Najduži drumski tunel na svetu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NORVEŠKE

AKO želite videti upečatljive prizore planina i fjordova dođite u zapadnu Norvešku! Oduševićete se! Pored toga, uski vijugavi putevi i mnoštvo tunela potvrđuju čovekovu dovitljivost. Nedavno je završen jedan novi tunel — što je inženjerski poduhvat koji nadmašuje druge poduhvate ove vrste. Radi se o tunelu Lardal, najdužem drumskom tunelu na svetu — nalazi se na autoputu, dugačak je 24,5 kilometara i probijen je kroz masivnu stenu! Zamislite da ulazite u tunel znajući da će, nakon samo nekoliko minuta, iznad vaše glave stajati planina viša od 1000 metara!

Zašto je potreban tako dugačak tunel? On je važan deo glavne saobraćajnice između dva najveća norveška grada, naime Osla (glavni grad smešten na istoku zemlje) i Bergena (na zapadnoj obali). Drugi planinski putevi između ova dva grada su tokom zime teško prohodni zbog snega i vetra. Stoga je postojala velika potreba za novim putem koji bi bio pouzdan pri lošim vremenskim uslovima. Norveški parlament je 1992. doneo odluku da novi autoput uključuje izgradnju tunela između malih opština Aurlanda i Lardala. Nakon petogodišnje izgradnje, tunel je zvanično otvoren novembra 2000. Kako je izveden ovaj inženjerski poduhvat? Koliko je tunel bezbedan? Kako izgleda voziti kroz njega? Hajde da to vidimo.

Problemi pri izgradnji

Tunel povezuje Lardal i Aurland, ali su radnici u stvari krenuli s tri mesta istovremeno. Po jedan tim je krenuo sa oba kraja, dok je treća grupa započela rad na 2 kilometra dugačkom tunelu za ventilaciju, koji je trebalo spojiti s glavnim tunelom udaljenim 6,5 kilometara od ulaza Lardal. Kako su ova tri tima mogla uskladiti bušenje tako da budu sigurni da će se sresti duboko unutar planine? Da bi se odredila tačna polazna tačka svakog tima, korišćeni su satelitski navigacioni sistemi, dok je pravac bušenja bio navođen laserom. Kretanje bušilica je bilo usmeravano laserskim zracima da bi se zasiguralo ispravno postavljanje rupa za eksploziv.

Prilikom svakog miniranja, bilo je probušeno oko 100 rupa, pri čemu je svaka išla 5,2 metra u dubinu stene. Ove rupe su se punile sa oko 500 kilograma eksploziva, što je davalo oko 500 kubnih metara zdrobljenog stenja. To kamenje se zatim odvozilo kamionima. Pre ponovnog bušenja morali su se ojačati zidovi i svod tunela. Korišćene su dugačke čelične grede, a površine su prevučene slojem betona ojačanog vlaknima, nanošenim pod pritiskom. Svaki tim je napredovao oko 60 do 70 metara nedeljno. Tunel je probijen septembra 1999. kada su se dva tima koja su radila na glavnom delu srela, pri  čemu je međusobno odstupanje iznosilo oko 50 centimetara! Otvaranje tunela bilo je po planu, četrnaest meseci kasnije. Do tog trenutka tunel je koštao 140 miliona evra.

Kako je obezbeđena ventilacija?

Za inženjere tunela uvek je izazov obezbediti kvalitetan vazduh. S obzirom da je za prolazak kroz tunel Lardal potrebno oko 20 minuta, posebno je važno da vazduh bude dovoljno čist da bi se moglo disati. Kako je to postignuto?

Ventilacioni tunel dužine 2 kilometra, koji je 6,5 kilometara udaljen od otvora s lardalske strane, izlazi na obližnju dolinu i služi poput dimnjaka, odnosno izlaznog kanala. Svež vazduh ulazi u tunel sa oba kraja a zagađeni vazduh izlazi kroz ventilacioni tunel. Dva snažna ventilatora koja su postavljena u ventilacionom tunelu — s maksimalnim ukupnim kapacitetom od 1,7 miliona kubnih metara (vazduha) na sat — koriste se da bi povećali cirkulaciju svežeg vazduha kada je vazduh jako zagađen. Ovaj sistem obezbeđuje dovoljno svežeg vazduha s lardalske strane; ipak, trebalo je nešto više učiniti sa aurlandske strane, koja je duža. Zato su na plafonu tunela postavljena 32 manja, udarna ventilatora, koji povećavaju protok vazduha prema ventilacionom tunelu. Međutim, pošto ovaj vazduh prelazi veliku udaljenost od aurlandske strane do otvora ventilacionog tunela, on postaje sve zagađeniji. Kako je ovaj problem rešen?

Rešenje je bilo da se napravi postrojenje za prečišćavanje vazduha u 100 metara dugačkom paralelnom tunelu, devet i po kilometara udaljenom od otvora prema Aurlandu. Ovaj tunel je na oba svoja kraja povezan s glavnim tunelom. Vazduh iz glavnog tunela usmerava se u ovaj paralelni tunel, gde se ukloni do 90 procenata prašine i nitrogen-dioksida.

