Pogled u svet

Odugovlačenje i zdravlje

„Odugovlačenje vam može doneti bolest“, kaže jedna studija o kojoj je bilo govora u novinama Vancouver Sun. Na nedavnoj konferenciji Udruženja psihologa Amerike održanoj u Torontu (Kanada), iznesena je jedna studija o 200 kanadskih studenata na univerzitetu, kojom se „ustanovilo da oni koji odugovlače stavljaju sebe pod toliko veliki pritisak da u odnosu na druge više pate od bolesti povezanih sa stresom... Kako se približava datum nekog ispita, tako se nivo stresa kod onih koji odugovlače povećava. Njihov ležeran stav je bio zamenjen češćim glavoboljama, bolovima u leđima, prehladama, nesanicom i alergijama. Imali su više respiratornih problema, infekcija i migrena“.

 Riba-planinar!

Časopis Natural History izveštava da je jedan tim brazilskih ihtiologa, naučnika koji proučavaju ribe, posmatrao jednu vrstu južnoameričkog grgeča koji rutinski izvodi naizgled nemoguć poduhvat; naime penje se uz mokru, klizavu liticu visine jedne četvorospratnice koja se nalazi ispod vodopada. „Istraživači su u brzacima u Espiritu Santuu, u istočnom Brazilu, posmatrali koliko je ova četiri centimetra duga riba sposobna da se popne uz vodopad.“ Pomoću dva para velikih peraja grgeči se pripiju za podnožje litice niz koju se spušta vodopad i „snažnim pokretima bokova“ polako se penju uz 15 metara visoku liticu. „Naučnici misle da ovakvo ponašanje doprinosi očuvanju populacije u nepristupačnim brdskim predelima“, kaže ovaj izveštaj. Međutim, grgeči nisu jedina vrsta ribe koja se penje uz litice; tu su još i tropski glamoči i azijski čikovi.

Paradajz otporan na so

„Istraživači su putem genetskog inženjeringa proizveli prvi paradajz na svetu koji može da raste u slanoj vodi — što je napredak koji bi mogao da doprinese rešenju jednog od najvećih problema u poljoprivredi“, kaže washingtonpost.com. Paradajz koji je otporan na so proizveden je pomoću gena biljke koja je u srodstvu s kupusom. Umetnuti gen osposobljava paradajz „da so premesti u udubljenja za skladištenje, što biljci omogućava da uspeva na zemljištu koje bi inače bilo neprikladno za većinu poljoprivrednih kultura“. Prema ovom izveštaju, „paradajz dobijen genetskim inženjeringom može da raste na zemljištu koje se navodnjava vodom koja je oko 50 puta slanija od normalne“. Postoji nada da će takve biljke otporne na so moći da rastu na zemljištu koje padavine ne natapaju redovno. Izveštaj dodaje da se „modifikovani paradajz (ili neke druge kulture koje su na sličan način proizvedene da budu otporne na so) možda može upotrebiti da se obnovi oštećeno zemljište i to tako što će apsorbovati so iz njega“.

Deca samoubice

Broj poziva na SOS telefon za decu Britanskog dobrotvornog društva, koje upućuju deca što žele da izvrše samoubistvo, u 1990/91. godini je iznosio 346, a 1998/99. bilo je duplo više poziva, to jest 701, izveštava londonski The Guardian. „Ekstremni očaj“ bio je „izazvan zadirkivanjem od strane vršnjaka, seksualnim i fizičkim zlostavljanjem, smrću neke drage osobe i stresom koji izazivaju ispiti u školi.“ Prema tom dobrotvornom društvu, „ustaljeno gledište da su pokušaji samoubistva samo način da se skrene pažnja jeste opasno. Nema istine u mitu da oni koji govore o samoubistvu neće i izvršiti samoubistvo. Mnoga deca sa samoubilačkim sklonostima koja su nazvala SOS telefon rekla su da se njihova uznemirenost povećala zbog očiglednog nedostatka brige od strane roditelja ili staratelja“. Posle prvog pokušaja samoubistva, „porodicama toliko lakne što je njihovo dete preživelo... da smatraju da je problem rešen. Onda se to, na nesreću, ponovi“, obično u roku od nekoliko meseci od prvog pokušaja. Iako broj devojčica koje pokušaju da izvrše samoubistvo premašuje broj dečaka u odnosu 4 prema 1, kod dečaka postoji daleko veća verovatnoća da će se ubiti. Većina dece sa samoubilačkim sklonostima koja su nazvala SOS telefon imala su između 13 i 18 godina, a najmlađe je imalo samo 6 godina.

