Zaštitite svoj sluh!

„Više od 120 miliona ljudi u svetu ima neko oštećenje sluha“ (Svetska zdravstvena organizacija).

NAŠA sposobnost da čujemo je dar koji treba ceniti. Međutim, kako starimo naš sluh postepeno slabi. Izgleda da moderno društvo ubrzava ovaj proces tako što stvara mnoge različite zvuke i buku. Jedan naučnik višeg ranga u Centralnom institutu za gluve u Sent Luisu (Misuri, SAD) zapazio je: „Kod oštećenja sluha tipičnog Amerikanca, oko 75 posto je uzrok ne samo starenje već i ono čemu ste u životu izlagali svoje uši.“

Intenzivno, kratko izlaganje glasnim zvucima može štetno uticati na osetljivu građu unutrašnjeg uva. Ipak je češći gubitak sluha posledica „ukupnog uticaja bučnih poslova, bučnih hobija i bučnih rekreativnih aktivnosti“, rekla je specijalista za sluh dr Margaret Čizman. Šta možete učiniti da biste zaštitili svoj sluh? Da biste dobili odgovor, korisno je da znate kako funkcioniše vaše čulo sluha.

Zvuci koje čujemo

Naša životna sredina izgleda da postaje sve bučnija. Mnogi su svakodnevno bombardovani zvucima različitog intenziteta počev od buke automobila, autobusa i kamiona na ulicama, do buke električnih mašina na radnom mestu.

Ponekad i sami doprinosimo tom problemu kada povećavamo jačinu zvuka. Jedan popularan način slušanja muzike je slušanje kasetofona ili CD-plejera preko slušalica. Prema Maršalu Čazinu, suosnivaču Klinike za muzičare u Kanadi, ispitivanja koja su vršena u Kanadi i u Sjedinjenim Državama pokazuju da sve više i više mladih pati od gubitka sluha zbog slušanja glasne muzike preko slušalica.

 Ali, kada je zvuk previše glasan? Bitne karakteristike zvuka su — trajanje, frekvencija i amplituda. Trajanje jednostavno označava koliko dugo se zvuk čuje. Frekvencija zvuka ili visina tona izražava se ciklusima u sekundi ili hercima. Opseg frekvencija zdravog, normalnog sluha iznosi od 20 do 20 000 ciklusa u sekundi.

Zvučna amplituda ili jačina meri se jedinicom koja se zove decibel (dB). Normalan razgovor ima nivo zvuka od približno 60 decibela. Audiolozi kažu da ako ste duže izloženi bilo čemu što je glasnije od 85 decibela veća je mogućnost da na kraju izgubite sluh. Što je zvuk glasniji dolazi do bržeg oštećenja sluha. Jedan izveštaj iz časopisa Newsweek je izvestio: „Vaše uvo može bez smetnje podnositi dva sata zvuka koji proizvodi neka bušilica (100 dB), ali ne može podneti više od 30 minuta u bučnom salonu za zabavu s video-igricama (110 dB). Svako povećanje za 10 decibela na zvučnoj skali predstavlja 10 puta veću buku koja je napor za uši.“ Ispitivanja potvrđuju da zvuk na otprilike 120 decibela dovodi do fizičkog bola. Neverovatno je da neki kućni stereo-uređaj može proizvesti zvuk koji je jači od 140 decibela! (Vidite propratni okvir.)

Da bismo vam pomogli da shvatite kako glasni zvuci mogu oštetiti vaš sluh razmotrimo šta se dešava kada zvučni talasi dopru do vaših ušiju.

Kako naše čulo sluha funkcioniše

Mesnati deo spoljašnjeg uva zove se aurikula ili ušna školjka i oblikovana je tako da skuplja zvučne talase i usmerava ih u ušni kanal gde uskoro dospevaju do bubne opne. Tada zvučni talasi prouzrokuju da bubna opna zatreperi, i ona dovodi do treperenja tri koščice srednjeg uva. Treperenje se dalje prenosi u unutrašnje uvo, u jednu kesicu ispunjenu tečnošću koja se nalazi unutar koštane šupljine. Ovde se treperenje prenosi kroz tečnost u pužu, to jest kroz deo unutrašnjeg uva koji je u obliku puža i koji sadrži trepljaste ćelije. Tečnost u pužu pokreće završetke trepljastih ćelija da proizvedu čitljive nervne impulse. Ovi nervni impulsi se onda prenose do mozga gde se dešifruju i tumače kao zvuk.

