Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Hranljive namirnice do kojih možete doći

Hranljive namirnice do kojih možete doći

Hranljive namirnice do kojih možete doći

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

ANHELIKA je sa svojom desetočlanom porodicom živela u jednoj varošici u državi Oaksaka u Meksiku. Oni su bili siromašni i njihova ishrana se sastojala od kukuruznih tortilja, pasulja, ljutih sosova od paprika, vodnjikavog pirinča, slatkog hleba i čaja. „Nismo mnogo toga uzgajali“, kaže Anhelika. „Bili smo sitni i mršavi. Često smo se razbolevali — imali smo stomačne tegobe, parazite i prehlade.“

Anhelika i njena porodica su rešili da se presele u grad Meksiko u nadi da će pronaći neki posao koji će im omogućiti da poboljšaju svoju ekonomsku situaciju. Ona smatra da je njihova ishrana sada mnogo bolja, budući da koriste i mleko, jaja, meso, kajmak, izvesno povrće i raznovrsne prerađene namirnice. Ali, da li je njihova ishrana zaista postala bogatija?

Loša ishrana — koliko je rasprostranjena?

Širom sveta oko 800 miliona ljudi nalazi se u opasnosti da umre usled loše ishrane. Prema Izveštaju svetskog zdravlja iz 1998. od Svetske zdravstvene organizacija (SZO), oko 50 posto svih smrtnih slučajeva kod dece ispod pet godina povezano je s lošom ishranom. Čak i ona koja uspeju da prežive lošeg su zdravlja.

S druge strane, neki tvrde da je čak 800 miliona ljudi u opasnosti da umru od previše hrane. Neuravnotežena ishrana može dovesti do hroničnih bolesti kao što su gojaznost, ateroskleroza, hipertenzija, dijabetes, ciroza i različite vrste raka. Sumirajući ovu stvar, SZO navodi: „Loša ishrana je stoga krivac za veliki spektar bolesti, uključujući i neuhranjenost, manjak određenih hranljivih materija u ishrani i preteranu uhranjenost; ona ubija, sakati, usporava napredak, onesposobljuje, oslepljuje i umanjuje čovekov razvoj u zaista ogromnim razmerama širom sveta.“

Unutar jedne iste zemlje može postojati i neuhranjenost i gojaznost. Unutar istog domaćinstva može doći do neishranjenosti kod dece, ali i do hroničnih problema s gojaznošću kod odraslih. U nekim slučajevima, osoba koja je kao dete bila neuhranjena, može postati gojazna kad odraste. Ovo poslednje se može desiti onima koji se iz sela presele u grad.

Mnogi ne razumeju odnos između svog zdravstvenog stanja i navika ishrane. Možda zato što se posledice loše ishrane po zdravlje ne vide odmah. Ali zdrava ishrana može sprečiti mnoge bolesti. U stvari, SZO procenjuje da bi se 40 posto slučajeva raka moglo sprečiti boljom ishranom i vežbanjem. Ali kako možete poboljšati svoju ishranu?

Kako možete poboljšati svoju ishranu

Neki smatraju da se hrana deli u tri osnovne grupe. U prvu grupu spadaju žitarice, kao što su kukuruz, pšenica, pirinač, ovas, raž, ječam i proso, kao i krtolasto povrće kao što su običan i slatki krompir. Ovi ugljeni-hidrati brzo daju energiju i proteine. U drugu grupu spadaju mahunarke kao što su pasulj, soja, sočivo, slanutak, bob i neke namirnice životinjskog porekla kao što su meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Oni su izvor proteina, gvožđa, cinka i nekih vitamina. Treća grupa obuhvata voće i povrće. Oni sadrže neophodne vitamine i minerale. Takođe pružaju i balastne materije i energiju, i predstavljaju jedini prirodni izvor vitamina C.

Prema dr Ektoru Borhesu, direktoru Nacionalnog instituta medicinskih nauka i dijetetike „Salvador Subran“ (INNCMSZ) u Meksiku, zdrava ishrana mora biti kompletna, dovoljna i uravnotežena. On predlaže da „u svaki obrok uključimo bar jednu namirnicu iz svake grupe, praveći pri tom što više kombinacija, i spremajući ih na raznovrsne načine“.

Pogledajte slučaj Marije. Ona i njena porodica su živeli u Atopiksku u seoskom kraju u državi Idalgo u Meksiku. Bili su jako siromašni i njihova ishrana se sastojala samo od tortilja, pasulja, testa, pirinča i ljutih papričica. Za razliku od Anhelikine porodice pomenute u uvodu, u njihovu ishranu su spadale i male bundeve, čajote, pečurke i zelene biljke koje služe kao začin, kao što su prkos i štir, od kojih se mnoge skupljaju po selima. Povremeno su nastojali da jedu sezonsko voće. Njihov trud je doveo do boljeg zdravlja.

Dr Adolfo Čavez, šef Primenjene ishrane i odeljenja obrazovanja o ishrani pri INNCMSZ, savetuje da životinjski proizvodi budu dodatak ishrani, a ne njena osnova. Primera radi, možete pripremiti neko jelo od samo nekoliko jaja u kombinaciji s krompirom, povrćem ili pasuljem. „U ishrani se to zove ’proširivanje‘ [vašeg jelovnika]“, kaže dr Čavez. Međutim, reč opreza: uvek dobro operite voće i povrće, naročito ono koje ćete jesti sveže.

Ishrana se takođe treba prilagoditi osobi i moraju se uzeti u obzir činioci kao što su godine, pol i način života. Neki navode da odrasli treba da jedu dve porcije voća i/ili povrća za svaki obrok i da povećaju uzimanje integralnih žitarica i mahunarki. Neki preporučuju da se prilikom svakog obroka hrana životinjskog porekla jede samo u malim količinama, i da se prednost da ribi, piletini bez kože i krtini. Takođe se predlaže da se ograniči konzumiranje masne hrane i šećera.

Čak i oni koji žive u zemljama u razvoju i koji su pogođeni siromaštvom mogu ponekad poboljšati svoju ishranu. Kako? Birajući raznovrsne i hranljive namirnice i kombinujući ih, na primer žitarice s mahunarkama. Dodajući obrocima pomalo mesa i jaja kako bi se povećala hranljiva vrednost. Koristeći zeleniš koji raste na vašem podneblju i sezonsko voće.

Naš Stvoritelj daje da ’hrana raste iz zemlje‘ na zadovoljstvo čovečanstva (Psalam 104:14). Biblija u Propovedniku 9:7 kaže: „Hajde, jedi svoj hleb s radošću.“ Ako budemo uravnoteženi i umereni, i mi možemo imati koristi od ukusnih i hranljivih namirnica koje nam pruža Stvoritelj.

[Slika na 26. strani]

PRVA GRUPA: žitarice i krtolasto povrće

[Slika na 26. strani]

DRUGA GRUPA: mahunarke, meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi

[Slika na 26. strani]

TREĆA GRUPA: voće i povrće