Hajde da pišemo na hankulu!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KOREJE

SVAKI SISTEM PISANJA U SVETU IMA SVOJU PROŠLOST, I TO ČESTO VEOMA DREVNU. MEĐUTIM, JEDAN ALFABET JE OSMIŠLJEN PRE SAMO PET VEKOVA I BIO JE NAPRAVLJEN TAKO DA SE MOGAO NAUČITI ZA SAMO JEDNO PREPODNE! TO JE KOREJSKI ALFABET ZVAN HANKUL, TO JEST HANGUL. PRIČA O TOME KAKO JE NASTAO I UŠAO U UPOTREBU VEOMA JE ZANIMLJIVA.

PRE nego što je nastao hankul, korejski jezik nije imao vlastito pismo. Preko hiljadu godina su obrazovani Korejci pisali na svom jeziku koristeći kineske znakove. Međutim, s vremenom su vršeni razni pokušaji da se osmisli neki bolji sistem pisanja. Ali pošto su svi bili zasnovani na kineskim znakovima, mogli su da ih koriste samo obrazovani ljudi.

Alfabet po naređenju kralja

U 15. veku n. e., kralj Sejong iz korejske dinastije Čoson razmišljao je kako je teško njegovim podanicima koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu. Većina je mogla samo usmeno da se obrati vlastima. To je mučilo kralja Sejonga, za kog se kaže da je uvek bio spreman da sasluša obične ljude.

Zato je inicirao stvaranje alfabeta koji bi odgovarao govornom korejskom i koji bi bio lak za učenje i korišćenje. Projekat je završen 1446. U uvodu svečanog proglašenja, kralj Sejong je naveo: „Pošto kineski znakovi nisu domaćeg porekla, onda oni ne mogu tačno preneti značenje korejskih reči. Zato mnogi obični ljudi ne mogu da izraze svoje misli i osećanja. Osećajući koliko im to predstavlja problem, sastavio sam 28 slova. Ona se jako lako uče i iskreno se nadam da će ona poboljšati kvalitet života svih ljudi.“

Nažalost, neki učeni ljudi nisu bili pristalice hankula, posebno zato što je ovo pismo bilo lako za učenje! Pogrdno su ga nazivali amkul, ili u prevodu „ženska slova“. Oni su omalovažavali bilo koji sistem koji su mogle da nauče čak i žene, koje tada u školi nisu učile da čitaju. Neko vreme su Korejci iz viših staleža imali predrasude prema hankulu. U stvari, prošlo je više od 400 godina od kada je korejska vlada objavila da se hankul može koristiti u zvaničnim dokumentima.

Hankul i Biblija

Biblija je imala važnu ulogu u razvitku hankula. Iako su u Koreju unošene religiozne  publikacije pisane kineskim znakovima, misionari ipak nisu donosili Bibliju na kineskom, iako je postojala. Međutim, Hrišćanski grčki spisi (Novi zavet) prevedeni su na korejski 1887. godine i objavljeni na hankul pismu u Mukdenu (Kina). a

Najzad se pojavila i Biblija na korejskom koju je svako mogao da čita — čak i žene i deca koji nikada nisu imali priliku da uče kineske znakove. Danas ima najmanje osam prevoda Biblije na savremenom hankulu, uključujući i Prevod Svetog pisma Novi svet.

Lak za učenje

Jedan od stručnjaka koji je pomagao u stvaranju korejskog alfabeta, rekao je o hankulu: „Pametan čovek može da ga nauči za jedno prepodne, a manje pametan za deset dana.“ U stvari, oni koji su se u početku bunili protiv upotrebe hankula, nazivali su ga s omalovažavanjem amčigul — to jest „jutarnja slova“. Smatrali su da je hankul suviše jednostavan jer se mogao naučiti za samo jedno prepodne!

U svakom slučaju, hankul se lako uči tako da je u Koreji nepismenost gotovo iskorenjena. Zaista, do vremena kad pođu u školu, većina dece ga je već savladala. Pored toga, u korejskim školama ne postoji takmičenje u pravilnom pisanju! Zašto? Zato što hankul toliko precizno prenosi izgovorena slova da njihovo tačno zapisivanje onako kako ih čujete ne predstavlja nikakav problem.

