Dodajte jedan sloj boje

POSTOJI nešto veoma lepo u vezi s uticajem svežeg sloja boje. Jedan sloj boje može znatno promeniti zidove koji izgledaju zapušteno ili izbledelo. Da li želite da osvežite jednu ili dve sobe u vašoj kući? Ako nikada niste probali da sami obojite zidove, možda ćete otkriti da je to lakše nego što ste mislili!

Pridružimo se Fernandu, njegovoj ženi Dilmi i njihovoj osmogodišnjoj ćerki Vanesi, dok budu bojili jedan deo svoje kuće. Tako ćemo biti u boljoj poziciji da i sami molerišemo. Ipak, pre nego što obučemo svoja radna odela, naučimo nešto o izboru boja.

Odabiranje boja

Važno je da pažljivo izaberemo boje. Boja može učiniti više od samog ulepšavanja vaše kuće. Ona čak može uticati na vaše raspoloženje.  Vedre, jake boje su uzbudljivije, dok pastelne mat boje više opuštaju. Neka boja može izgledati tamno kada se nanese na zid unutar zgrade, ali napolju ta ista boja može izgledati svetlije. Fernando i Dilma su izabrali zlatnožutu i prljavobelu boju za svoj dom. Kasnije ćemo videti gde će ih upotrebiti.

Zapazite gore prikazan spektar boja. Boje u spektru koje stoje jedna naspram druge nazivaju se komplementarne boje. One dobijaju na intenzitetu kada su jedna pored druge. Za šemu boja koje su umerenije od ovih smeonih boja, izaberite različite nijanse iste boje. Ovo se zove monohromatska šema boja.

Pre nego što počnu s radom, naši prijatelji imaju neka pitanja. Fernando želi da zna koje će im vrste boje trebati, a Vanesa se pita kako se pravi boja. Izgleda da je zato dobra ideja da posetimo lokalnu fabriku boja i vidimo šta možemo da saznamo.

Kako se pravi boja

Džerard, vlasnik fabrike, pristao je da bude naš vodič. Jedna od prvih stvari koju vidimo po ulasku u fabriku boja jeste jedan ogroman mikser koji meša lepljivu smesu koja se nalazi u jednoj posudi od 800 litara. Džerard viče da bi nadjačao buku: „Pravljenje boje je baš kao pravljenje jednog kolača — svi sastojci se izmere i pomešaju.“

„Ali, koji je recept za proizvodnju današnjih boja?“ pitamo.

„Postoje četiri osnovna sastojka“, odgovara Džerard. „Pigmenti, vezivna sredstva, razređivači i specijalni aditivi. Ova smesa koju vidite da se meša pravi se na bazi titandioksida. Ovaj beli pigment se iskopava iz zemlje i danas se koristi za savremene boje umesto olova.“ Ta smesa izgleda kao brašno koje se koristi za pecivo.

Džerard nastavlja: „Ova smesa se izlomi ili sitno izmrvi i izmeša s malom količinom vezivnog sredstva — u ovom slučaju akrilnom smolom — i tako se dobija fina pasta. Kada proizvođač dobije željenu gustinu, on će dodati ostatak smole, zatim razređivače kao što su voda ili mineralni alkohol i na kraju specijalne aditive.“

Želimo da znamo koja će nam vrsta boje trebati za farbanje kuće. Naš vodič objašnjava: „Postoje dve osnovne vrste kućnih boja. Kao vezivno sredstvo za uljane boje koriste se ulja kao što su laneno ulje ili modifikovano sojino ulje, dok se za vodene boje koriste vinil ili akrilne smole. Uljane boje se veoma teško otiru, te su zato pogodne za predmete koji se često dodiruju kao što su vrata ili drvenarija. Međutim, uljane boje s vremenom počnu da žute i da se ljušte. S druge strane, kvalitetne vinilne i akrilne boje duže zadržavaju svoju originalnu boju i ne ispuštaju tako jak miris. Akrilne 100-procentne boje za spoljašnjost takođe će bolje podneti vrelinu australijskog leta ili hladnoću kanadske zime.“

