Tržni centri — mesta gde se spajaju posao i zadovoljstvo

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

LJUDI izgleda ili vole ili mrze kupovinu. Za mnoge, međutim, ovaj nekada dosadan posao u velikoj meri postao je interesantniji s nastankom tržnog centra.

Ideja o tržnom centru nije nova. On na mnoge načine podseća na bazar — centar trgovine i ogovaranja. Godine 1859. francuski trgovac Aristid Bukiko je doprineo da se ideja o bazaru izmeni tako što je otvorio jednu robnu kuću. Tamo se prodavao veliki broj različitih artikala. Robne kuće su se ubrzo  proširile po Evropi i Sjedinjenim Državama.

Među onima koji su iskoristili tu ideju bio je Frenk Vulvort. Do marta 1912. godine, skoro 600 prodavnica je nosilo njegovo ime. S vremenom je ideja o stavljanju robnih kuća i specijalizovanih prodavnica pod jedan krov prerasla u sada poznati tržni centar. Uopšteno govoreći, pokazalo se da su tržni centri unosan posao za trgovce na malo, gde samo jedan tržni centar ima godišnji promet od 200 miliona dolara.

Planiranje tržnih centara usredsređuje se na udobnost kupaca. Jedan način postizanja toga je pružanje ugostiteljskih usluga za njih. Restorani i prodavnice brze hrane pružaju veću mogućnost da će se sretne, zadovoljne mušterije duže zadržati u centru. Još jedna suštinska psihologija kupovine jeste da se utiče na ljudske želje, a ne na njihove potrebe. U jednim novinama je rečeno da je tržni centar mesto „gde domaćica iz predgrađa može ’kroz ogledalo‘ iz priče o Alisi posmatrati raskoš jednog klimatizovanog, neonski osvetljenog sveta, gde je pred njom izložena roba u doslovnoj vrednosti od milion dolara — koja predstavlja bogatu raznolikost potrošačkog društva.“

Sledeći korak je, naravno, pretvoriti želju u kupovinu. Isproban način je učiniti kupovinu zadovoljstvom! Reklamni agenti se trude da ne budu isključivi što se tiče pola. Pa ipak, kao što je prethodno rečeno, žene predstavljaju glavnu metu. Od početka se upravnici i reklamni agenti tržnih centara nadmeću za žensku klijentelu, uključujući i majke s decom. Zaista, objekti za čuvanje dece, za zabavu mladih, bioskopi i saloni zabave, omogućavaju mušterijama ne samo da kupuju već i da proćaskaju i da se tamo okupe. A kafići nude opuštenu atmosferu za sastajanje i odmor. Za sportski nastrojene kupce jedan australijski tržni centar nudi klizalište, dok je drugi karakterističan po kuglani.

Tržni centri su izgleda jako privlačni i za mlade ljude. „Imam mnogo prijatelja koji ovde dolaze,“ kaže jedan mladić. „Svaki put kada ovde dođem, mogu da naletim na nekoga koga poznajem... Ovo je naše mesto, za ovim stolom.“ Takođe i mnoge starije osobe nalaze zadovoljstvo u redovnim odlascima u tržne centre. „Dolazim ovde zbog druženja,“ kaže jedna 86-godišnja žena. „Ovo je najprijatnije mesto za koje znam... Bila bih nesrećna da ga nema.“

S druge strane, mnogi kupci veruju da tržni centar odgovara opisu datom u knjizi Shelf Life — a to je „prodajna mašinerija“. Časopis The Humanist čak ide dalje i opisuje tržne centre kao „deo naše kulture koji procenjuju ljude po debljini njihovih novčanika“. Naravno, čovek u takvoj atmosferi treba zadržati ravnotežu kako se ne bi uhvatio u zamku materijalizma (Matej 6:19-21).

Zamke kupovine

Neki izbegavaju tržne centre jer ih plaši gužva u zatvorenom prostoru. I nema sumnje da su neki tržni centri prenatrpani, posebno u vreme vikenda. Na primer, ukupan broj posetilaca jednog tržnog centra u Sidneju (Australija) iznosi skoro 19 miliona godišnje — što odgovara ukupnom broju stanovnika Australije. Međutim, ne dovode do frustriranosti samo kupci nego i gužve. I kada tržni centar posećuje veliki broj mladih, čini se da rastu problemi s krađom. Časopis SundayLife! navodi: „Jedna od najznačajnijih društvenih dilema kulture tržnih centara je ta kako izaći na kraj sa ogromnim brojem mladih koji se tamo okupljaju.“

Druga dilema za neke vlasnike radnji je kako izaći na kraj sa stalnim povećanjem cene zakupa. „To je razlog zbog čega neke radnje bankrotiraju,“ žalio se jedan zakupac. Časopis Forbes je to izrazio ovako: „Tržni centri mogu doterati svoj izgled i privući pomodnije zakupce. Ali to nije jeftino.“ Ovaj članak čak prognozira mogući pad prodaje na malo u tržnim centrima u Americi — što je zabrinjavajuća vest za 1 900 regionalnih tržnih centara u zemlji. „Njihove mušterije su vrsta koja iščezava“, iznosi ovaj članak.

Šta budućnost donosi ovim trgovačkim divovima? Kao i u mnogim drugim aspektima života, ostaje da se vidi. Ali jedna stvar izgleda sigurna: ljudi će uvek uživati u pronalaženju mesta gde mogu spojiti posao i zadovoljstvo!