Utočište za štampare Biblije

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BELGIJE

Pre skoro 500 godina, u Antverpenu, u Belgiji, odštampani su neki od prvih primeraka kompletne Biblije. Šta je štampare Biblije privuklo u taj grad? Kojih su se rizika prihvatili time što su štampali Bibliju? Da bismo to otkrili, moramo razmotriti šta se dogodilo početkom 16. veka.

ANTVERPEN leži na ušću reke Šelde, 89 kilometara od Severnog mora. U 16. veku, tokom njene takozvane zlatne ere, Antverpen je doživeo dotad nezapamćen ekonomski napredak. U stvari, grad se brzo proširio i postao najveća luka u Evropi i jedan od nekoliko zapadnoevropskih gradova s preko 100 000 stanovnika.

Razvoj Antverpena privukao je trgovce iz cele Evrope. Ova činjenica i sve veći napredak grada doprineli su tome da gradske vlasti imaju tolerantniji stav, što je omogućilo da Antverpen postane rasadnik novih ideja. Atmosfera tolerancije privukla je štampare koji su ustanovili da je u tom gradu bezbedno štampati i širiti nove ideje. Ubrzo je Antverpen 16. veka postao dom za 271 štampara, izdavača i prodavca knjiga. Gradski zvaničnici su tada ponosno opisivali svoj grad kao „utočište i rasadnik svih vrsta umetnosti, nauke, naroda i vrlina“.

Spaljivanje knjiga i kaluđera

Među tim novim idejama koje su se štampale i bile u opticaju, bile su i ideje Martina Lutera (1483-1546). On je  bio vođa reformacije, religioznog pokreta koji je vodio do nastanka protestantizma. Samo šest meseci nakon što je reformacija počela, Luterova dela su se već pojavila u knjižarama Antverpena. Ne iznenađuje što se to nije dopalo Katoličkoj crkvi. Jula 1521. crkva je u Antverpenu podstakla javno spaljivanje 400 primeraka navodno jeretičkih knjiga. Dve godine kasnije, dva avgustinska kaluđera iz Antverpena koji su bili simpatizeri Luterovih ideja, živi su spaljeni na lomači.

Ovi napadi nisu zaustavili grupu hrabrih štampara iz Antverpena. Hrabrost ovih štampara odigrala je važnu ulogu u tome da Biblija postane dostupna običnom čoveku. Ko su bili neki od ovih štampara?

Od štampara do mučenika

Adrijan van Berhen bio je štampar i prodavac knjiga. Zbog prodavanja luteranskih knjiga bio je 1522. godine stavljen u klade i kratko nakon toga osuđen na kaznu zatvora. Pomilovan je ali se odmah vratio starom poslu. Počeo je ponovo da štampa — ovog puta delove Luterovog danskog prevoda „Novog zaveta“. Ovo delo je objavljeno 1523, samo godinu dana nakon što je Luterov prevod „Novog zaveta“ prvi put objavljen na nemačkom.

Međutim, Van Berhen je ponovo uhapšen 1542. kada je velika količina zabranjenih knjiga pronađena u njegovoj kući u Delftu, u Holandiji. Isprva, sudija ga je blago kaznio — da boravi dva sata na gubilištu s „nekoliko zabranjenih knjiga oko svog vrata“. Ali kasnije, Van Berhenova kazna je preinačena u smrtnu kaznu, i hrabrom štamparu je mačem odrubljena glava.

Marginalna beleška koštala ga je života

Tih dana najproduktivniji štampar Biblija na danskom jeziku bio je Jakop van Lisfeld. Ukupno je objavio 18 izdanja Biblije na danskom jeziku. Godine 1526. odštampao je kompletnu Bibliju na danskom. Ova Biblija se pojavila četiri godine pre prve kompletno odštampane Biblije na francuskom i devet godina pre objavljivanja prve kompletno odštampane Biblije na engleskom jeziku! Van Lisfeldova Biblija se uglavnom temeljila na Luterovom dotad još nedovršenom prevodu Biblije na nemačkom jeziku.