Nadamo se da ćemo zapamtiti ono čemu nas je Džerard poučio. Ali on je imao da doda još nešto: „Postoje četiri osnovna stepena sjaja kod obe vrste boje: visoki sjaj, satenski sjaj, neznatan sjaj i mat. Visoki sjaj je bolji tamo gde su potrebne trajnije površine. Satenski sjaj je dobar za kupatila i hodnike. Neznatan sjaj ili mat obrada  odgovaraju stambenim prostorijama, a boje bez sjaja su najpraktičnije za plafone.“ Zahvaljujemo Džerardu za poučan obilazak i vraćamo se kući da započnemo težak deo našeg posla — pripremanje površina za bojenje.

Neophodna je temeljna priprema

Da li će nešto biti lepo obojeno i zaštićeno na duže vreme u velikoj meri zavisi od toga koliko su pripreme pred bojenje temeljno izvršene. Zato je vreme da zasučemo rukave i spremimo se za naporan rad. Možda ćemo usput primiti još korisnih saveta. Fernando ima na umu dva posla — da oboji trpezariju i ogradu ispred kuće. Hajde da prvo počnemo sa unutrašnjim radovima.

Nakon što smo izneli nameštaj iz sobe, prostrli smo neke stare čaršave na pod. Prvo treba s prozorskih okvira, drvenarije i plafona da sastružemo staru boju koja se već ljušti. Pomoći ćemo Fernandu da uradi taj posao. Zapazite da je on stavio svoje merdevine na ravan deo poda. Osim toga, on će voditi računa da nikada ne stane na najvišu prečku na merdevinama, jer je onda mnogo veća verovatnoća da će pasti. Gipsani zidovi su u sasvim dobrom stanju, ali će morati da se operu vodom i deterdžentom pre bojenja.

Kao sledeće, koristili smo strugaljku da bi uklonili rastresit materijal iz svih pukotina, koje zatim treba zatvoriti. Koristićemo jedno akrilno sredstvo za zaptivanje pukotina oko prozora i duž podne lajsne zato što ovo sredstvo za zaptivanje ostaje elastično i prilagođava se promenama između drveta i gipsa. Kasnije, dok Vanesa ispira pribor za gipsovanje, ostatak nas će energično išmirglati površinu drvenarije i zidova, koristeći srednje krupnu šmirglu. Ovim će se ukloniti manje neravnine i površina će postati hrapava tako da će naredni slojevi boje čvrsto prionuti.

Pitate se zašto nosimo ove smešne maske? Iz predostrožnosti, da bi sprečili da nam boja i prašina od gipsa nadraže grlo. Ni naše zaštitne naočare možda ne izgledaju jako moderno, ali će nam zaštititi oči od trunja koje pada dok radimo iznad glave. Posebna pažnja se mora obratiti kada se uklanjaju olovne boje. (Vidite  okvir „Opasnost od olova“ na ovoj strani.)

Na kraju smo s mekom metlom počistili prašinu koja je pala svuda po podu. Golo drvo kao i zakrpljene površine na gipsanim zidovima takođe treba da se premažu prvom ili osnovnom bojom pre nego što počne pravo bojenje. Ovo se radi zato da bi se zadnji sloj boje osušio s ravnomernim sjajem umesto da ga upije bilo koja zakrpljena površina na drvetu koja je nastala šmirglanjem ili prethodnim bojenjem. Nakon toga, soba je pripremljena i spremna za pravo bojenje.

Primetili smo da je ograda napravljena od nezaštićenog drveta. Nakon što smo temeljno očistili ogradu, biće potrebno da prefarbamo sve glave eksera osnovnom bojom za metal. Ovo će sprečiti izbijanje rđe. Pošto će ograda biti izložena vremenskim promenama, nanećemo dva ili tri sloja akrilne boje za ogradu.

Dakle, ovo je bilo dovoljno za jedan dan. Pošto su završene sve pripreme, sutra ćemo se latiti pravog bojenja.

