Da li globalizacija stvarno može da reši naše probleme?

„Globalna zajednica koju danas imamo je, poput mnogih zajednica, daleko od idealne; ona ima mnogo nesavršenosti. Ne postupa se pravedno sa svim njenim žiteljima; ne pružaju im se iste mogućnosti. Milioni su toliko obespravljeni da čak i ne smatraju da pripadaju zajednici“ (DEO IZVEŠTAJA „OUR GLOBAL NEIGHBOURHOOD“).

FATIMA, žiteljka jednog velikog afričkog grada, smatra da je srećnica. Barem ima frižider. Ali njen porodični dom je samo metalna šupa koja je podignuta pored tri mermerna nadgrobna spomenika. Poput pola miliona drugih stanovnika, ona živi na jednom velikom groblju. Čak i groblje postaje prenaseljeno. „Previše ljudi se useljava“, žali se ona, „posebno ovde, u grobnice.“

Oko 15 kilometara od Fatiminog doma nalazi se jedan novi ekskluzivni stambeni kompleks, zajedno sa elegantnim restoranima i velikim igralištem za golf. Jedna partija golfa košta više od mesečne zarade jednog radnika koji živi u ovoj afričkoj zemlji. Siromaštvo je uvek pogađalo taj grad, ali tereni za golf — simbol elite — predstavljaju i novost i nešto što iritira. U našoj globalnoj zajednici, luksuz i beda žive jedno do drugog.

Vadi Hadhramaut, koji vijuga kroz sušni Jemen na Bliskom istoku, jeste jedan stari karavanski put duž kojeg se nalaze drevni gradovi. Na prvi pogled, čini se da je vreme stalo u ovoj udaljenoj dolini. Ali spoljnji izgled može zavarati. U obližnjem gradu Sajunu, muzej je angažovao jednog univerzitetskog diplomca da napravi Web sajt koji će pokazati sve vredne stvari koje muzej poseduje. Taj diplomac  je bila devojka iz tog mesta koja je studirala u Ohaju (SAD). U današnje vreme, ljudi i ideje mogu se kretati po svetu kao nikada ranije.

Par hiljada kilometara zapadno odatle, u Sahari, konvoj od tri kamiona polako se kreće prema jugu jednim izolovanim putem. Mašala, jedan od vozača, objašnjava da prevozi televizore, video-rekordere i satelitske antene. On je lično u toku s događajima u svetu jer gleda vesti američkih TV-stanica. U mom gradu „svi imamo satelitske antene“, objašnjava on. Malo je mesta na planeti do kojih globalni mediji ne mogu da dođu.

Neprestano, lako kretanje ljudi, ideja, vesti, novca i tehnologije stvorilo je jednu novu globalnu zajednicu koja može biti korisna. Globalizacija omogućuje da se upozna lokalna jemenska kultura i Mašali omogućuje da za jedno putovanje koje traje tri nedelje zaradi i do 3 000 dolara. Ali novac ne dobijaju svi. Fatima i njene komšije gledaju kako manjina ima koristi od globalizacije, dok sami ostaju zaglibljeni u siromaštvu.

Iako je naša globalna zajednica daleko od idealne, proces globalne integracije je verovatno nepovratan. Da li će ljudi isključiti svoje televizore, baciti mobilne telefone, uništiti kompjutere i prestati da putuju u druge zemlje? Da li će države pokušati da se politički i ekonomski potpuno izoluju od ostatka sveta? To izgleda vrlo neverovatno. Niko ne želi da odbaci koristi globalizacije. Ali šta je s propratnim problemima? Oni prouzrokuju sve veću zabrinutost i dotiču se svačijeg života. Hajde da nakratko osmotrimo nekoliko najozbiljnijih kontraefekata globalizacije.

