Sukob nauke i religije

„Da li se religija najbolje može razumeti kao zarazna bolest koja napada um?“ (biolog Ričard Dokins).

PONEKAD se može steći utisak da su religija i nauka smrtni neprijatelji. Neki misle da su one u tako velikom sukobu, da im izgleda da bi jedna od njih dve pobedila samo ako bi druga bila usmrćena.

U jednom taboru su neki naučnici, poput hemičara Pitera Atkinsa, koji misli da je „nemoguće“ pomiriti religiju i nauku. Atkins kaže „da je intelektualna sramota“ verovati „da je Bog objašnjenje (za bilo šta, a kamoli za sve)“.

U drugom taboru su religiozni ljudi koji krive nauku za propast vere. Oni se drže mišljenja da je današnja nauka prevara; njene činjenice mogu biti tačne, ali pogrešno predstavljanje tih činjenica podriva verovanja vernika. Na primer, biolog Vilijam Provajn kaže da darvinizam ne pruža „nikakav konkretan temelj za etiku; niti ikakvu konkretnu svrhu života“.

Međutim, do nekih sukoba je došlo zbog lažnih ili nedokazanih tvrdnji koje potiču sa obe strane. Religiozne vođe su vekovima govorile o izmišljenim legendama i pogrešnim dogmama, koje se kose s rezultatima savremenih naučnih istraživanja i koje nemaju osnovu u nadahnutom Pismu. Na primer, Rimokatolička crkva je osudila Galileja zato što je zaključio, i to ispravno, da se Zemlja okreće oko Sunca. Galilejevo gledište nije protivrečilo Bibliji, ali jeste protivrečilo onome što je crkva tada naučavala. S druge strane, naučnici greše kada prikazuju kao činjenicu nedokazanu teoriju da je život evoluirao iz nežive materije nezavisne od Boga. Oni se podsmevaju religioznim verovanjima govoreći da nisu naučna.

Da li je onda moguće pomiriti nauku i religiju? Jeste, moguće je. U stvari, egzaktna nauka i prava religija ne suprotstavljaju se jedna drugoj već se dopunjuju.

 [Slika na stranama 2, 3]

Galileo je zastupao naučnu istinu zbog koje ga je crkva osudila