Dva lica vatre

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

POŽAR može biti prijatelj, a i neprijatelj. Požar može obnoviti predeo ili ga opustošiti. Veliki požar može se pretvoriti u destruktivnu silu koju je veoma teško kontrolisati.

Jedna stihija koju je prouzrokovao požar dogodila se 1997. u Indoneziji. Te godine nekontrolisani šumski požar opustošio je ovu zemlju prouzrokujući neprocenjivu štetu zemljištu, zdravlju ljudi i ekonomiji. Ogroman dim proširio se na okolne zemlje — ukupno osam njih — pogađajući oko 75 miliona ljudi. Izveštaji pokazuju da se 20 miliona ljudi lečilo od tegoba poput astme, emfizema, kardiovaskularnih bolesti kao i od problema sa očima i kožom.

U Singapuru, zagađenje je dostiglo alarmantne razmere. Grad je bio prekriven dimom. „Svi smo zatvorenici u svojim domovima“, žalila se jedna stanovnica strahujući da izađe iz svoje kuće opremljene klima-uređajem. Onim danima kada je dima bilo najviše ljudi nisu mogli da vide Sunce.

Sledeće, 1988. godine, 8 000 stanovnika Britanske Kolumbije (Kanada), bilo je prinuđeno da napusti svoje domove jer im se vatrena stihija naglo približavala. Taj požar je bio samo jedan od skoro hiljadu koji su te godine besneli Kanadom — od kojih je u jednom trenutku 115 bilo van kontrole. Jedan požar u severnom delu Alberte (Kanada), progutao je 35 000 hektara šume. Jedan stanovnik je primetio: „Izgledalo je kao da je eksplodirala nuklearna bomba. Ogroman crni oblak prekrivao je nebo nad okolnim područjem.“

Opasno lice požara

Požar je jedna od najopasnijih sila prirode. Nekontrolisani šumski požar može promeniti konfiguraciju zemljišta, ravnotežu između biljnih vrsta, izmeniti životinjski svet i ugroziti život i posede.

Jak požar može ubrzati eroziju tla. Tlo se spira kada je izloženo jakoj kiši koja često usledi nakon vrelog leta. Na ovaj način pogođene su i biljne vrste. Osetljivije vrste nestaju, dok se druge lako prilagode. Nažalost, u ovim okolnostima obično uspeva korov, koji se širi po zemljištu na štetu lokalne flore.

Ugrožene su takođe i životinje koje zavise od određenih vrsta biljaka. Sisari koji žive u Australiji poput koale i torbarske lisice, ugrožene su vrste koje lako mogu doći u opasnost od istrebljenja ukoliko požar uništi veći deo njihovog prirodnog staništa. Tokom zadnjih 200 godina, australijski kontinent je izgubio 75 procenata kišnih šuma, 66 procenata šumskog pokrivača, 19 vrsta sisara i 68 vrsta biljaka koje na njemu uspevaju, od kojih se većina ne može naći ni na jednom drugom mestu na svetu.

Dok su gradovi prisvajali prostor okolnih šuma, ljudi su postali sve ranjiviji na opustošujući uticaj šumskih požara. Decembra 1997, više od 250 000 hektara šume bilo je u plamenu dok je stotine požara besnelo u predgrađima Sidneja (Australija) i u nekoliko manjih gradova oko Plavih planina. Oko polovina njih izmakla je kontroli. Načelnik vatrogasne službe je rekao da  su to bili najteži požari koje je video u poslednjih 30 godina. Stotine ljudi je bilo prisiljeno da napuste svoje domove, a nekima je kuća izgorela u požaru. Vatrena stihija je takođe odnela dva života. Krajem decembra 2001. šumski požar, za koji se smatra da je podmetnut, uništio je 753 000 hektara šume.

Kada požar zapreti

Nekoliko činilaca može uticati na to da požar izmakne kontroli. Jedan prirodni činilac je klimatski model povezan sa El Ninjom, klimatskim fenomenom koji širom sveta periodično prouzrokuje toplo, suvo vreme. Tlo koje dođe pod uticaj nepovoljnih suvih vremenskih prilika koje izaziva El Ninjo predstavlja odličnu podlogu za izbijanje požara.

Veću krivicu za nekontrolisane požare snose nepromišljeni postupci ljudi. Podmetanje požara na nekom terenu smatra se krivičnim delom u mnogim zemljama. Procenjuje se da je više od polovine požara u državnim šumama u Novom Južnom Velsu (Australija), bilo podmetnuto ili je izbilo slučajno.

