So — dragoceni proizvod

„VI STE so zemlje“, rekao je Isus o svojim učenicima (Matej 5:13). Zbog toga što čuva od kvarenja reč „so“ je poprimila značenje nečega što se veoma ceni i poštuje kako u drevnim tako i u savremenim jezicima.

So je takođe postala simbol postojanosti i trajnosti. Zbog toga je u Bibliji jedan punovažan savez nazvan „savez soli“, a osobe koje su sklapale taj savez često su zajedno jele obrok sa solju kako bi potvrdile taj savez (Brojevi 18:19, NW). Pod Mojsijevim zakonom so se dodavala žrtvama koje su bile prinošene na oltaru, nesumnjivo označavajući nepropadljivost i nekvarljivost.

Interesantne istorijske činjenice

Tokom istorije so (natrijum-hlorid) bila je dragocena roba zbog koje su se čak vodili ratovi. Jedan od uzroka koji su doveli do Francuske revolucije bio je visok porez na so koji je bio nametnuo Luj XVl. So se takođe koristila kao dragoceno sredstvo razmene. Mavarski trgovci su razmenjivali so za zlato, gram za gram, a neka plemena iz centralne Afrike koristila su ploče kamene soli kao sredstvo plaćanja. Grci su solju plaćali robove i tako je nastao izraz „nije vredan svoje soli“.

Tokom srednjeg veka pojavila su se neka praznoverja vezana za so. Prosipanje soli se smatralo predznakom propasti. Na primer, na slici „Tajna večera“, od Leonarda da Vinčija, ispred Jude Iskariotskog se vidi prevrnut slanik. a S druge strane, sve do 18. veka mesto za gozbenim stolom, to jest da li je osoba sedela više ili niže slanika, označavalo je društveni status, pri čemu je počasni položaj bio iznad slanika, blizu čela stola.

Čovek je još od davnina naučio da dobija so iz prirodnih slanih izvora, morske vode i kamene soli. Jedna stara kineska farmakološka rasprava govori o 40 vrsta soli i opisuje dve metode dobijanja soli koje su neverovatno slične metodama koje se i danas koriste. Na primer, u najvećoj solarnoj solani sveta koja se nalazi na obalama zaliva Sebastijan Vizkaino u Kaliforniji (Meksiko), koristi se solarna energija za izdvajanje soli iz morske vode.

Interesantna je procena da ako bi se svi okeani u svetu potpuno isušili „nastalo bi najmanje 19 miliona kubnih kilometara kamene soli što je otprilike 14,5 puta više od celokupne mase evropskog kontinenta u vreme najveće plime“, navodi Encyclopædia Britannica. A Mrtvo more ima oko devet puta veći salinitet od okeana!

Savremena upotreba soli

Danas se so i dalje smatra dragocenim proizvodom i između ostalog se koristi kao začin, za konzerviranje mesa i u proizvodnji sapuna i stakla. Ali, posebno je interesantna upotreba na polju zdravstvene zaštite. Na primer, u mnogim zemljama sveta so se obogaćuje jodom da bi se suzbio endemijski nedostatak joda za koji je karakteristična gušavost (uvećanje štitne žlezde), a u težim slučajevima mentalna zaostalost. Takođe, u nekim zemljama soli se dodaje fluor da bi se sprečio zubni karijes.

Iako je so potrebna za dobro zdravlje, jer reguliše zapreminu krvi i krvni pritisak — šta je sa odnosom unosa soli i visokim krvnim pritiskom, oko čega ima dosta neslaganja? Lekari rutinski ograničavaju unos soli i natrijuma kod pacijenata s visokim krvnim pritiskom. Oko 30 do 50 posto ljudi s visokim krvnim pritiskom preosetljivi su na uzimanje soli. U ovom slučaju se pokazalo da smanjen unos soli snižava krvni pritisak.

So bez sumnje povećava uživanje u hrani na šta je Jov ukazao kada je upitao: „Jede li se što je bljutavo, neslano?“ (Jov 6:6). Mi zaista možemo biti zahvalni našem Stvoritelju „koji nam sve bogato daje za uživanje“, uključujući i taj dragoceni proizvod, so (1. Timoteju 6:17).

[Fusnota]

 [Slika na 15. strani]

Neke od mnogih vrsta soli (od vrha, u smeru kretanja kazaljke na satu): (1) Alaea morska so, Havaji; (2) Fler de sel, Francuska; (3) prirodna sirova morska so; (4) sel gri (siva so), Francuska; (5) gruba morska so; (6) crna zemna so, Indija