Kako su nastali svemir i život?

„Nauka bez religije je hroma, religija bez nauke je slepa“ (Albert Ajnštajn).

OVO je vreme zadivljujućih stvari u do sada nepoznatim razmerama. Nova otkrića o svemiru primoravaju astronome da menjaju svoja gledišta o nastanku svemira. Fascinirani svemirom, mnogi postavljaju iskonska pitanja koja se nameću našim postojanjem u njemu: Kako su i zašto nastali svemir i život?

Čak i ako gledamo u drugom pravcu — unutar nas samih — nedavno otkrivanje ljudskog genetskog koda podstiče pitanja: Kako je stvoreno mnoštvo životnih oblika? I ko ih je stvorio, ako su uopšte i stvoreni? Izuzetna kompleksnost našeg genetskog koda podstakla je jednog predsednika Sjedinjenih Država da kaže da „učimo jezik na kom je Bog stvorio život“. Jedan od vodećih naučnika koji je bio uključen u to dešifrovanje gena ponizno je primetio: „Otkrili smo samo delić naše knjige s detaljnim uputstvima koja je ranije bila poznata samo Bogu.“ Ali i dalje ostaju pitanja — kako i zašto?

„Dva prozora“

Neki naučnici tvrde da se sve što se odvija u svemiru može objasniti racionalnim analizama, što ne ostavlja mesta za Božju mudrost. Ali s tim gledištem se ne slažu mnogi, uključujući i naučnike. Oni pokušavaju da dođu do istine tako što razmatraju i nauku i religiju. Oni misle da se nauka bavi pitanjem kako smo nastali mi i svemir oko nas, dok se religija uglavnom bavi pitanjem zašto smo nastali.

Objašnjavajući ovaj dvostruki pristup, fizičar Friman Dajson je rekao: „Nauka i religija su dva prozora kroz koja ljudi gledaju ne bi li razumeli veliki svemir koji je napolju.“

„Nauka se bavi onim što se može izmeriti, religija se bavi onim što se ne može izmeriti“, naveo je pisac Vilijam Ris-Mog. On je rekao: „Nauka ne može ni da dokaže niti da ospori postojanje Boga, baš kao što ne može ni da dokaže niti da ospori neku tvrdnju koja je vezana za moral ili estetiku. Za ljubav prema bližnjem ili za poštovanje ljudskog života ne postoji naučni razlog... Tvrdnja da ono što se ne može dokazati naučnim putem ne može ni da postoji, predstavlja najfatalniju grešku kojom bi se eliminisalo gotovo sve što u životu smatramo vrednim, ne samo Boga i ljudsku inteligenciju već i ljubav, poeziju i muziku.“

„Religija“ nauke

Izgleda da se teorije naučnika često zasnivaju na pretpostavkama za koje je potrebna  neka vrsta vere. Na primer, kada se radi o nastanku života, većina evolucionista zastupa ideje za koje je potrebna vera u određene „doktrine“. Činjenice su pomešane s teorijama. I kada naučnici koriste svoj autoritet da bi nametnuli slepo verovanje u evoluciju, oni u stvari govore: ’Vi niste odgovorni za svoje ponašanje jer ste samo proizvod biologije, hemije i fizike.‘ Biolog Ričard Dokins kaže da u svemiru ’ne postoji planiranje, ne postoji svrha, ne postoji ni zlo ni dobro, ništa sem besmislene indiferentnosti‘.

Da bi podržali takva verovanja, neki naučnici izabiraju da ignorišu obimna istraživanja drugih naučnika koja protivreče teoretskim postavkama njihovih teorija o nastanku života. Čak i da su prošle milijarde godina, pokazalo se da je matematički nemoguće da se slučajno formiraju složeni molekuli koji su potrebni za stvaranje ćelije koja je sposobna da živi. a Zato se dogmatične teorije o nastanku života koje se pojavljuju u mnogim udžbenicima moraju smatrati neprihvatljivim.

Više vere je potrebno za verovanje da je život nastao usled neke slepe slučajnosti nego stvaranjem. Astronom Dejvid Blok je zapazio: „Čovek koji ne veruje u Stvoritelja morao bi da ima više vere od onoga koji veruje u Stvoritelja. Kada osoba kaže da Bog ne postoji, ona iznosi nepotkrepljenu tvrdnju — postulat koji se zasniva na veri.“

Naučna otkrića mogu kod nekih naučnika da pobude strahopoštovanje. Albert Ajnštajn je priznao: „Među učenijim naučnicima teško ćete pronaći nekog ko nema neko svoje religiozno osećanje... To religiozno osećanje se ispoljava ushićenom zadivljenošću nad harmonijom prirodnih zakona koji otkrivaju tako superiornu inteligenciju da je, u poređenju s njom, sve sistematsko razmišljanje i postupanje ljudskih bića krajnje tričava refleksija.“ Ipak, to ne znači  da će naučnici zbog toga automatski poverovati u Stvoritelja, u Boga kao osobu.

Granice nauke

Na mestu je imati ispravan respekt prema znanju koje ima nauka i prema njenim dostignućima. Međutim, mnogi će se složiti da nauka poseduje izvesno znanje, ali da ona nije jedini izvor znanja. Svrha nauke jeste da opiše prirodne fenomene i da pomogne u pružanju odgovora na pitanje kako dolazi do tih fenomena.

Nauka nam pruža uvid u fizički svemir, to jest u sve što se može videti. Ali koliko god da naučna otkrića odu daleko, ona nikada neće odgovoriti na pitanje o svrsi — zašto uopšte postoji svemir.

