Uteha za one koji su u žalosti

TERORISTIČKI napadi koji su se dogodili 11. septembra 2001. u Njujorku i Vašingtonu, užasnuli su ljude širom sveta. U jednom danu je poginulo na hiljade ljudi, uključujući i stotine hrabrih vatrogasaca, policajaca i bolničara.

Posle tog događaja, Jehovini svedoci zajednički ulažu napor da uteše one koji su izgubili svoje voljene u toj tragediji. Oni to čine da bi ’zavili u srcu ranjene‘ i da bi ’utešili sve žalosne‘ (Isaija 61:1, 2).

Svih ovih godina, Jehovini svedoci uviđaju da oni kojima smrt odnese voljene često razmišljaju o dole navedenim pitanjima. Biblija sadrži odgovore na njih. Zašto ne biste u svojoj Bibliji proverili dole navedene stihove iz Pisma?

Da li je smrt osobe predodređena?

U Propovedniku 9:11 Biblija kaže da ’vreme i prilike‘ („slučaj“, New English Bible) utiču na čitavo čovečanstvo. Ako je smrt predodređena, zašto nas Biblija podstiče da preduzimamo mere predostrožnosti? (Na primer, vidite Ponovljene zakone 22:8.)

Zašto umiremo?

Prvi ljudski par Adam i Eva bili su smešteni u zemaljski raj. Da su ostali poslušni, ne bi umrli. Smrt bi bila posledica samo ako bi ljudi bili neposlušni Bogu (Postanje 1:28; 2:15-17). Nažalost, Adam i Eva su bili neposlušni svom Stvoritelju. Kao rezultat toga, usledila je kazna — smrt. Pošto sva ljudska bića vode poreklo od Adama i Eve, svi su nasledili greh i smrt. Biblija objašnjava: „Kao što je preko jednog čoveka [Adama] u svet ušao greh i preko greha smrt i tako se smrt proširila na sve ljude“ (Rimljanima 5:12).

U kakvom su stanju mrtvi?

Bog je posle Adamove pobune rekao: ’Vratićeš se u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti‘ (Postanje 3:19). Otuda je smrt stanje potpune besvesti — zaista, stanje nepostojanja. Biblija kaže: „Jer živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju [„nisu svesni ničega“, NW]“ (Propovednik 9:5, kurziv naš). Biblija takođe kaže da kada osoba umre, ’vraća se u prah svoj, i tad propadaju sve pomisli njene‘ (Psalam 146:3, 4, kurziv naš).

Zar nemamo dušu koja preživljava smrt?

Biblija jasno naučava da vaša duša predstavlja jednostavno vas, ne neki apstraktni entitet koji nadživljava vašu smrt (Postanje 2:7; Poslovice 2:10; Jeremija 2:34, NW). S obzirom da je to tako, možemo reći da kada osoba umre, umire i duša. Biblija jasno izjavljuje: „Duša [to jest osoba] koja zgreši ona će umreti“ (Jezekilj 18:4).

Koja nada postoji za mrtve?

Biblija otkriva da Bog namerava da vrati mrtve u život posredstvom uskrsenja na rajskoj Zemlji, gde više neće biti bolesti i smrti. Isus je rekao: „Dolazi čas u koji će svi koji su u spomen-grobovima čuti njegov glas i izaći“ (Jovan 5:28, 29; Otkrivenje 21:1-4).

Kada je govorio o svom prijatelju Lazaru koji nije bio dugo mrtav, Isus je uporedio smrt sa spavanjem (Jovan 11:11-13). Osim toga, kada ga je Isus uskrsnuo, Lazar nije ništa rekao da je tokom tog kratkog perioda svoje smrti bio u nekom mučilištu ili mestu blaženstva (Jovan 11:37-44). Ovo je razumljivo jer su mrtvi bez svesti. Oni ne doživljavaju patnju, već čekaju „čas“ u kojem će biti uskrsnuti. U svakom slučaju, to što je Isus uskrsnuo Lazara pokazuje da mrtvi mogu ponovo oživeti. Zaista, Isus je ovim čudom pokazao u manjem obimu šta će se na Zemlji odigrati pod vladavinom Božjeg Kraljevstva (Dela 24:15). Kakva je to samo uteha za one koji izgube voljene osobe u ovo nemirno vreme!