Limbički sistem pomaže mozgu da odredi na koje zvuke da obrati pažnju, a koje da ignoriše. Na primer, jedna majka možda ne primećuje uobičajene glasove deteta koje se igra, ali će odmah reagovati ako čuje povik svog deteta. Slušanje na oba uva omogućuje  nam da čujemo na stereo način, što je veoma korisno. To nam omogućava da ustanovimo odakle dolaze zvuci. Ipak, kada je u pitanju govor, mozak može razumeti samo jednu po jednu poruku. „Upravo zato“, kaže knjiga The Senses, „kada s nekim razgovaraju telefonom, ljudi ne mogu lako pratiti šta im osoba pored njih govori.“

Kako buka oštećuje naš sluh

Da bismo sebi predstavili kako glasni zvuci mogu oštetiti naš sluh, razmotrite sledeće poređenje. Jedan izveštaj o zaštiti radnika na radu upoređuje trepljaste membrane u unutrašnjem uvu s pšenicom u jednom polju a zvuk koji ulazi u uvo upoređuje s vetrom. Jedan nežni povetarac, kao što je tiši zvuk, zanjihaće vrhove pšenice, ali pšenica neće biti oštećena. Međutim, jači vetar će povećati pritisak na pšeničnu stabljiku. Jedan iznenadni, veoma jak vetar ili stalni, slabiji ali dugotrajni vetrovi mogu oštetiti stabljiku bez mogućnosti da se obnovi i uzrokovati da ona uvene.

Slično deluje buka na majušne, nežne trepljaste ćelije u unutrašnjem uvu. Jedan trenutan glasan udar može pocepati tkivo unutrašnjeg uva i ostaviti ožiljke koji uzrokuju trajan gubitak sluha. Osim toga, dugotrajna buka koja je veoma opasna može trajno oštetiti osetljive trepljaste ćelije. Kada se jednom oštete, one se ne mogu regenerisati. Propratna posledica može biti tinitus — zujanje, zvonjenje ili tutnjanje u ušima ili u glavi.

Zaštitite i produžite vek vašem sluhu

Iako nasleđe i neki nepredviđen događaj mogu dovesti do oštećenja sluha, možemo preduzeti mere predostrožnosti kako bismo zaštitili sluh i kako bi naše dragoceno čulo sluha duže trajalo. Dobro je unapred znati o potencijalnim opasnostima po sluh. Kao što je jedan audiolog rekao, „čekati da se pojavi problem i onda preduzeti akciju isto je što i nanositi kremu za sunčanje kad izgorite“.

Često je važno kako slušamo, a ne toliko šta slušamo. Na primer, ako koristite stereo-slušalice, možda možete da podesite jačinu zvuka kako biste mogli čuti zvuke oko sebe. Ako je vaš stereo-uređaj u autu ili u domu toliko glasan da zaglušuje običan razgovor, to bi takođe mogao biti znak da je zvuk dovoljno glasan da ošteti vaš sluh. Stručnjaci upozoravaju da dva do tri sata izlaganja zvuku do 90 decibela može oštetiti vaše uši. Kad god ste u bučnom okruženju preporučuju se čepovi za uši ili druga sredstva zaštite sluha.

Bilo bi dobro da roditelji imaju na umu da su deca podložnija oštećenjima sluha od odraslih. Imajte na umu i moguću opasnost od bučnih igračaka. Razlog je taj što zvuk koji može da proizvede neka igračka može doseći 110 decibela!

Naše uši su osetljivi, mali i čudesni mehanizmi. Pomoću njih možemo čuti raznovrsne i prelepe zvuke sveta oko nas. Ovaj dragoceni dar sluha sigurno zaslužuje da ga čuvamo.

[Okvir na 20. strani]

Približna decibelska skala nekih uobičajenih zvukova

• Disanje — 10 decibela

• Šaputanje — 20 decibela

• Razgovor — 60 decibela

• Saobraćaj u „špicu“ — 80 decibela

• Blender — 90 decibela

• Prolazak voza — 100 decibela

• Motorna testera — 110 decibela

• Prolazak mlaznjaka — 120 decibela

• Pucanj — 140 decibela

[Okvir na 21. strani]

Možda gubite sluh ako

• Pojačavate radio ili televizor a drugi smatraju da je to neprijatno glasno

• Stalno tražite od drugih da ponove ono što su rekli

• Često se mrštite, naginjete napred i okrećete glavu da biste čuli onog ko vam govori

• Imate problema da čujete kad ste na javnim skupovima ili kada je buka u pozadini, kao što su društvena okupljanja ili kad ste u nekoj prometnoj radnji

• Često vam drugi moraju ponoviti šta je rečeno

[Dijagram na 20. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Ušna školjka

Tri koščice u srednjem uvu

Bubna opna

Puž u unutrašnjem uvu

Slušni nervi koji vode do mozga