Deset miliona knjiga u kući od stakla

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FRANCUSKE

KADA se drvenim stepenicama popne na vetru izloženo šetalište, posetilac je zaista impresioniran — čak uplašen — prizorom četiri tornja prekrivena staklom koji se izdižu iznad njegove glave. Nije reč o običnom kompleksu zgrada. Reč je o ultramodernoj Nacionalnoj biblioteci Francuske, smeštenoj na obalama Sene. Na neki način, njen nastanak je trajao vekovima.

Sami počeci

Karlo V je 1368. smestio skoro 1 000 rukopisa u jednu kulu tvrđave Luvr u Parizu. Međutim, francuski kraljevi su tek nakon Stogodišnjeg rata počeli da formiraju stalnu zbirku. Pokloni i zaostavštine onih koji su nastojali da steknu kraljevu naklonost obogatili su biblioteku, a takođe i knjige koje su iz drugih evropskih zemalja i sa Orijenta donosili putnici, ambasadori ili vojnici kao ratni plen. Onda je u 16. veku Fransoa I uveo sistem zakonskog depozita donošenjem zakona koji je zahtevao da Kraljeva biblioteka dobije jedan primerak svake knjige koja se objavi.

Nakon što je bila smeštena u više kraljevskih rezidencija u unutrašnjosti, Kraljeva biblioteka je premeštena nazad u Pariz, gde je bila opljačkana tokom verskih ratova (1562-98). Trajnija lokacija biblioteke pronađena je 1721. Nakon konfiskovanja crkvenih i aristokratskih kolekcija knjiga tokom Francuske revolucije, u biblioteku je smešteno na stotine hiljada knjiga, rukopisa i kopija. Iako od neprocenjive vrednosti, ovaj dobitak je učinio krajnje očiglednim stalni nedostatak prostora u postojećim objektima.

Ogroman rast

Godine 1868. bila je izgrađena i svečano otvorena čitaonica natkrivena s devet staklenih kupola. Projektovao ju je arhitekta Anri Labrust i mogla je da primi 360 čitalaca i nekih 50 000 knjiga. U susednim skladištima, na police za knjige moglo je da stane dodatnih milion knjiga. Ali u roku od šest decenija, broj knjiga u ovoj biblioteci premašio je tri miliona!

Uprkos prepravkama i proširenjima, nije se moglo obezbediti dodatnih 3 kilometra polica koje su godišnje bile potrebne da bi se smestile knjige i časopisi koji su se slivali u biblioteku. Konačno je 1988. predsednik Fransoa Miteran najavio projekat izgradnje verovatno „najveće i najmodernije biblioteke na svetu“. Njena svrha je bila da „obuhvati sve oblasti nauke, da bude svima dostupna, da koristi najmodernije tehnologije za prenos podataka, da joj se može pristupiti iz udaljenih mesta i da se može povezati s drugim evropskim bibliotekama“.

Održano je međunarodno takmičenje s ciljem da se dođe do projekta nove biblioteke. Prijavljeno je skoro 250 projekata. Konačno, prihvaćen je projekat malo poznatog francuskog arhitekte po imenu Dominik Pero. Njegova ideja je bila jedna ogromna četvrtasta osnova s četiri tornja na svakom uglu u obliku uspravljene otvorene knjige. Kritičari su ismevali ideju da se knjige smeste u tornjevima od stakla — solarne pećnice,  kako su ih zvali — gde će knjige biti izložene sunčevoj svetlosti i toploti. Kao kompromis, odlučeno je da se ispod stakla postave paravani od drveta da bi se knjige zaštitile, a da se najdragoceniji dokumenti smeste u ormare za knjige koji se nalaze u osnovi biblioteke.

Izazovi preseljenja

Drugi izazov bio je predstojeće preseljenje preko deset miliona knjiga, od kojih su mnoge bile u trošnom stanju i retke, kao što su dve kopije Gutenbergove Biblije. Problema je bilo i prilikom prethodnih preseljenja. Prema jednom očevicu selidbe biblioteke tokom 1821, mnogo knjiga je palo s teretnih kola na blatnjavu ulicu. Ovog puta premeštanje je bilo organizovano korišćenjem naučnih metoda.

Tim profesionalaca je 1998. započeo gigantski posao preseljenja miliona knjiga. Da bi se sprečilo bilo kakvo oštećenje, krađa ili gubitak, knjige su bile prenošene u kutijama otpornim na vodu, vatru i udarce. Skoro godinu dana se deset kamiona, koji su iz dodatnih mera bezbednosti bili neoznačeni, s naporom probijalo kroz poznatu saobraćajnu gužvu Pariza prevozeći svakodnevno između 25 000 i 30 000 knjiga do njihove nove kuće.

Riznica znanja

Nova biblioteka je podeljena na dva nivoa. Ot de žarden (gornji nivo) ima 1 600 mesta za javnost i projektovan je tako da omogućava lak pristup za oko 350 000 knjiga. Re de žarden (donji nivo) ima 2 000 mesta koja su rezervisana za naučne radnike.

Biblioteka je izgrađena oko jedne minijaturne šume. Dekor s crvenim tepisima, drvenim zidnim paravanima i drvenim nameštajem doprinosi prijatnoj, opuštenoj atmosferi koja je pogodna za koncentraciju i učenje. U biblioteci se nalazi jedna prostorija sa audio-vizuelnim pomagalima gde posetioci mogu koristiti CD-ROM-ove, filmove, audio-snimke i hiljade slika i knjiga u digitalnom obliku.

Biblioteka Francuske raspolaže s dovoljno polica da smesti dodatne knjige u narednih otprilike 50 godina. To podstiče na razmišljanje o savesnom naporu koji je bio potreban da se izgradi i očuva ovakva riznica znanja!

[Slika na 24. strani]

Čitaonica 1868. godine

[Izvor]

© Cliché Bibliothèque nationale de France, Paris

[Izvor slike na 25. strani]

©Alain Goustard/BNF. Architect: Dominique Perrault. © 2002 Artists Rights Society (ARS), New York/ADAGP, Paris