Van Lisfeldovo finalno izdanje na danskom iz 1542, sadržavalo je drvorez i nove marginalne beleške. Na primer, pored Mateja 4:3 drvorez je prikazivao Đavola kao bradatog kaluđera s brojanicom i nogama jarca. Ipak, ono što je posebno razbesnelo Katoličku crkvu bile su marginalne beleške. Na temelju jedne beleške — koja je glasila „Spasenje dolazi jedino kroz Isusa Hrista“ — Van Lisfeld je bio osuđen na smrt. Iako je Van Lisfeld tvrdio da je Bibliju štampao uz odobrenje crkve, odrubljena mu je glava u Antverpenu 1545. godine.

 Isprva odobren, zatim zabranjen

U međuvremenu je u Francuskoj dobro poznati katolički humanista Žak Lefevr d’Etapl bio zaposlen prevođenjem Biblije s latinskog na francuski, mada je takođe konsultovao i izvorni grčki tekst. D’Etapl je želeo da Bibliju učini dostupnom običnom čoveku. Napisao je: „Na pomolu je vreme kada će Hrist biti propovedan na čist način i kada neće biti mešan s tradicijom, što sada još uvek nije slučaj.“ U Parizu je 1523. objavio francuski prevod „Novog zaveta“. Teolozi s prestižnog Univerziteta Sorbona nisu odobrili njegov prevod zbog toga što je u njemu koristio govorni jezik. Suočen s njihovim napadom, D’Etapl je pobegao iz Pariza u Strazbur, na severu Francuske.

Kao rezultat ovog protivljenja, štampari u Francuskoj nisu se više usuđivali da štampaju Biblije na francuskom. Gde je onda D’Etapl mogao da štampa svoj prevod Biblije? Antverpen je bio logičan izbor. D’Etaplovo izdanje Biblije iz 1530, koje je u Antverpenu štampao Merten de Kajzer, bio je prvi francuski prevod Biblije u jednom tomu. Zanimljivo je da je De Kajzer ovaj prevod štampao uz odobrenje katoličkog Univerziteta u Luvanu, najstarijeg belgijskog univerziteta, i uz odobrenje lično Karla V, svetog rimskog cara! I pored svega toga, 1546. D’Etaplov prevod pridodat je spisku knjiga zabranjenih za čitaoce katoličke veroispovesti.

„Biskup je imao knjige... Tindejl je imao novac“

U isto to vreme u Engleskoj, zaređeni sveštenik Vilijam Tindejl želeo je da prevede Bibliju na engleski. Međutim, to je sprečio londonski biskup Katbert Tunstal. Kada je Tindejl uvideo da neće moći da prevede Bibliju u Engleskoj, pobegao je u Nemačku. Konačno, februara 1526, uspeo je da odštampa prvi kompletan engleski prevod „Novog zaveta“. Nepunih mesec dana kasnije, prvi primerci ovog prevoda već su se pojavili u Engleskoj.

Međutim, biskup Tunstal je bio odlučan da spreči običan narod da čita Bibliju. Stoga je spalio svaki primerak Tindejlovog prevoda do kog je mogao da dođe. Pa ipak, Tindejlov prevod je i dalje bio u opticaju. Zato je biskup uredio, posredstvom trgovca po imenu Pakington, da kupi celu Tindejlovu zalihu Biblija pre nego što napuste kontinent i dođu do Engleske. Tindejl je prihvatio ponudu i iskoristio zarađeni novac da poboljša svoj prevod i odštampa revidirano izdanje. „I tako je došlo do pogodbe“, komentariše jedan izvor iz tog vremena. „Biskup je imao knjige, Pakingtonu je  pripadala zahvalnost a Tindejl je imao novac.“ Tako je biskup ne znajući za to finansirao Tindejlov rad na prevođenju Biblije!

Tindejlova veza u Antverpenu

Čak i nakon što su svi ti primerci kupljeni i spaljeni, drugi primerci Tindejlovog „Novog zaveta“ i dalje su u velikom broju stizali u Englesku. Kako je to bilo moguće? Dva odvažna štampara iz Antverpena, Hans i Kristofer van Rurmond u tajnosti su odštampali nekoliko izdanja Tindejlovog „Novog zaveta“. Iako su ove Biblije imale brojne štamparske greške, ljudi u Engleskoj su jedva čekali da ih kupe.

