Pogled u svet

Opasnosti od pasivnog pušenja

„Izlaganje dimu cigarete u trajanju od samo 30 minuta može oštetiti srce zdravog nepušača“, iznosi kanadski Globe and Mail u izveštaju o jednoj nedavnoj studiji sprovedenoj u Japanu. Koristeći novu ultrazvučnu tehnologiju, istraživači s Gradskog Univerziteta u Osaki direktno su merili loše efekte pasivnog pušenja na endotelijalne ćelije koje su poređane u srčanim šupljinama i krvnim sudovima. Kada su zdrave, ove ćelije stimulišu dobru cirkulaciju jer sprečavaju stvaranje naslaga na zidovima krvnih sudova i nastanak krvnih ugrušaka. Istraživači su otkrili da je protok krvi kod srca nepušača „bio oko 20 posto bolji nego kod pušača. Ali nakon samo 30 minuta izloženosti dimu pušača“, njihov protok krvi je pao na nivo pušača. Prema istraživaču dr Riu Ocuki, „ovo je direktan dokaz o štetnom uticaju pasivnog pušenja na koronarnu cirkulaciju nepušača“.

 Novi atlas svetlosne zagađenosti

„Mlečni put nestaje“, navodi jedan izveštaj u časopisu Science, „ne zbog neke nagle promene u svemiru, već što su zbog jakih svetala naših sve većih gradova zvezde iz naše galaksije skrivene od pogleda većine Evropljana i Amerikanaca. Ova poplava veštačkog osvetljenja žalosti astronome zato što utiče na njihova posmatranja.“ Da bi pomogli zabrinutim zaljubljenicima u zvezde, naučnici iz Italije i Sjedinjenih Država sastavili su jedan novi atlas koji označava gde u svetu postoji svetlosno zagađenje. Za razliku od prethodnih karti na kojima su se nalazile samo „tačkice belog svetla raštrkane po kontinentima noću“, novi atlas koji se može naći na Internetu, „obuhvata mape kontinenata i nekoliko detaljnijih mapa, koje recimo prikazuju vidljivost zvezda iz različitih delova Evrope“, kaže Science.

Pravljenje mape okeanskog dna

Naučnici sa Okeanografskog instituta Bedford u Novoj Škotskoj predvode u prilagođavanju postojeće tehnologije kako bi se okeansko dno unelo u mape, izveštava kanadski Financial Post. Koristeći višezračne zvučne talase, ova tehnologija omogućava naučnicima da stvore trodimenzionalnu sliku morskog dna. U poslednjoj fazi se „teledirigovane kamere spuštaju na okeansko dno i uzimaju se fizički uzorci“. Prema ovom izveštaju, „koristi od unošenja na mapu okeanskog dna mogu biti veoma velike“. Vrste koje žive na dnu okeana mogu se „bezbedno hvatati i kontrolisati a da se ne uznemiravaju druga područja okeanskog dna. Takođe, telekomunikacione kompanije mogu utvrditi koji je najbezbedniji i najefikasniji put za postavljanje podvodnih kablova. Naftne kompanije će moći da postavljaju platforme za vađenje nafte na bezbednim i produktivnim mestima“. Ovakvo unošenje u mape takođe će omogućiti vađenje peska i šljunka kog ima puno na morskom dnu. To u „nekim slučajevima može biti jeftinije i bezbednije“ nego u planinskim kamenolomima, navodi Post.

Razumeti duševno oboljenje

„Svaki četvrti čovek u svetu u jednom trenutku svog života biće pogođen nekim duševnim ili neurološkim poremećajem“, izveštava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Iako se mnoge duševne bolesti mogu lečiti, skoro dve trećine onih koji pate od njih nikada ne zatraže stručnu pomoć. „Duševno oboljenje nije nedostatak za koji je osoba sama kriva“, kaže dr Gro Harlem Bruntlan, generalni direktor SZO. „U stvari, ako i postoji neki nedostatak, onda se on može videti u načinu kako se ophodimo s ljudima koji imaju duševnih i mentalnih poremećaja.“ Ona dodaje: „Nadam se da će ovaj izveštaj otkloniti sumnje koje dugo imamo i dogme, i označiti početak jedne nove ere u zdravstvu na polju mentalnog zdravlja. Prema sadašnjim zdravstvenim trendovima ’očekuje se da će do 2020. poremećaji vezani za depresiju biti na drugom mestu, posle ishemičnih srčanih oboljenja ali ispred svih drugih bolesti‘, izveštava SZO. Međutim, uz odgovarajuće lečenje, oboleli „mogu voditi konstruktivan život i biti važan deo naše zajednice“.