Hankul se može koristiti čak i za pisanje reči koje nisu korejske. Da li biste želeli da pokušate? Iako propratni primeri ne pokazuju sve detalje, oni vam mogu pomoći da napišete barem svoje ime na hankul pismu. Na taj način možete direktno videti mnogostranost alfabeta koji se može naučiti za jedno jedino prepodne!

[Fusnota]

 [Okvir na 13. strani]

SUGLASNICI I SAMOGLASNICI NA HANKULU

SUGLASNICI:

ㄱ (g,k)

ㄴ (n)

ㄷ (d,t)

ㄹ (r,l)

ㅁ (m)

ㅂ (b,p)

ㅅ (s)

ㅇ *

ㅈ (č, dž)

ㅊ (č)

ㅋ (k)

ㅌ (t)

ㅍ (p)

ㅎ (h)

SAMOGLASNICI:

ㅏ (a)

ㅑ (ja)

ㅓ (ou)

ㅕ (jou)

ㅗ (ou)

ㅛ (jou)

ㅜ (u, kao bruka)

ㅠ (ju)

ㅡ (u, kao pruga)

ㅣ (i, kao mašina)

PRIMER VIŠESLOŽNIH SAMOGLASNIKA

ㅓ (ou) + ㅣ (i) = ㅔ (e)

*Suglasnik „ㅇ“ se ne čuje osim kada je na kraju, i tada se izgovara kao nešto između n i g „ng“.

Samoglasnici ou, jou i u (kao pruga) izgovaraju se napućenih usana: o, jo i u (kao bruka) izgovaraju se prigušeno. Posle suglasnika č, k, t i p dodaje se zvuk h.

PISANJE KOREJSKIH REČI

Svi slogovi na korejskom sastoje se od dva ili tri dela: početnog glasa, srednjeg glasa (jednog ili više samoglasnika) i često krajnjeg glasa. Reči se sastoje od jednog ili više slogova. Svaki slog je napisan unutar jednog zamišljenog okvira, kao što se dole vidi. Početni glas (suglasnik ili nemo ㅇ) napisan je na vrhu ili gore levo. Ukoliko je srednji samoglasnik vertikalnog oblika, on se piše desno od početnog glasa, dok se samoglasnici horizontalnog oblika pišu ispod njega. Slova takođe mogu biti dupla, za naglašavanje, a višesložni samoglasnici mogu biti zbijeni i napisani jedan do drugog. Ukoliko se slog završava suglasnikom, on se uvek pojavljuje u donjem položaju. Na ovaj način, pomoću hankula mogu da se izraze hiljade različitih slogova.

PRIMERI:

ㅅ (s) + ㅗ (o) = 소 (so) krava

ㅅ (s) + ㅏ (a) + ㅇ (ng) = 상 (sang) nagrada

ㄱ (k) + ㅗ (o) + ㅁ (m) = 곰 (kom) medved

ㅁ (m) + ㅗ (o) + ㄱ (k) = 목 (mok) vrat

ㅅ (s) + ㅏ (a),

ㄹ (r) + ㅏ (a) + ㅇ (ng) = 사랑 (sarang) ljubav

[Okvir/Dijagram na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Korejski alfabet

U vreme kralja Sejonga, pismo hankul se sastojalo od 28 slova, od kojih je 24 još u upotrebi. Od toga su 14 suglasnici, a 10 samoglasnici. Pet osnovnih suglasnika podsećaju na delove usta i grkljana koji se koriste za njihov izgovor: ㄱ (g,k), savijen jezik koji dodiruje zadnje nepce; ㄴ (n), vrh jezika savijen i dodiruje prednje nepce; ㅁ (m), usta, viđena spreda; ㅅ (s) zubi; ㅇ (n,g), otvoren grkljan. Ovim osnovnim suglasnicima dodaju se kose crte kako bi se napisali drugi slični suglasnici za čiji je nastanak potreban skoro isti položaj usta.

Znakovi za samoglasnike imaju simbolično značenje: tačkica predočava zaobljeno nebo (•),* horizontalna crtica (ㅡ) ravnu zemlju, a vertikalna crtica (ㅣ) čoveka koji stoji. Ti znakovi označavaju samoglasnike koji se izgovaraju s jezikom u prednjem, srednjem i zadnjem delu usta.

*U savremenom hankulu, ovo slovo se ne koristi.

[Dijagram]

ㄱ

ㄴ

ㅁ

ㅅ

ㅇ

[Slika na 13. strani]

Kralj Sejong