta mlađeg od pet godina.

Majke i posao

❖ U Irskoj 60 posto žena ostaje kod kuće i brine o deci. U Grčkoj, Italiji i Španiji oko 40 posto.

Pomoć u kući

❖ U Japanu 80 posto domaćica reklo je da bi volele da im neki član porodice pomogne u kućnim poslovima, naročito kad su bolesne.

❖ U Holandiji muškarci provedu 2 sata dnevno s decom i oko 0,7 sati obavljaju kućne poslove. Žene provedu oko 3 sata s decom i 1,7 sati obavljaju poslove po kući.

Majke pod stresom

❖ U Nemačkoj preko 70 posto majki oseća da je pod stresom. Oko 51 posto se žali na bolove u kičmi i intervertebralnim diskovima. Više od trećine se oseća premoreno i utučeno. Oko 30 posto pati od glavobolje i migrene.

Zlostavljane majke

❖ Oko 4 posto ispitanica u Hongkongu reklo je da su tokom trudnoće bile pretučene.

❖ Istraživanje koje je u Nemačkoj sproveo časopis Focus pokazuje da je skoro svaku šestu majku barem jedanput fizički napalo njeno dete.

[Slike na 7. strani]

Biti majka može biti veoma stresno, pošto mnoge žene moraju da balansiraju između posla i porodičnog života