Pomiriti nauku i religiju

„Na nauku i religiju [se] više ne gleda kao na nešto nespojivo“ (The Daily Telegraph, London, 26. maj 1999).

I NAUKA i religija, u svojim najplemenitijim nastojanjima, tragaju za istinom. Nauka otkriva svet veličanstvenog reda, svemir koji ima karakteristična obeležja koja ukazuju na inteligentno planiranje. Prava religija pruža smisao ovim otkrićima tako što naučava da iza planiranja koje se vidi u fizičkom svetu stoji um Stvoritelja.

„Zapazio sam da je religija znatno obogatila moje razumevanje nauke“, kaže Fransis Kolins, molekularni biolog. On nastavlja: „Kada otkrijem nešto o ljudskom genomu, obuzme me strahopoštovanje prema misteriji života, i kažem sebi: ’Čoveče, ovo je ranije znao samo Bog.‘ To je neobično divan i dirljiv osećaj koji mi pomaže da spoznam i cenim Boga, i doprinosi da u nauci pronalazim još veće zadovoljstvo.“

Šta će pomoći osobi da pomiri nauku i religiju?

Potraga koja traje

Prihvatite granice: Našoj potrazi za odgovorima o beskrajnom svemiru, prostoru i vremenu, ne nazire se kraj. Biolog Luis Tomas je zapazio: „Toj potrazi nikada neće doći kraj zato što smo mi nezasito radoznala vrsta koja ispituje, istražuje i nastoji da razume stvari. Ta pitanja nikada nećemo rešiti. Ne mogu da zamislim neku krajnju tačku kada će svi odahnuti i reći: ’Sad  nam je sve jasno.‘ Te stvari će ostati nedokučive.“

Slično je i s religioznom istinom; potraga je beskonačna. Pavle, jedan od biblijskih pisaca, rekao je: „Sada vidimo samo zbunjujuće odraze u ogledalu... Moje sadašnje spoznanje je samo delimično“ (1. Korinćanima 13:12, The New English Bible).

Međutim, delimično spoznanje i o naučnim i o religioznim pitanjima ne sprečava nas da na osnovu raspoloživih činjenica dođemo do ispravnih zaključaka. Nije nam potrebno detaljno spoznanje o nastanku Sunca da bismo bili apsolutno sigurni da će ono sutra izaći.

Dozvolite poznatim činjenicama da govore: U potrazi za odgovorima treba da nas vode pouzdana načela. Ako se ne držimo  najviših merila za dokaze, lako možemo biti zavedeni u našoj potrazi za naučnom i religioznom istinom. Realno gledano, niko od nas nikada neće moći da sagleda sve naučno spoznanje i sve ideje koje danas ispunjavaju ogromne biblioteke. S druge strane, Biblija nam pruža lako upotrebljivu zbirku duhovnih učenja koja možemo proučavati. Biblija je dobro potkrepljena poznatim činjenicama. a

Međutim, inače što se tiče spoznanja, potreban je stvaran napor da bi se napravila razlika između činjenice i spekulacije, između istine i prevare — i naučne i religiozne. Biblijski pisac Pavle je savetovao da treba da odbacimo „protivrečja koja se lažno nazivaju ’spoznanje‘“ (1. Timoteju 6:20). Da bismo pomirili nauku i Bibliju, moramo dozvoliti da činjenice govore za sebe, tako što ćemo izbegavati pretpostavke i teoretisanja, i ispitati kako svaka činjenica podupire i nadograđuje drugu.

Na primer, kada razumemo da Biblija koristi termin „dan“ da bi predstavila različite periode, uviđamo da izveštaj iz Postanja o šest stvaralačkih dana ne mora da bude protivrečan naučnom zaključku da je Zemlja stara oko četiri i po milijarde godina. Prema Bibliji, Zemlja je postojala neodređeno vreme pre nego što su započeli stvaralački dani. (Vidite okvir „Da li je svaki stvaralački dan trajao 24 časa?“) Čak i ako nauka koriguje samu sebe, uključujući i gledište s obzirom na starost  naše planete, izjave iz Biblije će i dalje biti tačne. Umesto da protivreči Bibliji, nauka nam u ovom i mnogim drugim slučajevima u stvari pruža obilje dodatnih informacija o materijalnom svetu, kako sadašnjem tako i onom koji je nekada postojao.

Vera, ne lakovernost: Biblija nam pruža spoznanje o Bogu i njegovim namerama koje se ne može dobiti ni iz jednog drugog izvora. Zašto treba da joj verujemo? Sama Biblija nas poziva da ispitamo njenu tačnost. Uzmite u obzir njenu istorijsku autentičnost, praktičnost, iskrenost njenih pisaca i njenu verodostojnost. Ako neko istraži tačnost Biblije, u šta spadaju i izjave naučne prirode, i, što je još ubedljivije, nepogrešivo ispunjavanje stotine proročanstava kroz vekove i u našem vremenu, tada može steći čvrstu veru u to da je ona Božja Reč. Vera u Bibliju nije lakovernost, već uverenost na osnovu dokaza u tačnost onoga što stoji u njoj.

