Pogled u svet

„Najmanji na svetu“

„Najmanji gušter na svetu“, dugačak samo dva centimetra, otkriven je u pećinama Nacionalnog parka Haragva u Dominikanskoj Republici. „Dehidracija je za njih najveća potencijalna opasnost, zato što je površina njihovog tela veoma velika u odnosu na telesnu masu“, navodi londonski The Times. „To stvorenje ne samo što je najmanji gušter već je i najmanji od kičmenjaka koji imaju vodenjak, što je grupa koja obuhvata 23 000 vrsta gmizavaca, ptica i sisara.“ Jedina konkurencija u veličini mu je jedan gušter koji živi na obližnjim Britanskim devičanskim ostrvima. Pomenute novine dodaju: „Karipsko područje se takođe diči i najmanjom pticom, kolibrijem, Mellisuga helenae, koja je duga pet centimetara, i najtanjom zmijom, Leptotyphlops bilineatus, koja bi mogla da se provuče kroz olovku ukoliko bi se uklonio grafit.“

 Predskazanja potpuno zatajila

„Za udruženje vračara, astrologa i vidovnjaka, 2001. godina je značila još jedan neuspeh“, navode nemačke novine Süddeutsche Zeitung. Do tog zaključka došli su stručnjaci nemačkog Foruma za paranauku nakon što su procenili prošlogodišnja predskazivanja. Kao prvo, nijedan od medija nije prorekao napade 11. septembra niti rat u Avganistanu. Takođe nisu predskazali ni privredni pad u Nemačkoj. Upravo suprotno, bili su prilično optimistični u pogledu budućnosti. Jedan vidovnjak je sa samopouzdanjem prorekao da će 2001. godine svet ući u „razdoblje mira“. Čak i ako se u retkim slučajevima ljudska predskazanja i obistine, niko ne može unapred reći koja će se to predskazanja obistiniti, navode pomenute novine, i dodaju: „Postoji veliki dokaz da je grešenje i te kako svojstveno čoveku.“

Ludilo oko kopnenih mina

„Širom sveta ima preko 110 [miliona] postavljenih kopnenih mina. Uklanjanje bi koštalo 38 [milijardi] evra i po sadašnjoj stopi uklanjanja za to bi bilo potrebno 1 100 godina“, izveštavaju britanske novine The Guardian. „Mine se postavljaju 25 puta brže nego što se uklanjaju“, i od 1975. mine su dovele do sakaćenja ili smrti preko milion ljudi — uključujući i 300 000 dece. Polovina odraslih i više od polovine dece koja stanu na minu umru pre dolaska u bolnicu. „Opšte je poznato da su vojnici nepouzdani u beleženju toga gde su mine postavljene i kasnije u čuvanju tih izveštaja“, dodaju ove novine, i mnoge „mine se jednostavno vade i bacaju na zemljište na kom ranije nije bilo mina“. Iako je međunarodna trgovina protivpešadijskim minama praktično stala, širom sveta još uvek postoje zalihe od 230 do 245 miliona mina. Prema Međunarodnoj kampanji za zabranu kopnenih mina, 15 vlada i oko 30 terorističkih organizacija i gerilskih grupa još uvek ih koristi.

Katastrofa koja je pogodila leptire monarhe

Ozbiljna oluja u januaru s veoma niskim temperaturama, opustošila je dve najveće kolonije leptira monarha u Meksiku. Kao što je izvešteno u novinama The New York Times, istraživači procenjuju da je „nastradalo 74 posto monarha u koloniji u Sijeri Činkvi i 80 posto u koloniji u Rozariju. Pored nekoliko manjih kolonija... leptiri iz ovih velikih kolonija sačinjavaju potpuno matično leglo monarha za istočni deo Sjedinjenih Država i Kanade“. Od 220 do 270 miliona leptira se smrzlo i ispalo iz svog gnezda, na nekim mestima prekrivajući zemlju i preko 30 centimetara. Iako se smatra da ova vrsta nije ugrožena ovim gubitkom, istraživači su rekli da su leptiri sada zbog smanjenog broja osetljiviji na buduće uticaje vremenskih prilika i bolesti. Svakog proleća ovi leptiri se mogu videti u spektakularnim masovnim migracijama iz Meksika prema severu. Oni polažu jaja u južnom delu Sjedinjenih Država. Tamo se izlegne još leptira koji će nastaviti migraciju i tokom leta stići čak i do Kanade.

