Gledište Biblije

Da li Bog odobrava ratovanje?

KOLIKO su često generali, vladari i čak sveštenici objavljivali ili odobravali rat u ime Boga! Godine 1095, uz blagoslov pape Urbana II počeo je Prvi krstaški rat za pretvaranje „svetog grada“ Jerusalima u hrišćanski. Ali pre nego što je postigla svoj cilj, jednu četu krstaša su razbili Turci, čija je revnost za Alaha bila toliko jaka koliko i verovanje krstaša u Trojstvo.

Jedan mladi Nemac je u avgustu 1914, za vreme Prvog svetskog rata, iz svog vojnog logora pisao: „Ako u istoriji postoji pravda i Božje vođstvo — u šta sam apsolutno siguran — tada pobeda mora biti naša.“ Tog istog meseca je car Nikolaj II pokrenuo ruske trupe protiv Nemačke istovremeno obznanjujući: „Šaljem iskrene pozdrave svojim hrabrim trupama i svojim plemenitim saveznicima. Bog je s nama!“

To je ohrabrilo milione vojnika koji su otišli na front, potpuno uvereni da je Bog na njihovoj strani. Mnogi ljudi smatraju da Bog dopušta takve sukobe za dobijanje slobode i da bi to poduprli ukazuju na ratove iz Hebrejskih spisa (koji se obično nazivaju Stari zavet). Da li je ispravno njihovo tumačenje Božje Reči?

Ratovi drevnog Izraela

Jehova Bog je zapovedio da Izrael ratuje kako bi Obećanu zemlju očistio od izopačenih Hananeja (Levitska 18:1, 24-28; Ponovljeni zakoni 20:16-18). Baš kao što je Bog kaznio zle ljude potopom u Nojevim danima, a vatrom u slučaju Sodoma i Gomore, tako je upotrebio i naciju Izrael kao svoj mač izvršenja kazne (Postanje 6:12, 17; 19:13, 24, 25).

Prema Bibliji, Izraelci su vodili i druge bitke pod Božjim vođstvom, obično da bi odbili neizazvane neprijateljske pretnje. Kada je nacija bila poslušna Jehovi, ratovi koje su vodili uspešno su se završavali (Izlazak 34:24; 2. Samuilova 5:17-25). Do katastrofa je obično dolazilo kada su se Izraelci usudili da vode bitke nasuprot Božjem savetu. Razmotri slučaj kralja Jerovoama. Ne obazirući se na jedno direktno upozorenje od proroka, poslao je svoju ogromnu vojsku u građanski rat protiv Jude. Po završetku tog haosa, bilo je 500 000 mrtvih Jerovoamovih vojnika (2. Letopisa 13:12-18). Čak je i verni kralj Josija jednom započeo bitku koju nije trebalo da vodi. Ta prenagljena odluka koštala ga je života (2. Letopisa 35:20-24).

Šta ovi događaji pokazuju? Oni pokazuju da je u drevnom Izraelu Bog bio taj koji je odlučivao o ratovanju (Ponovljeni zakoni 32:35, 43). Njegov narod se borio zbog posebnih ciljeva. Međutim, ti ciljevi su odavno postignuti. Osim toga, Jehova je prorekao da  će oni koji mu služe „u potonje vreme“ ’od mačeva svojih kovati raonike‘ i ’neće se više boju učiti‘ (Isaija 2:2-4). Jasno je da biblijski ratovi ne opravdavaju savremene sukobe, od kojih nijedan nije pod Božjim vođstvom niti je po njegovoj naredbi.

Uticaj Hristovog učenja

Dok je bio na Zemlji, Isus je pokazao kako da se mržnja zameni nesebičnom ljubavlju, zapovedajući: „Volite jedan drugoga kao što sam ja voleo vas“ (Jovan 15:12). Takođe je rekao: „Srećni su miroljubivi“ (Matej 5:9). Ovde grčka reč za „miroljubiv“ znači više nego biti miran. To zaista zahteva razvijanje mira, aktivno zalaganje na unapređivanju naklonosti.

Tokom Isusovog hapšenja, apostol Petar je pokušao da ga odbrani smrtonosnim oružjem. Ali Božji Sin ga je prekorio rečima: „Vrati svoj mač na njegovo mesto, jer svi koji se za mač hvataju od mača će i poginuti“ (Matej 26:52). Kako su hrišćani prvog veka primenjivali ove reči? Obratite pažnju na sledeće citate.

„Pažljivo razmatranje svih dostupnih informacija [pokazuje] da, za vreme Marka Aurelija [121-180. n. e.], nijedan hrišćanin nije postao vojnik; i nijedan vojnik koji je postao hrišćanin nije ostao u vojnoj službi“ (The Rise of Christianity).

„Ponašanje [ranih] hrišćana veoma se razlikovalo od ponašanja Rimljana... Pošto je Hrist propovedao mir, oni su odbijali da postanu vojnici“ (Our World Through the Ages).

Pošto su Hristovi učenici odbijali da služe u carskim legijama, Rimljani su mnoge od njih pogubili. Zašto su Hrišćani ostajali pri jednom takvom nepopularnom stavu? Zato što ih je Isus poučio da budu mirotvorci.

Savremeno ratovanje

Zamislite koliko bi bila strašna situacija da su se Hristovi sledbenici borili u protivničkim vojskama i ubijali jedni druge. Takav scenario bi bio suprotan hrišćanskim načelima. Zaista, oni koji su poslušni Bogu Biblije ne bi nikoga povredili — čak ni svoje neprijatelje a (Matej 5:43-45).

Jasno je da Bog ne blagosilja savremeno ratovanje između ljudi. Pošto su miroljubivi, pravi hrišćani su pobornici mira koji će pod Božjim Kraljevstvom biti utvrđen širom sveta.

[Fusnota]

[Slika na 20. strani]

Španski general Fransisko Franko zajedno s nekoliko katoličkih sveštenika

[Izvor]

U.S. National Archives photo

[Slika na 21. strani]

Vojnici koje blagosiljaju sveštenici Grčke pravoslavne crkve pre odlaska na Kosovo, 11. juna 1999.

[Izvor]

AP Photo/Giorgos Nissiotis