Poštujte nauku; vrednujte veru: Jehovini svedoci pozivaju iskrene ljude, kako one koji imaju interesovanja za nauku tako i one koji su religiozni, da učestvuju u iskrenoj potrazi za istinom na oba područja. Svedoci u svojim skupštinama podstiču na to da treba poštovati nauku i njena dostignuća kao i da treba čvrsto verovati u to da se religiozna istina može pronaći samo u Bibliji, koja otvoreno i sa obiljem dokaza za sebe kaže da je Božja Reč. Apostol Pavle je izjavio: „Kad ste primili Božju reč, koju ste čuli od nas, prihvatili ste je, ne kao reč ljudsku, nego, kao što ona zaista i jeste, kao reč Božju“ (1. Solunjanima 2:13).

Naravno, kao što je to slučaj s naukom, i u religiju su se uvukle štetne neistine i običaji. Tako postoje prava religija i kriva religija. Upravo su zato mnogi napustili organizovane, tradicionalne religije i postali članovi hrišćanske skupštine Jehovinih svedoka. Njih je razočaralo to što njihova prethodna religija nije bila spremna da se zarad otkrivene istine odrekne ljudskih tradicija i mitova.

Osim toga, pravi hrišćani pronalaze pravi smisao i pravu svrhu života koji se zasnivaju na bliskom poznavanju Stvoritelja, koji se otkrio u Bibliji, i na njegovim objavljenim namerama za čovečanstvo i planetu na kojoj živimo. Jehovini svedoci su dobili razumne, biblijske odgovore na pitanja kao što su: Zašto smo ovde? Kuda idemo? I, biće im više nego drago da to što su saznali podele s vama.

[Fusnota]

[Okvir na 10. strani]

Da li je svaki stvaralački dan trajao 24 časa?

Neki fundamentalisti tvrde da se predljudska istorija može objasniti kreacionizmom, a ne evolucijom. Oni tvrde da je sve materijalno stvarstvo stvoreno pre oko 6 000 do 10 000 godina, za samo šest dana od kojih je svaki trajao 24 časa. Ali time oni unapređuju jedno nebiblijsko učenje zbog čega se mnogi podsmevaju Bibliji.

Da li dan u Bibliji uvek traje doslovnih 24 časa? Postanje 2:4 NW, govori o ’danu kad je Jehova Bog načinio zemlju i nebo‘. Ovaj jedan dan obuhvata svih šest stvaralačkih dana o kojima se govori u 1. poglavlju Postanja. Prema biblijskoj upotrebi, dan je neki utvrđeni period koji može trajati hiljadu ili mnogo hiljada godina. Na osnovu ovoga se može doneti zaključak da je svaki od stvaralačkih dana o kojima se govori u Bibliji trajao hiljade godina. Nadalje, Zemlja je već postojala pre nego što su počeli stvaralački dani (Postanje 1:1). Dakle, biblijski izveštaj se u tom pogledu slaže sa egzaktnom naukom (2. Petrova 3:8).

Komentarišući tvrdnje da su stvaralački dani trajali samo doslovna 24 časa, molekularni biolog Fransis Kolins primećuje: „Kreacionizam je više nego bilo šta drugo u modernoj istoriji naneo štetu ozbiljnim predstavama o tome šta je vera.“

[Okvir na 11. strani]

Da li je nauka postala superiorna u moralnom pogledu?

Razumljivo je što su mnogi naučnici odbacili religiju zbog njenog otpora prema naučnom napretku, zbog mračnog dosijea koji ima, zbog licemerstva i okrutnosti. Profesor mikrobiologije Džon Postgejt ističe: „Svetske religije su... odgovorne za strašne stvari kao što su žrtvovanje ljudi, krstaški ratovi, pogromi i inkvizicija. U savremenom svetu ova mračnija strana religije je postala opasna. Za razliku od nauke, religija nije neutralna.“

Upoređujući tu mračniju stranu religije s navodnom racionalnošću, objektivnošću i disciplinovanošću nauke, Postgejt tvrdi da je „nauka postala superiorna u moralnom pogledu“.

Da li je nauka stvarno postala superiorna u moralnom pogledu? Odgovor je „ne“. Sam Postgejt priznaje da i u „naučnim krugovima postoje ljubomora, pohlepa, predrasude i zavist“. On dodaje da se „nekoliko naučnika pokazalo spremnim da ubije u ime istraživanja, kao što se dogodilo u nacističkoj Nemačkoj i japanskim zatvoreničkim logorima“. I kada je časopis National Geographic zadužio jednog reportera-istraživača da sazna kako je došlo do toga da se jedan lažni fosil sove u tom časopisu prikaže kao pravi, taj reporter je ispričao „priču o obmanljivoj tajnovitosti i poverenju ukazanom pogrešnim ljudima, o sukobu neobuzdanih ega, previsokom mišljenju o sebi, o verovanju u nešto što se priželjkuje, naivnim pretpostavkama, ljudskoj grešci, tvrdoglavosti, manipulisanju, ogovaranju, laganju [i] korupciji“.

I, naravno, upravo je nauka pružila čovečanstvu užasne naprave za ratovanje, bojne otrove, rakete, „pametne“ bombe i nuklearne bombe, i doprinela je da se u ratne svrhe upotrebe mikroorganizmi koji izazivaju bolesti.

[Slika na stranama 8, 9]

Maglina mrav (Menzel 3), snimljena pomoću Hablovog svemirskog teleskopa

[Izvor]

NASA, ESA and The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)

[Slike na 9. strani]

Nauka je otkrila svet koji je pun obeležja koja ukazuju na inteligentno planiranje

[Slika na 10. strani]

Jehovini svedoci podstiču na to da se poštuje egzaktna nauka i da se veruje u Bibliju