Jaz koji se širi

Raspodela svetskog bogatstva nikada nije bila pravedna, ali ekonomska globalizacija je napravila još veći jaz između bogatih i siromašnih. Ruku na srce, izgleda da su neke zemlje u razvoju imale koristi od integracije u globalnu ekonomiju. Stručnjaci tvrde da je u zadnjih deset godina u Indiji procenat ljudi koji žive ispod granice siromaštva pao s 39 na 26 posto i da je Azija kao celina doživela sličan napredak. Jedna studija pokazuje da je do 1998. od dnevne plate od jednog dolara živelo 15 posto stanovništva u istočnoj Aziji, u poređenju s 27 posto deset godina ranije. Međutim, globalna slika nije tako ružičasta.

U supsaharskoj Africi i još nekim manje razvijenim područjima, prihod je u zadnjih 30 godina u stvari opao. „Međunarodna zajednica... toleriše to što u svetu koji je nečuveno bogat skoro 3 milijarde ljudi — oko polovine čovečanstva — preživljava s 2 ili manje dolara  dnevno“, ističe Kofi Anan, generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Jedan od glavnih uzroka za ovaj ogromni socijalni jaz jeste finansijska sebičnost. „Širom sveta, privatna finansijska tržišta zapostavljaju najsiromašnije“, objašnjava Lari Samers, bivši ministar finansija Sjedinjenih Država. „Velike banke ne otvaraju svoje filijale u siromašnim zemljama — zato što tamo nema novca.“

Ogromna razlika između prihoda bogatih i siromašnih ne razdvaja samo ljude već i države. Ne tako davno, kapital najbogatijeg čoveka u Sjedinjenim Državama nadmašio je sveukupni kapital koji poseduje više od 100 miliona njegovih sunarodnika. Globalizacija je kumovala i stvaranju bogatih multinacionalnih kompanija koje su praktično preuzele kontrolu nad svetskim tržištem za određene proizvode. Na primer, 1998. samo deset kompanija je kontrolisalo 86 posto od 262 milijarde dolara vrednog posla s telekomunikacijama. Ekonomska moć ovih multinacionalnih kompanija često nadmašuje moć vlada i, kao što ističe Međunarodna amnestija, „ljudska prava i prava na rad nisu prioritet njihovog programa“.

Razumljivo je što su organizacije za ljudska prava zabrinute zbog koncentrisanja svetskog bogatstva u rukama privilegovane manjine. Da li biste vi voleli da živite u zajednici u kojoj najbogatijih 20 posto zarađuje 74 puta više od najsiromašnijih? I zahvaljujući televiziji, tih siromašnih 20 posto čovečanstva savršeno dobro zna kako žive njihove bogate komšije, iako su svesni da nemaju neke velike šanse da poboljšaju svoje okolnosti. Jasno je da tako velika nepravda u globalnoj zajednici seje nemir i frustraciju.

Globalizacija kulture

Zabrinutost stvaraju i sukobi kultura i širenje materijalističkih vrednosti. Razmena ideja je važno obeležje globalizacije, a taj fenomen najbolje pokazuje Internet. Nažalost, Internet se ne koristi samo za širenje korisnih informacija, kulture i trgovine. Neki Web sajtovi unapređuju pornografiju, rasizam i kockanje. Neki čak daju specifična uputstva o tome kako svojeručno napraviti bombu. Kao što Tomas L. Fridman ističe, „na Internetu je dovoljno samo par puta pritisnuti dugme na mišu, i nevolja je već tu. Možete zalutati u virtuelnu neonacističku pivnicu ili pornografsku biblioteku... a nema nikoga da vas zaustavi ili usmeri“.

Televizija i filmovi takođe imaju ogroman uticaj na ljudsko razmišljanje. Poruke koje sadrže filmovi često dolaze iz Holivuda, najveće fabrike mašte u svetu. Vrednosti koje promoviše ova ogromna industrija zabave često unapređuju materijalizam, nasilje i nemoral. Te vrednosti mogu biti potpuno strane lokalnoj kulturi mnogih zemalja u svetu. Ipak, vladama, pedagozima i roditeljima po pravilu je nemoguće da zaustave taj trend.

