Globalizacija — nade i strahovi

„Globalizacija je veliki ekonomski događaj našeg doba... Ona pruža neviđene mogućnosti milijardama ljudi širom sveta“ (MARTIN VULF, FINANSIJSKI KOLUMNISTA).

„Mi ljudi smo zapravo jedna velika porodica. Nova epoha sa sobom nosi nove izazove i nove globalne probleme, kao što su prirodne katastrofe, iscrpljivanje prirodnih bogatstava, krvavi ratovi i siromaštvo“ (EDVARD ŠEVARDNADZE, PREDSEDNIK GRUZIJE).

UDECEMBRU 1999, u Sijetlu (SAD), nemiri su prekinuli sastanak Svetske trgovinske organizacije. Policija je upotrebila suzavac, gumene metke i biber-sprej da bi uspostavila red. Uhapšeno je na stotine demonstranata.

Šta je prouzrokovalo ove nemire u Sijetlu? Čitav niz briga koje su vezane za mogućnost gubitka posla, za zagađivanje prirode i nepravde u društvu. Međutim, jednostavno rečeno, demonstranti su se uplašili globalizacije — njenog uticaja na ljude i planetu.

Njihove bojazni se nisu smanjile. Od 1999, demonstracije protiv globalizacije su postale veće i nasilnije. U nekim slučajevima, svetske vođe sada nastoje da svoje samite održavaju u izolovanim područjima gde će demonstrantima biti teže da ih uznemiravaju.

Naravno, ne vide svi globalizaciju kao pretnju. Dok je jedni osuđuju kao uzrok svetskih problema, drugi je uzdižu kao rešenje za većinu tih problema. Istina, ova debata koja je u toku može izgledati nebitno većini ljudi, od kojih mnogi imaju samo maglovitu predstavu o tome šta je u stvari globalizacija. Ali, bez obzira na vaše gledište, globalizacija već sada utiče na vas, a u budućnosti će verovatno još više uticati.

Šta je u stvari globalizacija?

„Globalizacija“ je termin koji neki upotrebljavaju da bi opisali sve veću svetsku međuzavisnost ljudi i zemalja. Ovaj proces se drastično ubrzao u zadnjih desetak godina, uglavnom zahvaljujući ogromnim naprecima tehnologije. (Vidite okvir na 5. strani.) Tokom tog perioda, razjedinjeni blokovi Hladnog rata su praktično nestali, trgovinske barijere su se srušile, glavne svetske berze se ujedinile, a putovanje je postalo jeftinije i lakše.

Ta sve veća svetska integracija dovela je do čitavog niza efekata — ekonomskih, političkih, kulturnih i ekoloških. Nažalost, neki od tih efekata mogu biti negativni. Publikacija Ujedinjenih nacija Human Development Report 1999, objasnila je: „Narodi koji žive širom sveta povezani su dublje, čvršće i neposrednije nego ikada ranije. To stvara mnoge mogućnosti, što pruža potencijal i za dobro i za loše.“ Poput mnogih ljudskih  dostignuća, globalizacija ima i dobru i lošu stranu.

Nade u napredniji svet

Globalizacija je „obogatila svet u pogledu nauke i kulture, a mnogim ljudima je koristila i u ekonomskom smislu“, tvrdi dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Amartja Sen. I Human Development Report 1999 ističe da globalizacija „predstavlja ogroman potencijal za iskorenjivanje siromaštva u 21. veku“. Razlog za ovaj optimizam je izuzetan napredak do kog je globalizacija dovela. Prosečna svetska porodica danas ima tri puta veći prihod nego pre 50 godina. a

Neki analitičari vide još jednu prednost ekonomske integracije: Oni smatraju da će države zbog toga više oklevati da stupe u rat. Tomas L. Fridman u svojoj knjizi The Lexus and the Olive Tree, tvrdi da globalizacija „povećava antiratnu pobudu i troškove rata na više načina nego u bilo kojoj prethodnoj eri savremene istorije“.

I više međusobnih odnosa među ljudima predstavlja potencijal za unapređivanje globalne solidarnosti. Neke organizacije za ljudska prava koriste mogućnosti Interneta da bi efikasno unapređivale svoje delovanje. Na primer, do međunarodnog sporazuma iz 1997. o zabrani upotrebe kopnenih mina delimično se došlo tako što se elektronska pošta koristila da bi se širom sveta mobilisale razne grupe istomišljenika. Ovaj pristup masama bio je pozdravljen kao „nov način vođenja međunarodne diplomatije, gde vlade i obično stanovništvo tesno sarađuju kako bi se uhvatili u koštac s globalnim humanitarnim krizama“.

Uprkos ovim dobrim rezultatima, mnogi ljudi se još uvek plaše da bi štetne posledice globalizacije mogle da nadmaše koristi.