’Mirišljavi štapići mogu škoditi vašem zdravlju‘

„Sladunjavi dim mirišljavih štapića može škoditi vašem zdravlju“, izveštava časopis New Scientist. „Dim zapaljenih mirišljavih štapića, koji su popularno meditativno i lekovito sredstvo koje u svojim domovima i mestima obožavanja često koriste budisti, hindusi i hrišćani, izlaže ljude opasnom nivou dima punog kancerogenih hemikalija.“ Jedan istraživački tim pod vođstvom Ta Džan Lina s Državnog univerziteta Čeng Kung u Tajnanu (Tajvan), „prikupio je u Tajnanu uzorke vazduha iz jednog hrama i okolo njega i uporedio ih sa uzorcima vazduha na saobraćajnim raskrsnicama“, navodi taj izveštaj. „Ukupni nivoi policikličkih mirisnih ugljovodonika unutar hrama bili su 19 puta veći nego van njega i malo viši nego na saobraćajnim raskrsnicama.“ Prema časopisu New Scientist, primećeno je da je jedna od ovih komponenti, „benzpiren, za koji se smatra da izaziva rak pluća kod pušača“, bila u količinama koje su „i do 45 puta veće nego u domovima pušača“.

Savremeni način restauracije mermera

„Naučnici su otkrili jednu revolucionarnu tehniku kojom u roku od nekoliko dana pomoću bakterija stvaraju mermer“, navodi londonski The Times. Sićušne kalcinogene bakterije, koje se nalaze u zemljištu, uzgajaju se u laboratoriji na tečnoj podlozi koja sadrži pektin. Kada im isteknu zalihe mineralne hrane, bakterije umiru i pri tome proizvode čisti kalcijum-karbonat — mermer — u rastvoru. Kada se ovim rastvorom poprskaju skulpture i druge mermerne površine koje su usled godina ili izloženosti vremenskim nepogodama oštećene, nastaje jedan tanak sloj koji prodire kroz površinu i drži kamen u komadu. Džon Larson, šef za očuvanje skulptura u Nacionalnom muzeju i Galerijama u Mersisajdu (Engleska), kaže da veoma kvalitetnog mermera ima jako malo i da su prednosti ove tehnike brzina i velike količine izuzetno jeftinog rastvora koji nema štetnih nuspojava.

Krađa u Božje ime

„Dvadeset godina sam kontrolor prometa obveznica i videla sam da je u Božje ime ukradeno više novca nego na bilo koji drugi način“, rekla je Debora Bortner, predsednica Udruženja severnoameričkih direktora za promet obveznica. „Kad investirate u nešto, nemojte biti neoprezni samo zato što neko apeluje na vašu religiju ili veru.“ Prema časopisu Christian Century, „u protekle tri godine kontrolori prometa obveznica u 27 država preduzeli su akciju protiv stotina pojedinaca i kompanija koji su iskoristili duhovna ili religiozna verovanja da bi zadobili poverenje investitora... U jednom poznatom slučaju, koji je trajao [preko pet godina]“, jedna protestantska fondacija je „podigla preko 590 miliona dolara od 13 000 investitora iz zemlje. Tu fondaciju je 1999. zatvorila državna inspekcija i tri njena zvaničnika su optužena za proneveru“. Tri druga slučaja su „imala gubitak od ukupno 1,5 milijardi dolara“, izveštava Christian Century.

Globalno zagrevanje povećava katastrofe

„Posle izveštavanja naglog porasta katastrofa izazvanih vremenskim prilikama krajem 1990-ih“, Crveni krst smatra da „međunarodna pomoć neće moći da ide u korak s posledicama globalnog zagrevanja“, kaže britanski Guardian Weekly. „U svom godišnjem Izveštaju o svetskim katastrofama, Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca kaže da je broj slučajeva poplava, oluja, odrona zemlje i suša, kojih je do 1996. godišnje bilo oko 200, konstantno rastao i 2000. godine iznosio 392.“ Strahujući da će doći do još većeg porasta prirodnih katastrofa, Rodžer Brak, šef ovog saveza za operacije pružanja pomoći u katastrofama, kaže: „Postoji prirodna granica za to šta humanitarna pomoć može učiniti; strahujemo da ćemo doći do tačke kad više nećemo moći da pružamo pomoć.“ Prema časopisu Guardian, „u protekloj deceniji prirodne katastrofe su u proseku svake godine pogodile 211 miliona ljudi; od tih katastrofa, dve trećine su bile poplave. Glad zbog suše obuhvatila je skoro petinu od tog broja, i bila je odgovorna za većinu smrtnih slučajeva — što je oko 42 posto svih smrtnih slučajeva prouzrokovanih prirodnim katastrofama“.