Uz pomoć ovog ventilacionog sistema i procesa prečišćavanja, tunel Lardal komotno može primiti 400 automobila na sat. Unutar tunela senzori kontrolišu kvalitet vazduha i upravljaju radom ventilacionog sistema. Ako nivo zagađenja postane suviše visok, tunel se zatvara za saobraćaj, ali do sada za to nije postojala potreba.

Koliko je bezbedan?

Neki ljudi se plaše da voze kroz tunel. Pored toga, nedavni teški udesi i požari u nekoliko tunela u Evropi uticali  su na to da bezbednost tunela Lardal bude prioritet. Šta je učinjeno kako bi tunel bio bezbedan?

Kontrolni centar u Lardalu neprestano nadzire različite sigurnosne sisteme u tunelu i ako se bezbednost ugrozi, tunel se zatvara. Preduzete su brojne mere predostrožnosti da bi se omogućilo hitno zatvaranje i brza evakuacija tunela. Takođe su za slučaj opasnosti postavljeni telefoni na svakih 250 metara i po dva protivpožarna aparata na svakih 125 metara. Kontrolni centar automatski registruje lokaciju bilo kog protivpožarnog aparata koji je sklonjen sa svog mesta. Kada se aparat skine, na semaforu se upale crvena svetla koja upozoravaju vozače da ne ulaze u tunel, a znakovi i svetla u tunelu upućuju vozače da voze u bezbednom smeru ka izlazu iz tunela, dalje od opasnosti. Vozači mogu okrenuti svoja vozila na za to predviđenim mestima koja se nalaze na svakih 500 metara i na 15 lokacija predviđenih za veća vozila. Pored toga, tunel je opremljen radio-antenskim sistemom koji omogućava da se vozači informišu preko svog auto-radija. Sistemi za snimanje i brojanje nadziru sav saobraćaj u tunelu i van njega. Saobraćajni stručnjaci smatraju da se ovim postiže visok nivo bezbednosti s obzirom na relativno malu gustinu saobraćaja u tunelu.

Šta čini ovaj tunel drugačijim?

Kako izgleda vožnja ovim tunelom? Važan cilj inženjera je bio da vožnja bude prijatna tako da se vozači osećaju bezbedno, a i da voze bezbedno. Da bi se to postiglo, pomoć u projektovanju unutrašnjosti tunela, pored ostalih, pružili su i saobraćajni psiholozi iz jednog istraživačkog instituta, dizajneri osvetljenja kao i simulatori vožnje.

Kakav je bio rezultat? Pa, tunel nije potpuno prav. Blage krivine, s preglednošću od 1000 metara, omogućuju vozačima da ostanu budni. Krivine takođe olakšavaju da se odredi udaljenost vozila koja dolaze iz suprotnog pravca. Tri velike dvorane tunela nalik na pećine služe da razbiju monotoniju putovanja. Time se stvara utisak da se vozi kroz četiri kraća tunela umesto kroz jedan dugačak. Specijalno osvetljenje u ovim dvoranama, sa žutom i zelenom svetlošću na podu i plavom svetlošću sa svoda, stvara utisak svitanja i izlaska sunca. Ovi specijalni efekti uz dobru osvetljenost tunela čine da se većina vozača oseća prijatno i bezbedno.

Sada putnici mogu uživati u jedinstvenom proputovanju kroz najduži drumski tunel na svetu. Ovo dostignuće modernog inženjerstva predstavlja pouzdanu vezu između istoka i zapada Norveške. Ono je snažan dokaz toga šta čovek može postići kada svoju sposobnost i domišljatost koristi na izgrađujuć način.

 [Dijagram/Slika na 25. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Trasa tunela

Lardal ← → Aurland

[Dijagram/Mapa na 27. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Tunel Lardal

autoputevi

↑ prema Lardalu

→ E16 ka Oslu

*pogonski ventilatori

smer protoka vazduha

↓

dvorana

↓

blok s ventilatorima → ventilacioni tunel

↑

*

↑

dvorana

↑

*

postrojenje za prečišćavanje vazduha

↑

*

dvorana

*

↑

*

↑

smer protoka vazduha

Aurland

↓ E16 ka Bergenu

1 milja

1 kilometar

[Izvor]

Statens Vegvesen, Sogn og Fjordane

[Mapa na 24. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NORVEŠKA

tunel Lardal

Bergen E16 OSLO

[Slika na 25. strani]

Ulaz Lardal

[Slika na 25. strani]

Nacrt postrojenja za prečišćavanje vazduha

[Slika na 25. strani]

Poprečni presek tunela na kome se vide čelične grede koje učvršćuju zidove i svod

[Slika na 26. strani]

U tunelu ima oko 100 telefona za slučaj opasnosti i skoro 400 protivpožarnih aparata

[Slika na 26. strani]

U tunelu postoje tri dvorane sa specijalnim osvetljenjem

[Izvori slika na 24. strani]

Pogled iz vazduha: Foto: Leiv Bergum; postrojenje za prečišćavanje vazduha: ViaNova A/S; sve ostale fotografije na stranama 24-6: Statens vegvesen, Sogn og Fjordane