Trava nije samo nešto što se zeleni pod vašim nogama

ZA NEKE osobe ona je samo neko zelenilo oko kuće koje oni moraju da pokose. S druge strane, za poljoprivrednike i fudbalere ona predstavlja nešto što je vezano za njihov posao. A za decu, ona je idealno igralište. Ali, da li se reč trava samo odnosi na travnjake, poljoprivredna dobra i igrališta?

Ako živite u gradskoj višespratnoj zgradi možda mislite da nemate mnogo veze s travom. Međutim, većina nas svakodnevno dolazi u dodir s nekom vrstom trave i proizvodima napravljenim od nje. Šta je zapravo trava? I kako je koristimo?

Šta je trava?

Hajde da detaljnije pogledamo ovu skromnu biljku. Obično, sve vrste niskih, zelenih biljaka nazvane su travom. Osim biljaka koje su naučno označene kao deo porodice trava (Gramineae, ili Poaceae), neki smatraju da tu spadaju i šaš i rogoz. Ali, samo se za porodicu trava kaže da je prava trava. Biljke koje tu spadaju obično imaju neke karakteristične zajedničke crte. Dobro pogledajte ono što mislite da je vlat trave.

Da li je stabljika okrugla i šuplja i da li ima čvoriće ili zglobove? Da li su listovi koji izrastaju iz rukavca koji obavija stabljiku dugi, glatki i uzani s paralelnom nervaturom? Da li listovi jedan za drugim izlaze na suprotnim stranama stabljike stvarajući dva vertikalna niza? Da li je koren zamršena mreža žilica umesto razgranatog glavnog korena? Da li su cvetovi — ako ih uopšte možete videti — neprimetni i mali, u obliku klasa, grozdastog cvata ili metlice? Ako su vaši odgovori potvrdni, ta biljka verovatno spada u porodicu trava.

Iako je porodica trava po izgledu prilično jednoobrazna, njena velika raznovrsnost obuhvata od 8 000 do 10 000 vrsta. Visina biljke kreće se od dva centimetra do 40 metara kod nekih bambusa. Veliki deo biljnog pokrivača naše planete sačinjava trava. To nas ne čudi pošto ona spada u jednu od najprilagodljivijih grupa biljaka na zemlji koja raste u polarnim regionima i pustinjama, u tropskim kišnim šumama i na vetrovitim planinskim obroncima. Postoje čitave oblasti gde od vegetacije preovlađuje trava— to su stepe, ljanosi, pampasi, prerije i savane.

Otpornost je jedan od presudnih faktora zahvaljujući kojem različite vrste trava uspevaju. Za razliku od mnogih drugih biljaka, trava umesto od vrha raste iz dela iznad čvorova. A novi izdanci mogu da krenu iz stabljike tako što rastu vodoravno po površini zemlje ili ispod nje. Kada kosilica pokosi  ili krava svojim zubima otkine njene vrhove, trava nastavlja da raste, dok mnoge druge biljke prestaju. Zato, stalno košenje odgovara travi a šteti drugim biljkama i može učiniti da vaš travnjak bude gust i lep.

Pored toga, kod većine trava je slučaj da ako vetar savije stabljiku ili ako se zgazi stopalima, ona se može ponovo podići jer brzo raste na strani koja je savijena do zemlje. Zbog toga se trava posle oštećenja obično brzo oporavi zbog čega je u prednosti nad drugim biljkama u borbi za sunčevom svetlošću. I mi možemo biti srećni što je trava tako izdržljiva biljka. Uostalom, mi od nje zavisimo.

Mnogostrana biljka

Trava ne samo što je najrasprostranjenija već je takođe i najvažnija porodica cvetnica na zemlji. Jedan botaničar je rekao da je trava osnova naše ishrane. Ona je „kao jedna brana koja štiti čovečanstvo od gladi“. Pokušajte da se setite šta ste danas jeli. Da li ste započeli dan s činijom žitarica kao što su  proso, pirinač, ovas ili šećerna trska? Onda ste jeli semena trave. Ili ste možda jeli kiflu ili neku vrstu hleba. Brašno koje je korišćeno napravljeno je od zrna trave — pšenice, raži, ječma i drugih žitarica, koje su u stvari trave. Nisu izuzetak ni kukuruzne pahuljice, palenta kao ni tortilje napravljene od kukuruznog brašna. Kukuruz je — kao što mislite — takođe jedna vrsta trave. Da li ste šećerom zasladili čaj ili kafu? Više od polovine ukupne količine šećera proizvodi se od šećerne trske, jedne vrste trave. Čak su mleko i sir u nekom smislu prerađena trava jer se krave, ovce i koze njome obično hrane.