„Mi volimo američku kulturu“, objasnio je jedan stanovnik Havane na Kubi jednom posetiocu iz Severne Amerike. „Znamo sve vaše holivudske zvezde.“ Zapadnjačka kultura takođe promoviše brzu  hranu i gazirane sokove. Jedan biznismen iz Malezije je zapazio: „Ovdašnji ljudi vole sve što je zapadnjačko, posebno ako je američko... Oni žele da jedu zapadnjačku hranu i da budu poput Zapadnjaka.“ Rektor fakulteta u Havani je sa žaljenjem priznao: „Kuba više nije ostrvo. Više ne postoje ostrva. Postoji samo jedan svet.“

Zapadnjačka kultura svojom nametljivošću utiče na nade i želje koje ljudi imaju. Human Development Report 1998 je zapazio da se „’nastojanje da se bude u toku‘ promenilo; ljudi sada ne teže ka tome da imaju ono što ima njihov prvi komšija, već se trude da dostignu životni stil bogatih i slavnih koji se prikazuju u filmovima i televizijskim emisijama“. Jasno je da velika većina ljudi nikada neće dostići takav životni stil.

Da li je globalizacija rešenje?

Poput mnogih drugih ljudskih poduhvata, globalizacija se pokazala i štetnom i korisnom. Nekima je donela ekonomske prednosti i pokrenula je eru globalnih komunikacija. Ipak, ona ne koristi siromašnima, već bogatima i moćnima. I kriminalci i virusi su u odnosu na vlade daleko efikasnije iskoristili prednosti globalizacije. (Vidite okvire na stranama 8 i 9.)

Globalizacija je znatno uvećala probleme koji su već postojali u našem nesavršenom svetu. Umesto da ponudi rešenje za poteškoće s kojima se svet suočava, ona je postala deo problema. Socijalne razlike su se povećale, kao i frustracija. Vlade širom sveta se naprežu da iskoriste prednosti globalizacije, a da u isto vreme zaštite svoje građane od njenih štetnih efekata. Da li će im to poći za rukom? Da li neka korektna globalizacija može biti rešenje? Sledeći članak će analizirati ova pitanja.

 [Okviri/Slike na stranama 8, 9]

GLOBALIZACIJA KRIMINALA I TERORIZMA

Nažalost, sredstva koja se koriste za trgovinu i razmenu dobara lako se mogu pretvoriti u sredstva koja koriste kriminalu. „Multinacionalne korporacije su predvodile u globalizovanju svetske ekonomije, a ’multinacionalni kriminal‘ — sindikati organizovanog kriminala — brzo je iskoristio globalizaciju“, objašnjava Human Development Report 1999. Kako je organizovani kriminal iskoristio globalizaciju?

Narko-karteli su pronašli mnogo novih mogućnosti za legalizovanje svog profita koji iznosi milijarde dolara. Ukidanje mnogih carinskih kontrola i sve veći broj ljudi koji putuju, mnogo olakšava kartelima da prenose drogu iz jedne zemlje u drugu ili s jednog kontinenta na drugi. Zanimljivo je da se tokom 1990-ih proizvodnja kokaina udvostručila, a proizvodnja opijuma utrostručila. Međunarodne mafijaške grupe su i od prostitucije napravile unosan posao. Zbog toga te grupe svake godine u zemlje Zapadne Evrope prebace oko 500 000 žena i devojčica — većinu protiv njihove volje.

Sindikati kriminalaca su, poput multinacionalnih korporacija, nedavnih godina ujedinili svoju moć. Mnogi od njih imaju globalne poslove i zajedno zgrću godišnji profit od oko 1,5 bilijardi dolara — što je više od ukupnog bruto nacionalnog proizvoda Francuske. a

I Internet se pokazao kao idealno sredstvo za nepoštene osobe koje se odlično snalaze s kompjuterima. Godine 1995, jedan haker je ukrao informacije koje navodno vrede milion dolara, kao i brojeve 20 000 privatnih kreditnih kartica. „Krađa pomoću nove tehnologije nije tako opasna, a isplativija je“, objasnio je Hose Antonio Soler, jedan bankar iz Španije.

