Pogled u svet

Retka vrsta orhideje sačuvana od izumiranja

Pedeset godina je jedna jedina orhideja gospođina papučica (Cypripedium calceolus), koja raste u divljini u Britaniji, čuvana pod nadzorom 24 sata kako ne bi izumrla. Viktorijanci i generacije posle njih toliko su cenili ovu prelepu kestenjasto-belu orhideju da su je do 1950-ih gotovo „obrstili“, tako da je ostala samo ta jedna jedina. Botaničari su pokušavali da odgaje ovu orhideju iz semena ove biljke iz Severnog Jorkšira, ali zbog retkog cvetanja, prirodno oprašivanje je bilo neizvodljivo. Međutim, početkom 1990-ih, naučnici iz Kju Gardensa u Londonu, otkrili su jedan metod poznat kao mikrorazmnožavanje, što im je omogućilo da odgaje nove biljke iz semena dobijenog veštačkim oprašivanjem cvetova. To cveće je onda prebačeno na prirodno stanište krečnjaka, a ishod je taj da sada na severu Engleske uspeva između 200 i 300 orhideja gospođina papučica. Jedno mesto je otvoreno za javnost, ali da bi se orhideje zaštitile ostale lokacije nisu poznate; pored toga, „naučnici i dalje nastoje da ih učine dovoljno otpornima na štetočine i gljivice“, izveštava londonski The Independent.

 Alergične na ljude

„Mnoge životinje su alergične na ljude“, navode nemačke novine Leipziger Volkszeitung. Kao što je izvešteno u tim novinama, Nemačko udruženje protiv alergije i astme (DAAB) nedavno je objavilo da „kod svakog 20. kućnog ljubimca prisustvo ljudi dovodi do tipičnih alergijskih simptoma, kao što su kožni osip ili stalno kijanje“. Kaže se da su u većini slučajeva uzrok perutanje kože kod ljudi i izlučevine grinja koje se time hrane. Vlasnik može da vidi da je ljubimac alergičan na ljude ukoliko se ljubimac češe ili liže, odnosno biska svoje krzno, a daljnji dokaz bi bio ako se pomenuti simptomi povuku posle odlaska iz te sredine ili kad vlasnik nije tu. Hrana i polen takođe mogu dovesti do alergija kod životinja. Primera radi, DAAB je primetio da zadnjih godina sve veći broj konja imaju polensku groznicu.

Šta čini ’pravog muškarca‘?

„Dečaci... i dalje misle da je znak da je neko ’pravi muškarac‘ ako je dobar u sportu, nosi markiranu odeću i izbegava prisna prijateljstva, dok naporan rad nije svojstven ’pravom muškarcu‘, izveštavaju londonske novine Independent. „Dečaci poštuju drugare koji su dominantni, nadmoćni i koji mnogo psuju. Tinejdžeri koji ne udovoljavaju ovom stereotipu rizikuju da budu zadirkivani ili proglašeni homoseksualcima.“ Anketa koju je na dečacima od 11 i 14 godina u 12 škola u Londonu sproveo Koledž Brikben pri Londonskom univerzitetu, otkrila je da su ti dečaci „priznali da su se zbog mačizma osećali usamljeno i da su se plašili da budu ono što jesu“, navode ove novine. Profesor Stiven Froš, koji je vodio ovo istraživanje, kaže: „Dečacima je potrebno snažno uverenje da biti muškarac ne mora da znači biti grub i prikrivati svoja osećanja.“

Crveni krst pozvan na odgovornost

Ubrzo posle napada 11. septembra, američki Crveni krst stupio je u akciju prikupljajući novčane priloge i donacije krvi. Prikupljeno je oko 850 miliona dolara gotovine i 400 000 jedinica krvi. Dok je prikupljanje bilo brzo, deljenje nije. „Crveni krst u Americi bio je spor u raspodeli humanitarne pomoći porodicama pogođenim ovim napadima“, navodi The Washington Times. „Ta sredstva za pružanje humanitarne pomoći iskorišćena su za programe koji nisu imali veze sa 11. septembrom“, a veliki deo je bio odvojen za „dugoročne potrebe, kao što su programi zamrzavanja krvi, savetovališta i budući napadi“. Pošto je potreba za prikupljenom krvlju mala, a njen rok upotrebe 42 dana, ona posle toga postaje „beskorisna i mora se spaliti“, navodi ovaj članak. Vesti su objavile da je pod naletom velikog kriticizma, odbor Crvenog krsta smenio svog predsednika i krajem januara 2002. objavio da će do 11. septembra 2002. devedeset posto sakupljenih sredstava otići žrtvama ove katastrofe.

