Pronalaženje blaga u Bisernoj luci

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

BRUM je grad na severozapadu Australije koji je opkoljen morem peska i okeanom. Na jugoistoku je Velika peščana pustinja koja se prostire ka centralnom delu Australije. Na zapadu je Indijski okean koji se pruža sve do obala Afrike. Naleti ciklona su česti na ovom severozapadnom uglu australijskog kontinenta.

Nekada su ispod tropskih talasa Bruma postojala nalazišta bisernih ostriga koja su bila toliko bogata da je Brum bio poznat kao Biserna luka. Gusari, robovi i veliki trgovci biserima predstavljaju deo šarolike prošlosti Bruma.

Otkriće jednog gusara

Iako je 1616. godine Holanđanin Dirk Hartog istražio ovaj udaljeni kutak sveta, zapadna obala Australije je sve do 1688. ostala relativno nepoznata. Te godine je engleski pisac, umetnik i gusar Vilijam Dampije igrom slučaja dospeo na ovu obalu dok je plovio gusarskim brodom Kajgnet. Po povratku kući, Dampije je objavio svoje doživljaje. Ono što je napisao i nacrtao toliko je zaokupilo maštu njegovih zemljaka da mu je Kraljevska mornarica dala brod i ovlastila ga da organizuje jedno istraživačko putovanje u Novu Holandiju, kako je Australija tada bila poznata.

Dampijeova ekspedicija brodom Rjubak smatrana je neuspehom. Nije pronađeno nikakvo novo kopno, a putovanje se završilo kada se njegov istruleli brod razbio i na kraju potonuo. Dampije je preživeo, i između ostalih zapisa s njegovog putovanja zabeležio je pronalazak jedne biserne školjke.

Sagrađeno na krvi i dugmadima

Prošlo je 160 godina pre nego što je iko shvatio vrednost Dampijeovog otkrića. Godine 1854. na području koje je Dampije nazvao zaliv Šark počelo je sakupljanje bisera, ali taj poduhvat je bio samo delimično uspešan. U međuvremenu, u obližnjim vodama zaliva Nikol pronađena je džinovska ostriga Pinctada maxima. Školjka ove ostrige veličine tanjira proizvodila je najbolji sedef na svetu — što je materijal za kojim je vladala velika potražnja jer su se od njega pravila dugmad.

Do 1890-ih iz nalazišta ostriga u Brumu u Englesku se svake godine dopremao sedef u vrednosti od oko 140 000 engleskih funti. Iako je u školjkama pronađeno mnogo vrednih bisera, ovaj nakit je bio samo sporedan prihod. Najveći deo bogatstva ranih velikih trgovaca biserima — bogatstva koje je često plaćano krvlju — bila je sama školjka.

U početku su trgovci biserima primoravali lokalne Aboridžine da rone kako bi tražili bisere, što je bio zadatak kojim su Aboridžini brzo ovladali. Ali ronjenje u potrazi za biserima je opasan posao i veliki broj ronilaca se udavio ili su ih pojele ajkule. Pored toga, mnogo ronilaca je umrlo zbog užasnih uslova za rad koje su im nametale njihove gazde. Da bi se dopunila aboridžinska radna snaga, ronioci su dovedeni iz Malezije i s Jave. Kada su plića nalazišta ostriga bila iscrpljena, do dubljih nalazišta se dolazilo pomoću ronilačke kacige koja je bila izum tog vremena.

Propast ’Sodoma i Gomore‘

Brumova flota koja je tragala za biserima izrasla je u armadu s preko 400 brodova. Azijska, evropska i aboridžinska kultura formirale su jedinstvenu mešavinu u kojoj je često vladalo bezakonje. Društvenu klimu tog vremena dobro je opisao jedan sakupljač bisera: „Brum [je bio] jedna bogata, grešna i tolerantna zajednica, u kojoj su se česta ukazivanja sveštenika na Sodom i Gomoru smatrala prikladnim izrazima hvale za napredak građanstva, umesto upozorenjima o budućoj Božjoj kazni.“

Međutim, sa izbijanjem Prvog svetskog rata, svetsko tržište sedefa je doživelo krah i Brum  je odjednom propao. Industrija je doživela kratak oporavak između dva svetska rata, ali posle Drugog svetskog rata Brum je doživeo još jedan udarac. Izmišljena je plastika pa su plastična dugmad ubrzo smanjila potražnju za sedefom.

Proizvodnja ’dijamanata iz dubine‘

Na kraju Drugog svetskog rata, jedna delegacija iz Australije je posetila farme u Agou u Japanu na kojima su se uzgajali biseri. Tamo je Kokiči Mikimoto usavršio veštinu uzgajanja bisera tako što bi u ostrige veštačkim putem stavljao pesak. Knjiga Port of Pearls kaže da je Mikimoto rekao Australijancima da se „u njihovim toplim vodama u velikoj australijskoj školjki [ostrizi] mogu uzgajati i bolji biseri“. Njegov predlog je primenjen i do 1970-ih australijske ostrige su proizvodile neke od najvećih i najvrednijih veštački gajenih bisera na svetu.

Dok biseri u mnogim delovima sveta dostižu veličinu od 11 milimetara u prečniku, biseri koji se gaje u školjkama iz Južnog mora mogu narasti i do 18 milimetara. Samo jedna ogrlica od ovih velikih bisera može vredeti preko 500 000 dolara. Nije ni čudo što se ovi okrugli dragulji nazivaju dijamantima iz dubina!

[Slike na stranama 14, 15]

Vilijam Dampije

Ronilac skuplja biserne školjke u priobalnim vodama severno od Bruma

Stručnjak vadi biser iz ostrige

Jedan od prvobitnih brodova koji su se koristili za sakupljanje bisera restauriran do plovnog stanja

Biseri se pojavljuju u različitim bojama (uvećana fotografija)

[Izvori]

Vilijam Dampije: By permission of the National Library of Australia - Rex Nan Kivell Collection, NK550; ronilac: © C. Bryce - Lochman Transparencies; ogrlica i stručnjak: Courtesy Department of Fisheries WA, J. Lochman; brod: Courtesy Department of Fisheries WA, C. Young; biseri u krupnom planu: Courtesy Department of Fisheries WA, R. Rose