’Tačna, a ipak poetična‘

Biblija je knjiga sa „manje izmišljenih i više činjeničnih stvari nego što se mislilo“, navodi francuski prirodnjački časopis Terre sauvage. Prirodnjaci koji su radili u Izraelu zapazili su da Biblija, iako je religiozna knjiga, sadrži „precizna i tačna zoološka zapažanja“. Navodeći da su „Psalmi i Poslovice dragoceni izvor informacija“ za prirodnjake, članak još dodaje: „Knjiga o Jovu... pruža tačne, a ipak poetične informacije o bremenitosti ženke kozoroga kao i o prirodnom staništu divljeg magarca i nilskog konja.“

„Čudnovati par“

„I lavica i tele oriksa mogu očekivati samo kratak susret koji je po ovog drugog fatalan“, primećuje The Economist. Međutim, fotografija pored tog članka pokazuje lavicu i tele kako mirno leže jedno pored drugoga. Taj članak je objasnio: „Ovaj čudnovati par primećen je 21. decembra u rezervatu Samburu u Keniji, zatim ga je pratilo i snimalo... dvoje fotografa, dok tele nije ubio jedan drugi lav 6. januara.“ Da li je to bio slučaj društvene povezanosti u ranom dobu, gde surogat majka kratko posle rađanja potomstva prihvata neku drugu životinju kao svoju? Dokazi nisu ukazivali na tako nešto, kaže The Economist. „Ono što ovaj slučaj čini neobičnim jeste što je majka teleta oriks bila još uvek živa i dojila ga je, a lavica je bila mlada i izgleda pre toga nije imala poroda.“ Pored toga, „lavica je sledila tele (na primer kada je išlo kod majke da sisa), umesto obratno“. Taj članak završava: „Zašto je lavica želela da usvoji nešto što za nju predstavlja ’ručak‘, prava je misterija.“

Napušteni ljubimci

„Australijanci poseduju više ljubimaca po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja u svetu“, kaže Hju Virt, nacionalni predsednik Kraljevskog društva za sprečavanje okrutnosti nad životinjama. Međutim, novine The Australian izveštavaju da je u „2000-01. budžetskoj godini, napušteno 135 000 kućnih ljubimaca“ a „skoro 60 posto tih životinja je bilo uspavano“. Otkud tako puno napuštenih životinja? Jedan od razloga je što ljudi izabiraju vrste koje ne odgovaraju njihovim životnim okolnostima. Roditelji stalno greše kada svojoj deci kupuju radne pse — one kojima je potrebno mnogo dresure, vežbanja i brige. Međutim, mnogo je slučajeva ujeda radnih pasa. Knjiga The Australian kaže o izboru ljubimca: „Kad kupujete držite osećanja pod kontrolom. Uzmite u obzir svoj životni prostor, porodične okolnosti i finansijsku situaciju. Ne oklevajte da vodite psa na dresuru da se nauči poslušnosti. Što više odlažete, to se više može ukoreniti neposlušno ponašanje. Ne zaboravite da je kupovina životinje dugoročna obaveza.“

Sindrom novih kola

„Istraživanje je... otkrilo visoku koncentraciju toksičnih isparenja u novim motornim vozilima i do šest meseci i duže posle napuštanja izloga“, navodi Australijska organizacija za naučno i industrijsko istraživanje (CSIRO). Neka od toksičnih isparenja koja mogu biti opasna po ljude jesu benzin, aceton, etilbenzol, n-heksan, toluol i ksilol izomer. Vozači koji ih udišu mogu patiti od glavobolje, pospanosti, zbunjenosti i iritacije očiju, nosa i grla. Dr Stiv Braun, čelnik istraživanja CSIRO za kontrolu vazduha kaže da vas „sedenje u takvim kolima može izložiti daleko većim koncentracijama toksičnih isparenja nego što je Australijski savet za zdravstveno i medicinsko istraživanje utvrdio da je dozvoljeno“. Da bi se smanjile potencijalne opasnosti, Braun savetuje da vlasnici novih kola dok god mogu „zasiguraju da u kola ulazi dosta svežeg vazduha dok voze, barem šest meseci posle kupovine“.