Smrtonosne prirodne katastrofe

„Prirodne katastrofe su širom sveta dovele do najmanje 25 000 smrtnih slučajeva, što je dvostruko više nego lane“, navodi jedan izveštaj Rojtersa. Prema najvećoj svetskoj osiguravajućoj kompaniji, Münchener Rückversicherungs-Gesellschaft Aktiengesellschaft, privredni gubici su ukupno iznosili 41 milijardu evra — daleko više od gubitaka koji su nastali 11. septembra u Sjedinjenim Državama. Skoro 70 posto od 700 velikih katastrofa bile su oluje i poplave. Ekstremni vremenski uslovi su odgovorni za stalno menjanje klime u svetu. „Šumski požari u Australiji, poplave u Brazilu i Turskoj, smetovi snega u centralnoj i južnoj Evropi i tajfun u Singapuru, što je s meteorološke strane izgledalo nemoguće, jesu pokazatelji veze između promene klime i porasta prirodnih katastrofa“, rekla je ova kompanija. Ona je zapazila da je u zadnjih 160 godina, otkada se vodi evidencija, samo jedna godina bila toplija od 2001. godine. Zemljotresi su doveli do najvećeg broja smrtnih slučajeva — samo jedan zemljotres u januaru u Indiji odneo je preko 14 000 života. Sve u svemu, u toku te godine bilo je 80 velikih zemljotresa.

Pojasevi na zadnjim sedištima spasavaju živote

„Prilikom sudara, putnici koji ne vežu pojas na zadnjem sedištu petostruko povećavaju mogućnost da stradaju putnici na prednjim sedištima koji imaju pojaseve“, izveštava londonski The Guardian. U jednoj studiji s podacima o 100 000 automobilskih nesreća u Japanu u toku više od pet godina, istraživači s Tokijskog univerziteta otkrili su da je skoro 80 posto smrtnih slučajeva putnika na prednjim sedištima koji su se vezali moglo biti izbegnuto da su putnici na zadnjem sedištu vezali pojaseve. Prilikom sudara, putnici bez pojasa udaraju napred tolikom silinom da su putnici na prednjim sedištima, koji imaju pojas, u mnogo većoj opasnosti da budu ozbiljno povređeni ili čak da poginu. Iako je vezivanje pojaseva na zadnjem sedištu u Britaniji obavezno od 1991, istraživanja pokazuju da ih oko 40 posto odraslih još uvek ne koriste.

Opasnosti od zagađenja vazduha u Aziji

„Usled zagađenja vazduha u Indiji, svake godine umre preko 40 000 ljudi“, navodi magazin o ekologiji Down to Earth. Istraživanje koje je sprovela Svetska banka i Institut za zaštitu životne sredine u Stokholmu ukazuje da zagađenje vazduha u Aziji daleko premašuje zagađenje u Evropi i Americi zajedno, i da dovodi do hiljada smrtnih slučajeva u Seulu, Pekingu, Bangkoku, Džakarti i Manili. Na primer, usled respiratornih oboljenja u Manili svake godine umre preko 4 000 ljudi, dok 90 000 pati od teškog hroničnog bronhitisa. Stopa smrtnosti je još veća u Pekingu i Džakarti. Taj problem se pripisuje „korišćenju lošeg goriva, nedelotvornim metodama proizvodnje energije, korišćenju vozila koja su u lošem stanju i zastojima u saobraćaju“, navodi ovaj časopis.

Zarada pri prelasku na evro

Katolička crkva u Italiji „koristi povlačenje lire iz upotrebe da bi nadoknadila manjak priloga za milostinju tako što zaokružuje svoje cene“ u evrima, navodi Corriere della Sera. Rimski vikarijat je poslao jedno pismo svim svojim parohijama navodeći da „prilagode svoj ’cenovnik‘. Prilog za održanu misu, koji je nekada bio samo 15 000 lira, sada ide i do 10 evra (19 363 lire). Maksimalan prilog za venčanje, koji je ranije bio 450 000 lira, ide i do 270 evra (523 000 lira)“. Međutim, u tom pismu stoji da se „taj iznos odnosi na ’one koji ne pripadaju parohiji‘, dok je prilog za parohijane dobrovoljan, kao i za krštenja i sahrane“. Čak i pored toga, sveštenici u rimskoj parohiji i dalje često nailaze na deprimirajuće prazne kutije za priloge, možda zbog „izvesne pohlepe svojih vernika i pada posećenosti“, navode ove novine.