„Postoje neka pitanja na koja naučnici nikada neće moći da daju odgovor“, zapaža pisac Tom Atli. „Može biti da se veliki prasak dogodio pre 12 milijardi godina. Ali zašto se dogodio?... Kako su uopšte nastale čestice? Šta je bilo pre toga?“ Atli zaključuje: „Izgleda... jasnije nego ikada ranije, da nauka nikada neće zadovoljiti ljudsku glad za odgovorima.“

Daleko od toga da naučno znanje koje je stečeno zahvaljujući toj radoznalosti opovrgava potrebu za Bogom; ono samo potvrđuje koliko je neverovatno složen, zamršen i strahopoštovanja vredan svet u kojem živimo. Mnogim ljudima koji razmišljaju logika nameće zaključak da fizički zakoni, hemijske reakcije, kao i DNK i zapanjujuća raznolikost života ukazuju na Stvoritelja. Za verovanje u suprotno ne postoji neoboriv dokaz.

’Vera je realnost‘

Ako svemir ima Stvoritelja, ne možemo očekivati da njega i njegove namere upoznamo pomoću teleskopa, mikroskopa ili drugih naučnih instrumenata. Razmislite o grnčaru i vazi koju je napravio. Vazu možemo da posmatramo koliko god hoćemo i opet nećemo dobiti odgovor na pitanje zašto je napravljena. Za tako nešto moramo da pitamo samog grnčara.

Molekularni biolog Fransis Kolins objašnjava kako vera i duhovnost mogu pomoći da se ispuni praznina koju ostavlja nauka: „Od religije ne bih očekivao da bude pravo sredstvo za istraživanje ljudskog genoma, a u isto vreme, od nauke ne bih očekivao da bude sredstvo za sticanje spoznanja o natprirodnom. Ali kad je reč o zaista značajnim pitanjima kao što su ’Zašto smo ovde?‘ ili ’Zašto ljudska bića teže ka duhovnosti?‘, smatram da nauka ne pruža zadovoljavajući odgovor. Mnoga sujeverja su došla i prošla. Vera je ostala, što govori da je ona realnost.“

Objasniti „zašto“

Kada prava religija odgovara na pitanje „zašto“ i kada se bavi pitanjem svrhe života, ona pruža i merila za vrednosti, moral, etiku kao i vođstvo u životu. Naučnik Alan Sandejdž je to izrazio na sledeći način: „Da bih naučio kako da živim neću otvoriti knjigu o biologiji.“

Milioni ljudi širom sveta smatraju da su pronašli izvor iz kog mogu da nauče kako da žive. Oni takođe smatraju da su pronašli zaista zadovoljavajuće odgovore na pitanja: Zašto smo ovde? I kuda idemo? Odgovori postoje. Ali gde? U najstarijim i najrasprostranjenijim svetim spisima, u Bibliji.

Biblija nam govori da je Bog napravio Zemlju za ljude. Isaija 45:18 u pogledu Zemlje kaže: „Bog... [je] načinio da ne bude pusta, [već je] načinio da se u njoj nastava.“ On je na Zemlji obezbedio sve što će ljudima biti potrebno, i to ne samo da bi postojali već i da bi u potpunosti uživali u životu.

Ljudima je bilo dato da upravljaju Zemljom, ’da je rade i da je čuvaju‘ (Postanje 2:15). Biblija takođe objašnjava da su spoznanje i mudrost darovi od Boga i da jedni prema drugima treba da pokazujemo ljubav i pravdu (Jov 28:20, 25, 27; Danilo 2:20-23). Dakle, ljudi mogu pronaći svrhu i smisao života samo kada otkriju i prihvate ono što je Božja namera za njih. b

Kako danas neko ko iole razmišlja može da premosti naizgledni jaz između naučnog rezonovanja i religioznog verovanja? Koja načela mogu pomoći osobi da uspe u tome?

[Fusnote]

 [Okvir/Slike na 7. strani]

Šta kažu neki naučnici

Neki misle da većina naučnika izbegava da se bavi duhovnim i teološkim pitanjima zato što nisu religiozni ili zato što ne žele da se upuštaju u debatu u kojoj se sukobljavaju nauka i religija. Neki naučnici jesu takvi, ali sigurno nisu svi. Zapazite izjave sledećih naučnika.

„Svemir je imao početak, ali naučnici ne mogu da objasne zašto. Odgovor je Bog.“ „Na Bibliju gledam kao na knjigu koja je istinita i nadahnuta od Boga. Iza kompleksnosti života mora postojati inteligencija“ (Ken Tanaka, planetarni geolog na Geološkom institutu Sjedinjenih Država).

„Jaz između različitih vrsta spoznanja (naučnog i religioznog) uglavnom je veštački... Spoznanje o Stvoritelju i spoznanje o stvarstvu tesno je povezano“ (Enrike Ernandez, istraživač i profesor na Odeljenju za fiziku i teoretsku hemiju na Meksičkom samostalnom nacionalnom univerzitetu).

„Dok saznajemo sve ove informacije [o ljudskom genomu], one će otkriti kompleksnost, međusobnu zavisnost materije. One će ukazati na početak koji predstavlja delo jednog inteligentnog stvoritelja, jedne inteligentne sile“ (Dvejn T. Giš, biohemičar).

„Ne postoji nespojivost nauke i religije. I jedna i druga tragaju za istom istinom. Nauka pokazuje da Bog postoji“ (D.H.R. Barton, profesor hemije, Teksas).

[Izvori]

NASA/U.S. Geological Survey

Fotografija: www.comstock.com

NASA and The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)

[Slike na 5. strani]

Da li naučna istraživanja mogu da odgovore na pitanje zašto smo ovde?

[Izvor]

Courtesy Arecibo Observatory/David Parker/Science Photo Library

[Izvor slike na 6. strani]

Zvezde na stranama 2, 3, 5 i na vrhu 7. strane: National Optical Astronomy Observatories