Međutim, 1528. Hans je bio zatvoren u Londonu zbog štampanja 1 500 primeraka Tindejlovog „Novog zaveta“ i zbog unošenja 500 primeraka u Englesku. On je verovatno umro u jednom od engleskih zatvora. Hansov brat Kristofer je 1531. godine bio takođe zatvoren u Engleskoj zbog prodavanja „Novog zaveta“. Verovatno je i Kristofer umro kao zatvorenik.

„Najvrednija uspomena na Tindejla“ — štampana u Antverpenu

Od 1529. do 1535, Tindejl je veći deo svog vremena provodio u Antverpenu, gde su postojali povoljni uslovi za njegov rad. Tamo je, 1530. Merten de Kajzer štampao Tindejlov prevod Pentateuha, u kom se po prvi put na engleskom pojavilo ime Jehova.

Maja 1535, Tindejl je bio uhapšen u Antverpenu. Dok je čamio u zatvoru, jedan od njegovih učenika, Majls Kaverdejl, završio je Tindejlov prevod Hebrejskih spisa. U belgijskom gradu Vilvordu, 6. oktobra 1536, Tindejl je bio privezan za stub, zadavljen i spaljen. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, otvori oči kralju Engleske!“

Tindejlova zaostavština

Nedugo nakon Tindejlovog pogubljenja, engleski kralj Henri VIII dozvolio je da se prevod Biblije čita u crkvama. Taj prevod štampao je Matijas Krom, jedan drugi štampar iz Antverpena. Ova Biblija, obično poznata kao Metjuova Biblija (nazvana tako po Tomasu Metjuu), uglavnom sadrži Tindejlov prevod. a Kakva je ironija što su biskupi sada koristili prevod koji su nekoliko godina ranije spalili — prevod zbog kog je Tindejl bio ubijen!

Veliki deo Tindejlovog prevoda sačuvan je u prevodu King James. Mnoge izraze iz prevoda King James, koji su izvršili snažan uticaj na engleski jezik, skovao je Tindejl i prvobitno odštampao u Antverpenu. Prema profesoru Gidou Latreji, Tindejlov uticaj na engleski jezik veći je čak od Šekspirovog!

U drugoj polovini 16. veka, Antverpen je izgubio klimu religiozne tolerancije i svoje mesto kao utočište za štampare Biblije. Do ove promene je došlo uglavnom zbog progonstva pokrenutog od strane kontrareformacije Katoličke crkve. Pa ipak, hrabrost i žrtve prvih štampara Biblije iz Antverpena mnogo su doprineli tome da Božja Reč danas bude dostupna čitaocima širom sveta.

[Fusnota]

[Slike na 19. strani]

Iznad: ručno slaganje slova; Martin Luter prevodi Bibliju; stari plan grada Antverpena

[Slika na 20. strani]

Jakop van Lisfeldov štand s knjigama

[Slike na 21. strani]

Žak Lefevr d’Etapl i naslovna strana njegovog izdanja Biblije iz 1530, štampana u Antverpenu

[Slika na 21. strani]

Javno spaljivanje engleskih Biblija u Londonu

[Slike na 22. strani]

Vilijam Tindejl, jedna stranica njegove Biblije, i Majls Kaverdejl

[Izvori slika na 20. strani]

Strana 19: Slovoslagač: Printer’s Ornaments/by Carol Belanger Grafton/Dover Publications, Inc.; Luter: Iz knjige Bildersaal deutscher Geschichte; mapa: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen; strana 21: Portret: Iz knjige Histoire de la Bible en France; Strana Biblije: © Cliché Bibliothèque nationale de France, Paris; spaljivanje Biblija: Iz knjige The Parallel Bible, The Holy Bible, 1885; strana 22: Tindejl: Iz knjige The Evolution of the English Bible; Kaverdejl: Iz knjige Our English Bible: Its Translations and Translators