Mamac za komarce

Jedna firma iz Singapura proizvodi napravu koja ubija komarce bez insekticida. To je jedna 38 centimetara visoka crna plastična kutija koja „poput ljudskog tela emituje toplotu i ugljen-dioksid“, izveštava londonski The Economist. Pošto komarci svoje žrtve pronalaze tako što ih privlači toplota tela i ugljen-dioksid iz daha, naprava uspeva da „zavara komarce da misle kako će dobiti obrok“. Kutija se zagreva pomoću struje, a ugljen-dioksid se oslobađa iz male patrone. Bleštava svetla mame insekta u jedan otvor na kutiji. Ventilator ga potom oduva nadole u jednu posudu s vodom gde se davi. Naprava za jednu noć može da uhvati 1 200 komaraca i može se prilagoditi da lovi noćnog komarca iz roda Anopheles koji prenosi malariju ili dnevnog komarca iz roda Aedes koji je nosilac žute groznice i denge. Još jedna prednost je što bezopasni insekti kao što su leptiri ne bivaju uništeni.

Muškarcima se preporučuje da jedu ribu

Istraživači sa Instituta Karolinska u Stokholmu kažu da muškarci koji dosta jedu masnu ribu, kao što je losos, haringa i skuša, imaju dva do tri puta manje šanse da dobiju rak prostate u odnosu na muškarce koji retko jedu ribu. Tridesetogodišnja studija 6 272 muškarca uzela je u obzir i faktore rizika kao što je pušenje. Istraživači su došli do zaključka da „takozvane omega-3 masne kiseline [kojih naročito ima u masnoj ribi] očigledno sprečavaju rast raka prostate“. Izveštaj kaže da iste masne kiseline „smanjuju i rizik od srčanog udara“. Stoga, stručnjaci savetuju muškarcima da ribu jedu „jednom ili dvaput nedeljno“.

Mekinje od pirinča spasavaju drveće

Peruanske novine El Comercio izveštavaju da mekinje od pirinča, koje u ciglanama na severu Perua služe kao rezervno gorivo, pomažu da se mnogo ugroženih stabala rogača ne poseku kao drva za loženje. Upotreba pirinčanih mekinja, što je poljoprivredni otpad koji koristi 21 proizvođač cigala, takođe pomaže da se smanji emisija ugljen-dioksida. Osim toga, malterisanjem zidova smesom koja se sastoji od peska, gline i melase — čime se poboljšava izolacija i tako smanjuje gubitak toplote — efikasnost peći se uvećava za 15 posto. Eksperimentiše se i s tim da se pepeo od pirinčanih mekinja pomeša sa smesom od koje se prave cigle, s nadom da će konačni proizvod tako biti čvršći. El Comercio kaže da se „ovom upotrebom mekinja od pirinča takođe smanjuje zagađenje i ima manje problema sa odlaganjem otpada“.

Mentalno zdravlje i deca

Novine The Gazette iz Montreala u Kanadi kažu da „statistike pokazuju da će se kod svakog petog deteta do 11. godine razviti problemi s mentalnim zdravljem“. „Dobro mentalno zdravlje podrazumeva ravnotežu između društvenog, psihičkog, duhovnog i emocionalnog aspekta života osobe.“ Prema rečima Sendi Brej, koordinatorke za obrazovanje društva iz Kanadskog udruženja za mentalno zdravlje, o svom mentalnom zdravlju treba da vodimo računa koliko i o fizičkom. Brejova kaže: „Ako nam mentalno zdravlje i dalje bude zadnje na listi prioriteta, bićemo podložniji depresiji, brigama i preteranom stresu.“ Roditelji se ohrabruju da budu aktivniji kako bi očuvali mentalno zdravlje svoje dece, tako što će odrediti vreme koje će provesti sa svojom decom i tako što će zajedno uzimati obroke. Drugi predlozi koji svima pomažu da očuvaju mentalno zdravlje uključuju da dovoljno spavate, da dobro jedete, održavate kondiciju, da izdvajate vreme da radite ono u čemu uživate, da provodite vreme s prijateljima, da se smejete, volontirate, dajete i dobijate komplimente, da stvarno slušate druge i da ne budete prestrogi prema sebi kada pravite greške.

Visoka cena prekomernog ribolova

Londonski The Times kaže da je „jednom studijom otkriveno da je čovečanstvo dovelo morski svet do uništenja u razmerama koje se nikada ranije nisu mogle ni zamisliti, i to tako što je prekomernim ribolovom istrebljeno na hiljade vrsta“. Prema tom istraživačkom projektu, „efikasnost ljudske rase u lovu na velike morske životinje i ljuskare poremetila je lance ishrane i toliko je uništila ekosisteme da su se mora zauvek promenila“. Kada je kapetan Džon Smit 1607. uplovio u vode zaliva Česapik, na istočnoj obali Sjedinjenih Država, izveštaj napominje da je topovsko đule koje je palo s palube „jasno moglo da se vidi na dubini od preko devet metara“. Istraživači su zasluge za ovu nekada čistu vodu pripisali „velikim grebenima ostriga koje su uspevale da svaka tri dana profiltriraju svu vodu u zalivu, kontrolišući tako nivo mikroba i algi“. Tada je u tom području bilo mnogo „sivih kitova, delfina, morskih krava, vidri, morskih kornjača, aligatora i džinovskih jesetri“. Zaliv je sada dom samo „nekolicini vrsta“ koje su tu nekada živele.