A šta je s vašim ručkom? Testenina, kao i kora pice prave se od pšeničnog brašna. Kokoške i druga živina se često hrane zrnevljem. Stoka se hrani raznim vrstama trave. Prema tome, jaja, živinsko i goveđe meso koje jedemo u velikoj su meri proizvod trave koja je prerađena u metabolizmu životinja. Takođe možete i piti travu. Pored mleka, mnoga popularna alkoholna pića su napravljena od trave: pivo, viski, rum, sake, kvas i većina votki.

Sada molimo da ne zamerite što nije pomenuto vaše omiljeno jelo. Nije moguće navesti sve namirnice koje su proizvedene od trave. Po nekim procenama više od polovine kalorija koje se širom sveta potroše potiču od trava. Nije ni čudo, jer trava pokriva 70 posto ukupno obrađivane zemlje!

Međutim, trava se ne koristi samo za ishranu. Ako vaša kuća ima zidove od ilovače i slame, to im trava daje neophodnu čvrstinu. U različitim krajevima sveta krov se pokriva travom. U jugoistočnoj Aziji bambus se koristi za pravljenje skela, cevi, nameštaja, zidova i u mnoge druge svrhe. Prostirke i korpe se pletu od trave, a ona takođe predstavlja i sirovinu za pravljenje lepka i papira. Ne zaboravite ni vašu odeću. Većina životinja od kojih dobijamo vunu i kožu hrani se travom. Od vrste trava zvanih Arundo donax pravi se jezičak za duvačke instrumente kao što je klarinet. Nijedan drugi materijal koji se koristi u tu svrhu ne može biti ravan trsci.

Trava prekriva i ukrašava veliki deo zemlje. A kakav predivan, miran i opuštajući prizor predstavlja zelena livada ili dobro održavan travnjak! Pošto predstavlja ogroman zeleni biljni pokrivač, trava je važan snabdevač kiseonika. Njeni tanki korenčići štite tlo od erozije. Imajući u mislima njenu mnogostranost nismo iznenađeni kada saznamo da upotreba i uzgajanje trave ima dugu prošlost.

Trava i njena prošlost

Otkrivamo da se trava prvi put spominje u biblijskom opisu stvaranja. Trećeg dana stvaranja Bog je rekao: „Neka pusti zemlja iz sebe travu“ (Postanje 1:11). a Sve veće civilizacije su zavisile od neke vrste trave. Na primer, Egipćani, Grci i Rimljani su koristili pšenicu i ječam kao glavne životne namirnice; Kinezi su jeli proso i pirinač; Indijci pšenicu, ječam i proso; Maje, Asteci i Inke su jeli kukuruz. A beskrajne stepe su obezbeđivale travu neophodnu za konje mongolske konjice. Da, trava je oduvek bila od velikog značaja za čovečanstvo.

Sledeći put kada vidite talasanje kukuruznih polja, bujnu zelenu livadu ili samo skromne vlati trave koje rastu između kamenih ploča trotoara, možda biste mogli da zastanete i razmislite o ovoj veličanstvenoj i iznad svega mnogostranoj porodici biljaka. Možda ćete takođe biti podstaknuti da zahvalite njenom Velikom Dizajneru, Jehovi Bogu, kao što je psalmista učinio u sledećoj pesmi: „Jehova, Bože moj, neizmerno si velik... Ti daješ da raste trava stoci i bilje čoveku, da zemlja hranu izvodi... Aliluja“ (Psalam 104:1, 14, 31-36).

[Fusnota]

[Dijagram/Slike na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Građa trave

Glavni oblici cvetova trave

Klas

Grozdasti cvat

Metlica

Žiličasti korenčići

Rukavac

List

Stabljika

Čvor

 [Slike na 18. strani]

Da li ste danas jeli neku vrstu trave?

[Slika na 18. strani]

Ili ste je pili?

[Slika na 18. strani]

Oni se takođe hrane travom

[Slika na 18. strani]

Možete takođe živeti u kući od trave