Na red dolaze četke

Danas ćemo požnjeti nagrade jučerašnjeg napornog rada oko pripreme. Pre svega, moramo se uveriti da je boja dobro izmešana pre nego što počnemo da je nanosimo. Već smo razredili akrilnu boju za zidove sa sasvim malo vode — oko 5 procenata. Tako se boja lakše sliva s četke. Ali moramo biti pažljivi da ne dodamo previše vode. Inače će boja biti previše retka te bi se stara boja nazirala kroz gornje slojeve. Za ivice zidova i plafon koristićemo široku četku za farbanje. Zatim ćemo koristiti valjkove za bojenje velikih površina. Tako ćemo ubrzati posao. a

Ne zaboravimo da višak boje s četke otiremo samo s jedne strane kante s bojom i da dršku naslonimo s čiste strane, tako da dršku i ruke ne umažemo bojom. Na kraju moramo primeniti pravilo: „Radi od vrha prema dole.“ To znači da ćemo plafon završiti pre nego što počnemo zidove. Sve što posle treba da uradimo jeste da vlažnom krpom obrišemo sve mrlje od boje s drvenarije i premažemo je izabranom uljanom bojom s visokim sjajem. Vrlo dobro! Nežnožuti zidovi i prljavobela drvenarija izgledaju divno.

A sada ograda ispred kuće. Ovde ćemo koristiti veliku četku za nanošenje vodene boje na ogradu. Tri sloja boje biće sasvim dovoljno. Da bi se svaki sloj boje potpuno osušio biće potrebno oko jedan sat, tako da ćemo biti gotovi pre nego što se smrači. Hajde da počnemo.

Prvo ćemo potpuno umočiti četku u vodu i stresti višak vode s nje. Ovo pomaže da četka bolje upije boju i sprečava da se boja osuši na četki. Četke obilno natapamo bojom i pravimo vešte, duge poteze. Umesto da lagano nanosimo boju na ogradu, usredsredićemo se na to da bojom dobro „natopimo“ svaku poru drveta.

Pogledajte samo! Naš treći sloj boje je gotov baš kada sunce zalazi. Ograda izgleda kao nova novcata! Razgledamo naš posao. Isplatio se trud tokom ova dva naporna dana. Kakva promena! Zaista je lep osećaj kada porodični dom ukrasite novim slojem boje.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 26. strani]

Predlozi kako da se prevaziđu neki uobičajeni problemi

◼ BUĐ: Površinu koju ćete bojiti operite rastvorom od jednog dela belila i četiri dela vode. Stavite rukavice i zaštitne naočare. Površinu ponovo premažite dobrom akrilnom bojom, pošto se buđ lakše pojavljuje na uljanim bojama. Ako vam je dostupno, koristite fungicidan aditiv.

◼ VODA I DRUGE FLEKE: Zatvorite pukotine koje propuštaju vodu ili uklonite uzrok fleke. Operite površinu vodom i deterdžentom. Premažite sredstvom za sprečavanje fleka ili šelakom, a zatim osnovnom bojom.

◼ TROŠNE POVRŠINE: Temeljno uklonite prašinu. Nanesite sloj zaptivne smese koja se sporo suši. Uljane smese bolje upijaju i vezuju čestice nego vodene zaptivne smese.

[Okvir na 27. strani]

Opasnost od olova

Australijska agencija za zaštitu životne sredine u brošuri Lead Alert — Painting Your Home? daje sledeće savete:

◼ Čak i relativno nizak nivo olova u krvi može nepovoljno uticati na intelektualni razvoj i ponašanje male dece.

◼ Naročito je velik rizik kod dece ispod pet godina, pošto je njihov nervni sistem tada još uvek u fazi razvoja. Deca apsorbuju i do 50 posto olova koje dopre u njihov organizam, dok odrasli apsorbuju oko 10 posto.

◼ Ako dete pojede ljuspicu od olovne boje veličine nokta na palcu, nivo olova u krvi ostaće znatno povišen nekoliko sedmica.

[Slika na 25. strani]

Spektar boja

[Slika na 25. strani]

„Kuhinja“ proizvođača boja

[Slika na 26. strani]

Nosite zaštitnu opremu radi bezbednosti