Bojazni da će se svet još više podeliti

Verovatno najveću brigu koju stvara globalizacija predstavlja način na koji je ona proširila jaz između onih koji imaju puno i onih koji imaju malo. Ne može se poreći da se bogatstvo u svetu povećalo, ali to bogatstvo je koncentrisano kod manje ljudi i u manje zemalja. Sveukupan kapital 200 najbogatijih ljudi na svetu sada premašuje ukupni prihod koji ima 40 posto ljudi koji žive na planeti — to jest oko 2,4 milijarde ljudi. I dok u bogatim zemljama plate i dalje rastu, 80 siromašnih zemalja su tokom zadnjih deset godina u stvari imale pad prosečnih prihoda.

U još jednu od osnovnih briga spada briga za prirodnu sredinu. Ekonomsku globalizaciju podstiče tržište koje je daleko zainteresovanije za profit nego za zaštitu planete. Agus Purnomo, direktor Svetskog fonda za prirodu u Indoneziji, govori o ovom problemu: „Mi smo u neprestanoj trci s razvojem... Bojim se da ćemo za koju deceniju svi biti zainteresovani za zaštitu prirodne sredine, ali da tada  neće ostati ništa što bi moglo da se zaštiti.“

Ljudi su zabrinuti i za svoj posao. I posao i prihodi su postali sve nesigurniji jer globalne integracije i jaka konkurencija vrše pritisak na kompanije da pojednostave proizvodnju. Zapošljavanje i otpuštanje radnika u skladu s trenutnim potrebama tržišta ima logike za kompanije koje su zainteresovane za povećanje profita, ali to ljudima stvara haos u životu.

Globalizacija finansijskog tržišta je stvorila još jedan faktor koji destabilizuje. Međunarodni investitori ulažu ogroman novac u zemlje u razvoju, ali kasnije odjednom povuku taj novac kada se ekonomska situacija pogorša. Takvo masovno povlačenje novca može izazvati ekonomsku krizu u mnogo zemalja. Monetarne krize u istočnoj Aziji tokom 1998. prouzrokovale su da 13 miliona ljudi ostane bez posla. U Indoneziji su radnicima koji su zadržali posao plate prepolovljene.

Dakle, razumljivo je zašto globalizacija izaziva strah i uliva nadu. Da li imate razloga da strahujete od globalizacije? Ili možete da očekujete da vam ona poboljša život? Da li nam globalizacija pruža osnovu da sa optimizmom gledamo u budućnost? Sledeći članak će odgovoriti na ova pitanja.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 3. strani]

Sveukupni kapital 200 najbogatijih ljudi na svetu premašuje 40 posto ukupnog svetskog prihoda

 [Okvir/Slike na 5. strani]

TEHNOLOGIJA KOJA PODUPIRE GLOBALIZACIJU

Tehnologija je u protekloj deceniji napravila revoluciju u komunikaciji. Pristup ljudima i informacijama — praktično svugde u svetu — postao je brži, jeftiniji i lakši.

TELEVIZIJA Većina ljudi u svetu sada ima pristup televiziji, čak i ako nemaju televizor. Do 1995, na 1 000 ljudi u svetu dolazilo je 235 televizora, što je skoro duplo u odnosu na 1980. Samo mala satelitska antena može omogućiti da ljudi koji žive u udaljenim područjima gledaju program iz celog sveta. „Danas se nijedna zemlja nikada ne može u potpunosti izolovati od globalnih medija“, ističe Fransis Fukujama, profesor političke ekonomije.

INTERNET Na Internet se svake sedmice povezuje oko 300 000 novih korisnika. Godine 1999. procenjivalo se da će se do 2001. na Internet priključiti 700 miliona ljudi. „Rezultat toga“, objašnjava pisac Tomas L. Fridman, „jeste da nikada ranije u istoriji sveta nije bilo toliko ljudi koji su mogli da upoznaju toliko tuđih ljudskih života, proizvoda i ideja.“

TELEFON Kablovi sa optičkim vlaknima i satelitske mreže su drastično smanjili cenu telefonskih razgovora. Cena trominutnog razgovora između Njujorka i Londona spala je s 245 dolara 1930, na 35 centi 1999. Bežične mreže su doprinele da mobilni telefon postane nešto svakidašnje poput kompjutera. Procenjuje se da će do kraja 2002. milijardu ljudi koristiti mobilne telefone i da će mnogi od ovih korisnika moći da koriste svoje telefone za pristup Internetu.

MIKROČIP Sve gore navedeno, što se neprestano unapređuje, zavisi od mikročipova. U proteklih 30 godina, računska moć mikročipova se udvostručavala svakih 18 meseci. Nikada ranije se nije moglo toliko mnogo informacija staviti na tako malo prostora.