Velika saznanja, male promene

„Uprkos velikom uspehu nauke u savremeno doba, ljudi se nisu puno promenili u zadnje dve hiljade godina; i zato i dalje moramo pokušavati da nešto naučimo iz onoga što se dešavalo u prošlosti“ (Kenet Klark, Civilisation — A Personal View).

NESUMNJIVO su tokom vekova ostvarena neka izvanredna naučna dostignuća. Časopis Time kaže da su ta dostignuća „milionima ljudi omogućila da sada imaju najviši životni standard u istoriji“. Neka od najvećih naučnih dostignuća su na polju medicine. U srednjem veku „medicina je bila primitivna i surova“, kaže istoričarka Zoe Oldenbur. „Kao što je mogao da izleči, lekar je lako mogao i da ubije.“

Nismo uvek voljni da učimo

Ljudi nisu uvek voljni da uče. Primera radi, krajem 19. veka mnogi lekari su prelazili preko ubedljivih dokaza da i oni, na neki način prenose bolesti među svojim pacijentima. Držali su se opasnih postupaka i nisu hteli da peru ruke kad su išli od jednog pacijenta do drugog.

Pa ipak, nauka i tehnologija su i dalje napredovale. Onda je logično da je trebalo da ljudi nešto nauče iz prošlih iskustava kako bi svet učinili srećnijim i sigurnijim mestom za život. Ali nije bilo tako.

Pogledajte Evropu iz 17. veka. To razdoblje je opisano kao doba prosvećenja i razuma. Međutim, ostaje činjenica da je „bez obzira na svu genijalnost u umetnosti i nauci“, kako kaže Kenet Klark, „i dalje bilo besmislenih progonstava i neuporedivo surovih i svirepih ratova“.

Čak ni danas ljudi još uvek nisu spremni da uče iz prošlosti i tako izbegnu ponavljanje grešaka. Zbog toga je u opasnosti i sam naš opstanak na zemlji. Pisac Džozef Nidam je zaključio da je situacija toliko opasna da ’sve što možemo jeste da se nadamo i molimo da neki manijaci ne pokrenu određene sile protiv čovečanstva koje bi mogle da unište sav život na zemlji‘.

Uprkos svoj ljudskoj genijalnosti i saznanjima, zašto je naš svet i dalje pun nasilja i surovosti? Da li će se to ikada promeniti? Sledeća dva članka razmotriće ova pitanja.

[Izvori slika na 3. strani]

NASLOVNA STRANA: Topovi iz Prvog svetskog rata: U.S. National Archives photo; žrtve holokausta iz Drugog svetskog rata: Robert A. Schmuhl, courtesy of USHMM Photo Archives

Strane 2 i 3: bombarder B-17: USAF photo; žena: Instituto Municipal de Historia, Barcelona; izbeglice: UN PHOTO 186797/J. Isaac; eksplozija od 23 kilotona: U.S. Department of Energy photograph