Ropstvo — pošast koja još uvek postoji

DA LI je ropstvo izumrlo? Većina ljudi bi volela da je tako. Sama reč „ropstvo“ doziva u misli užasne slike brutalnosti i ugnjetavanja. Međutim, mnogi smatraju da te slike pripadaju prošlosti. Na primer, neki zamišljaju brodove s robovima iz minulih vekova — škripave drvene lađe s potpalubljima punim prestrašenih ljudi, naguranih u gotovo nezamislivoj prljavštini.

Srećom, takvi brodovi s robovima više ne plove morima i današnje međunarodne konvencije zabranjuju taj oblik ropstva. Ali, ropstvo uopšte nije izumrlo. Jedna međunarodna organizacija za ljudska prava procenjuje da 200 miliona ljudi još uvek živi u nekom obliku ropstva. Oni rade u uslovima koji su verovatno i gori od onih koje su podnosili robovi iz proteklih vekova. Štaviše, neki analitičari su došli do zaključka da je „više ljudi u ropstvu danas nego u bilo kom periodu istorije“.

Priče tih današnjih robova slamaju srce. Kandži, a koji ima samo deset godina, svaki dan čuva stoku surovih gazda koje ga redovno tuku. „Ako budem imao sreće naći ću parče bajatog hleba, inače ceo dan neću ništa jesti“, objašnjava on. „Nikada mi ne plate za ovo što radim jer sam rob i njihovo vlasništvo... Moji vršnjaci se igraju s drugom decom, a ja bih radije da umrem nego da živim ovako grozno.“

Poput Kandžija, današnji robovi su uglavnom deca ili žene. Oni protiv svoje volje teško rade; prave tepihe, grade puteve, seku šećernu trsku ili čak rade kao prostitutke. I mogu biti prodati za samo 10 dolara. Čak su neku decu roditelji prodali u ropstvo da bi otplatili dugove.

 Da li ovakvi izveštaji bude u vama revolt? Ako je tako, niste jedini. Pisac Kevin Bejlz u svojoj knjizi Disposable People, komentariše: „Ropstvo je nešto skaredno. To nije samo krađa nečijeg rada; to je krađa celokupnog života.“ Kada uzmemo u obzir čovekovu nehumanost prema drugom čoveku, koji razlog imamo da verujemo da će se zlo ropstva ikada okončati? Ovo pitanje ima mnogo više veze s vama nego što vam se u prvi mah možda čini?

Kao što ćemo videti, ne postoji samo jedan oblik ropstva. Neki od njegovih različitih oblika utiču na život svakog čoveka. Zato svi treba da znamo da li će ikada svi ljudi biti istinski slobodni. Ali pre svega, hajde da napravimo kratak pregled istorije trgovine robljem.

[Fusnota]

[Slike na 3. strani]

Siromašne žene i deca su odvajkada žrtve trgovine robljem

[Izvori]

Fotografija na vrhu: UN PHOTO 148000/Jean Pierre Laffont

U.S. National Archives photo