Hranljive namirnice do kojih možete doći

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

ANHELIKA je sa svojom desetočlanom porodicom živela u jednoj varošici u državi Oaksaka u Meksiku. Oni su bili siromašni i njihova ishrana se sastojala od kukuruznih tortilja, pasulja, ljutih sosova od paprika, vodnjikavog pirinča, slatkog hleba i čaja. „Nismo mnogo toga uzgajali“, kaže Anhelika. „Bili smo sitni i mršavi. Često smo se razbolevali — imali smo stomačne tegobe, parazite i prehlade.“

Anhelika i njena porodica su rešili da se presele u grad Meksiko u nadi da će  pronaći neki posao koji će im omogućiti da poboljšaju svoju ekonomsku situaciju. Ona smatra da je njihova ishrana sada mnogo bolja, budući da koriste i mleko, jaja, meso, kajmak, izvesno povrće i raznovrsne prerađene namirnice. Ali, da li je njihova ishrana zaista postala bogatija?

Loša ishrana — koliko je rasprostranjena?

Širom sveta oko 800 miliona ljudi nalazi se u opasnosti da umre usled loše ishrane. Prema Izveštaju svetskog zdravlja iz 1998. od Svetske zdravstvene organizacija (SZO), oko 50 posto svih smrtnih slučajeva kod dece ispod pet godina povezano je s lošom ishranom. Čak i ona koja uspeju da prežive lošeg su zdravlja.

S druge strane, neki tvrde da je čak 800 miliona ljudi u opasnosti da umru od previše hrane. Neuravnotežena ishrana može dovesti do hroničnih bolesti kao što su gojaznost, ateroskleroza, hipertenzija, dijabetes, ciroza i različite vrste raka. Sumirajući ovu stvar, SZO navodi: „Loša ishrana je stoga krivac za veliki spektar bolesti, uključujući i neuhranjenost, manjak određenih hranljivih materija u ishrani i preteranu uhranjenost; ona ubija, sakati, usporava napredak, onesposobljuje, oslepljuje i umanjuje čovekov razvoj u zaista ogromnim razmerama širom sveta.“

Unutar jedne iste zemlje može postojati i neuhranjenost i gojaznost. Unutar istog domaćinstva može doći do neishranjenosti kod dece, ali i do hroničnih problema s gojaznošću kod odraslih. U nekim slučajevima, osoba koja je kao dete bila neuhranjena, može postati gojazna kad odraste. Ovo poslednje se može desiti onima koji se iz sela presele u grad.

Mnogi ne razumeju odnos između svog zdravstvenog stanja i navika ishrane. Možda zato što se posledice loše  ishrane po zdravlje ne vide odmah. Ali zdrava ishrana može sprečiti mnoge bolesti. U stvari, SZO procenjuje da bi se 40 posto slučajeva raka moglo sprečiti boljom ishranom i vežbanjem. Ali kako možete poboljšati svoju ishranu?

Kako možete poboljšati svoju ishranu

Neki smatraju da se hrana deli u tri osnovne grupe. U prvu grupu spadaju žitarice, kao što su kukuruz, pšenica, pirinač, ovas, raž, ječam i proso, kao i krtolasto povrće kao što su običan i slatki krompir. Ovi ugljeni-hidrati brzo daju energiju i proteine. U drugu grupu spadaju mahunarke kao što su pasulj, soja, sočivo, slanutak, bob i neke namirnice životinjskog porekla kao što su meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Oni su izvor proteina, gvožđa, cinka i nekih vitamina. Treća grupa obuhvata voće i povrće. Oni sadrže neophodne vitamine i minerale. Takođe pružaju i balastne materije i energiju, i predstavljaju jedini prirodni izvor vitamina C.

Prema dr Ektoru Borhesu, direktoru Nacionalnog instituta medicinskih nauka i dijetetike „Salvador Subran“ (INNCMSZ) u Meksiku, zdrava ishrana mora biti kompletna, dovoljna i uravnotežena. On predlaže da „u svaki obrok uključimo bar jednu namirnicu iz svake grupe, praveći pri tom što više kombinacija, i spremajući ih na raznovrsne načine“.

Pogledajte slučaj Marije. Ona i njena porodica su živeli u Atopiksku u seoskom kraju u državi Idalgo u Meksiku. Bili su jako siromašni i njihova ishrana se sastojala samo od tortilja, pasulja, testa, pirinča i ljutih papričica. Za razliku od Anhelikine porodice pomenute u uvodu, u njihovu ishranu su spadale i male bundeve, čajote, pečurke i zelene biljke koje služe kao začin, kao što su prkos i štir, od kojih se mnoge skupljaju po selima. Povremeno su nastojali da jedu sezonsko voće. Njihov trud je doveo do boljeg zdravlja.

Dr Adolfo Čavez, šef Primenjene ishrane i odeljenja obrazovanja o ishrani pri INNCMSZ, savetuje da životinjski proizvodi budu dodatak ishrani, a ne njena osnova. Primera radi, možete pripremiti neko jelo od samo nekoliko jaja u kombinaciji s krompirom, povrćem ili pasuljem. „U ishrani se to zove ’proširivanje‘ [vašeg jelovnika]“, kaže dr Čavez. Međutim, reč opreza: uvek dobro operite voće i povrće, naročito ono koje ćete jesti sveže.

Ishrana se takođe treba prilagoditi osobi i moraju se uzeti u obzir činioci kao što su godine, pol i način života. Neki navode da odrasli treba da jedu dve porcije voća i/ili povrća za svaki obrok i da povećaju uzimanje integralnih žitarica i mahunarki. Neki preporučuju da se prilikom svakog obroka hrana životinjskog porekla jede samo u malim količinama, i da se prednost da ribi, piletini bez kože i krtini. Takođe se predlaže da se ograniči konzumiranje masne hrane i šećera.

Čak i oni koji žive u zemljama u razvoju i koji su pogođeni siromaštvom mogu ponekad poboljšati svoju ishranu. Kako? Birajući raznovrsne i hranljive namirnice i kombinujući ih, na primer žitarice s mahunarkama. Dodajući obrocima pomalo mesa i jaja kako bi se povećala hranljiva vrednost. Koristeći zeleniš koji raste na vašem podneblju i sezonsko voće.

Naš Stvoritelj daje da ’hrana raste iz zemlje‘ na zadovoljstvo čovečanstva (Psalam 104:14). Biblija u Propovedniku 9:7 kaže: „Hajde, jedi svoj hleb s radošću.“ Ako budemo uravnoteženi i umereni, i mi možemo imati koristi od ukusnih i hranljivih namirnica koje nam pruža Stvoritelj.

[Slika na 26. strani]

PRVA GRUPA: žitarice i krtolasto povrće

[Slika na 26. strani]

DRUGA GRUPA: mahunarke, meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi

[Slika na 26. strani]

TREĆA GRUPA: voće i povrće