Kako da se izborite s problemima rasipničkog društva

„U PRIRODI... ne postoji nešto kao otpad.“ Ovo je mišljenje jednog uvaženog eksperta za recikliranje koga je citirao časopis Time. On je ukazivao na to koliko je čudesno što uginule životinje ili ono što je odbačeno u jednom delu ekosistema uvek koristi drugim delovima ekosistema. Taj isti ekspert navodi da „čovečanstvo može da oponaša načine na koje priroda rešava problem smeća, ali će za to trebati jedna nova tehnologija i velika promena stavova“.

Većina nas verovatno ne može mnogo da utiče na razvoj neke inovativne, nove tehnologije. Ali naš stav je nešto nad čim imamo kontrolu! Ispravan stav  prema nekim osnovnim principima lepog ponašanja pomoći će nam da se bolje nosimo sa životnim problemima u rasipničkom društvu.

Pazite da ne postanete rasipni

Svaka peta osoba u svetu ide uveče gladna u krevet. To treba da nas navede da cenimo hranu i da izbegavamo da je rasipamo. Jedan par koji se posle 28 godina misionarske službe u Africi vratio u Evropu rekao je da je jedna od stvari koja im je najteže pala dok su se ponovo navikavali na život u svojoj domovini bila „rasipnički stav s kojim su ljudi bacali hranu“.

Mudri roditelji poučavaju svoju decu da na tanjir stave samo onoliko hrane koliko mogu da pojedu. Tako nastaje manje smeća i manje se baca. Bolje je prvo uzeti malo, a onda zatražiti još. Naravno, roditelji moraju biti primer u tome. Isus je postavio primer za sve nas pokazujući istinsko cenjenje za ono što je Bog i fizički i duhovno pružao. Biblija pokazuje da je Isus pazio da ne rasipa hranu — čak iako ju je na čudotvoran način stvorio u izobilju! (Jovan 6:11-13).

Izbegavanje rasipnosti može se takođe primeniti i na odeću, nameštaj i mašine. Ako održavamo stvari u dobrom stanju i koristimo ih dok god je to praktično pokazujemo da cenimo ono što posedujemo. Ne treba da nas zavede reklamni svet koji pokušava da nas učini nezadovoljnima onim što imamo nudeći nam nešto veće, bolje, brže, jače. Naravno, možda imamo svako pravo da promenimo stvari koje su još uvek upotrebljive. Ali, pre nego što to učinimo, možda bismo mogli da preispitamo svoje stavove i motive.

Izbegavajte pohlepu

Dok su putovali kroz pustoš do Obećane zemlje, Izraelci su dobijali hranu u obliku  mane. Prema biblijskom izveštaju, mane je bilo u dovoljnim količinama. Međutim, Izraelci su bili upozoreni da ne postanu pohlepni; trebalo je da uzmu samo onoliko koliko im je bilo trenutno potrebno. Oni koji to nisu poslušali ustanovili su da se pohlepa ne isplati jer se preostala mana koju su uzeli ucrvala i počela da zaudara (Izlazak 16:16-20). Biblija na jasan način snažno i često osuđuje pohlepu (Efešanima 5:3).

Pohlepu ne osuđuje samo Biblija. Na primer, rimski filozof i dramatičar iz prvog veka, Seneka, rekao je da pohlepna osoba nikada nije zadovoljna. On je primetio: „Za pohlepu je i cela priroda malo.“ Erih From, filozof iz 20. veka, došao je do sličnog zaključka: „Pohlepa je rupa bez dna koja iscrpljuje osobu koja neprestano pokušava da zadovolji svoje potrebe a da pri tom nikada nije zadovoljna.“ Osim izbegavanja pohlepe i rasipnosti, tu su i neki pozitivni koraci koje mnogi preduzimaju.

Naučite da delite

Pre nego što bacite stvari koje su još uvek u dobrom stanju, razmislite kome bi dobro došle. Na primer, kad deca izrastu iz svoje odeće, da li bi i druga deca mogla da je koriste? Da li biste mogli isto učiniti i s drugim stvarima koje su još uvek u dobrom stanju, ali koje više ne koristite tako puno kao nekada? Podelite radost koju vam je ta stvar pričinjavala time što ćete je dati drugome. Američki pisac i humorista Mark Tven jednom je napisao: „Da biste u potpunosti osetili radost, morate je s nekim podeliti.“ Možda ste i vi osetili da je podeljena radost udvostručena radost. Pored toga, deleći stvari vi doprinosite umanjivanju negativnih posledica rasipničkog mentaliteta.

Deljenje s drugima je vrlina koju Biblija snažno preporučuje (Luka 3:11; Rimljanima 12:13; 2. Korinćanima 8:14, 15; 1. Timoteju 6:18). Zaista, koliko bi ovaj svet samo bio bolji kada bi svi bili spremni da dele!

Budite zadovoljni neophodnim stvarima

Zadovoljna osoba je srećna osoba. To je opštepoznata istina. Jedna grčka poslovica kaže: „Ništa neće zadovoljiti onoga ko ne ume da bude zadovoljan sa malo.“ A jedna japanska kaže: „Siromašan je onaj ko nije zadovoljan.“ I Biblija se veoma pohvalno izražava o tome da budemo zadovoljni. U njoj čitamo: „Nema sumnje, ona i jeste sredstvo velikog dobitka, ta odanost Bogu zajedno s tim da je čovek zadovoljan onim što ima. Jer ništa nismo doneli na ovaj svet, pa ne možemo ništa ni odneti. Zato, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Timoteju 6:6-8; Filipljanima 4:11).

Naravno, ako želimo da budemo zadovoljni onim što imamo, mora doći do ’velike promene stavova‘. Mlada žena po imenu Suzana nedavno je shvatila da treba da izvrši takvu promenu. Ona kaže: „Pošto ne mogu da imam sve što poželim, shvatila sam da moram da naučim da želim ono što imam. Sada sam srećna i zadovoljna.“

Zadovoljstvo zaista vodi do sreće. Profesor Argir Hadžihristev, stručnjak iz Bugarske na polju starenja, kaže: „Pre svega, glavna boljka je u tome što osoba nije zadovoljna sa ono malo što ima.“ Ukazujući koje su zdravstvene koristi kad je čovek zadovoljan, on dodaje: „Onaj ko ne pokušava da živi bolje od svog komšije, ko ne pokušava da stalno ima sve više i više, živi bez takmičarskog duha, a stoga i bez stresa. To je dobro za živce.“

Da, rasipnički nastrojeno društvo nikada ne može pružiti pravu sreću. Još manje to može učiniti rasipnički mentalitet! Izgleda da sve više i više ljudi uviđa da je to tačno. A vi?

[Slika na 9. strani]

Deca treba da nauče da ne razbacuju hranu

[Slika na 9. strani]

Isus je postavio dobar primer u izbegavanju rasipničkog duha

[Slika na 10. strani]

Umesto da bacite, zašto ne date drugima ono što više ne koristite?