I teroristi koriste sredstva globalizacije. Zahvaljujući globalnim vestima, otmica nekoliko turista iz Zapadnih zemalja u nekom udaljenom kutku sveta, može poslužiti da se dâ trenutan publicitet praktično bilo kakvom političkom protestu.

 NEŽELJENI „PUTNICI“

Svetom mogu putovati kako ljudi tako i bolesti, od kojih su neke smrtonosne. „Drastičan porast u kretanju ljudi, dobara i ideja po svetu osnovni je uzrok globalizacije bolesti“, objašnjava profesor Džonatan M. Man, stručnjak za epidemije. „Svet je za kratko vreme postao mnogo ranjiviji na izbijanje i, što je najopasnije, na širenje, pa čak i globalno širenje, kako novih tako i starih zaraznih bolesti.“

Ovu novu globalnu ranjivost ništa ne prikazuje tako drastično kao pandemija side, koja sada godišnje ubije oko tri miliona ljudi. Lekari iz nekih afričkih zemalja se plaše da će od ove bolesti umreti dve trećine mladih muškaraca i žena. „Uprkos milenijumu epidemija, rata i gladi, nikada ranije u istoriji nije bila toliko visoka stopa smrtnosti među mladim odraslim ljudima“, izveštava Zajednički program Ujedinjenih nacija o HIV-u/sidi.

Mikrobi i virusi nisu jedini neželjeni svetski „putnici“. Životinje, biljke i insekti su pobegli iz svojih normalnih staništa i nagrnuli na druge kontinente. Jedna vrsta otrovne zmije iz Australije trenutno kolonizuje pacifička ostrva, do čega je došlo verovatno tako što su se neki primerci uvukli u avione. One su već istrebile praktično sve šumske ptice na Guamu. Vodeni zumbul iz Južne Afrike se proširio u 50 tropskih zemalja gde blokira kanale i uništava ribnjake. „’Uljezi‘ koji nagrću, kao i širenje bolesti i veliko ekološko razaranje, koštaju globalnu ekonomiju verovatno stotine milijardi dolara godišnje“, izveštava International Herald Tribune.

[Fusnota]

[Slike]

KRIJUMČARENJE NOVCA

U pošiljci medvedićâ

KRIJUMČARENJE KOKAINA

Kokain vredan 4 000 000 dolara pronađen u vozilu koje je zaplenjeno na graničnom prelazu

BIOTERORIZAM

Vojnici traže antraks na Kapitol Hilu (Vašington, SAD)

PODMETANJE BOMBI

Eksplozija automobila-bombe u Izraelu

GLOBALNO ŠIRENJE SIDE

Epidemija side je u Južnoj Africi toliko uzela maha da neke bolnice više ne mogu da prime pacijente

INVAZIJA BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA

Zmija Boiga irregularis je gotovo istrebila šumske ptice na Guamu

VODENI ZUMBUL

Ova biljka blokira kanale i rečne obale u oko 50 zemalja

[Izvori]

Krijumčarenje novca i kokaina: James R. Tourtellotte and Todd Reeves/U.S. Customs Service; bioterorizam: AP Photo/Kenneth Lambert; autobus u plamenu: AP Photo/HO/Israeli Defense Forces; dete: AP Photo/Themba Hadebe; zmija: Photo by T. H. Fritts, USGS; vodeni zumbul: Staff CDFA, California Dept. of Food & Agriculture, Integrated Pest Control Branch

[Slike na 7. strani]

Ekonomska globalizacija je napravila još veći jaz između bogatih i siromašnih

[Izvor]

UN PHOTO 148048/ J. P. Laffont - SYGMA

[Slike na 10. strani]

Internet se koristi za unapređivanje terorizma