Neodgovorno ophođenje prema okolini je drugi faktor koji pogoduje izbijanju velikih požara. Krčenjem šuma i sečom stabala, šume se izlažu opasnosti od požara. Ostaci stabala nakon njihove seče uvećavaju sloj uvenulog, suvog bilja koji uslovljava požar. Seča stabala takođe uklanja krošnje drveća, omogućavajući sunčevoj svetlosti da prodre do sloja uvenulog bilja i da ga isuši. Požar koji nastane kada iskra potpali ovu zapaljivu mešavinu lako može da izmakne kontroli.

Razlozi ekonomske prirode takođe mogu doprineti izbijanju velikih požara. U Indoneziji se obrađivanje zemlje po sistemu poseci i spali koristi u poljoprivredi vekovima bez uticaja na ravnotežu u prirodi. Kada farmeri pažljivo i na kontrolisan način koriste požar, on ima isti uticaj na okolinu kao požar koji u prirodi nastaje spontano. Međutim, u poslednje vreme, tradicionalno obrađivanje zemlje po sistemu poseci i spali povećalo se u obimu, postajući industrijalizovano. Zbog rastuće svetske potražnje za proizvodima poput palminog ulja, šume su zbrisane a na njihovo mesto su posađene sadnice koje rastu brzo i donose  zaradu. Najjednostavniji i najjeftiniji način da se zemljište raskrči jeste da se vegetacija spali. Iz tog razloga, ljudi spaljuju hiljade jutara pod vegetacijom ne vodeći računa o dugoročnim koristima koje imaju ako se sačuva dovoljno šuma.

Požar kao prijatelj

Iako požar može da napravi pustoš, on takođe može biti jako koristan za mnoge vrste biljaka i životinja. U stvari, on čak može da igra važnu ulogu u održavanju ravnoteže u prirodi. Kako je to moguće?

Vatra je jedan od čovekovih najstarijih prijatelja. Ona ga je grejala, davala mu svetlost i služila mu za kuvanje hrane. Australijski domoroci su vekovima koristili vatru u svakodnevnom životu. Vatra je toliko važna urođeničkom plemenu Janjuva da oni imaju više od deset reči da opišu različite vrste vatre i način kako one deluju. Na primer, oni koriste reč gembambara kada govore o nekontrolisanom šumskom požaru ili o jakom požaru koji se naglo širi. Reč varman se koristi da opiše dobro spaljeno zemljište, koje je idealno za lov. Dim koji kulja uvis i formira oblak poznat je kao rumari.

Ovi domoroci obrađuju zemljište od kog žive tako što uz pomoć vatre raskrče tlo da na njemu može da raste trava koja služi kao ispaša. Oni koriste male požare niskog intenziteta da bi smanjili nagomilavanje uvenulog, suvog bilja što je glavni izvor velikih šumskih požara. Upotreba vatre na kontrolisan način poput ovoga omogućava urođenicima da žive od zemlje dok održavaju stanište biljaka i životinja. To je takođe smanjilo rizik da ljudi budu iznenada pogođeni opasnim požarom.

Vrednost kontrolisanog požara

Kada su pre nešto više od 200 godina evropski doseljenici došli u Australiju ova osetljiva ravnoteža između čoveka, prirode i šumskog požara počela je da se narušava. Gledano iz ugla Evropljana, šumski požar je bilo nešto što je trebalo iskoreniti. Ti su požari postali ređi, ali zbog toga što se sloj suvog bilja povećao, požari koji su izbijali postali su intenzivniji i teže ih je bilo kontrolisati. Međutim, u poslednje vreme vlada je izvukla pouku iz običaja starosedelaca Australije i napravila je strategiju takozvanog kontrolisanog požara. Ona podrazumeva da se požar širi na kontrolisan način kako bi se sprečili katastrofalni požari. Mali požari se izazivaju u vreme kada ne izbijaju veliki šumski požari. Oni se sporo šire, plamen im je nizak i osušeno bilje uklanjaju bez ugrožavanja drveća. Obično ih ugasi večernja rosa.

Cilj sprečavanja velikih šumskih požara korišćenjem kontrolisanih požara jeste zaštita života i imovine dok se time takođe održava raznolikost lokalnog biljnog i životinjskog sveta. Kontrolisani požari smanjuju intenzivno širenje nekih vrsta korova koji ne pripadaju lokalnoj flori. Oni takođe pomažu da se održi raznolikost staništa  koja je neophodna za opstanak lokalne faune.

Izgleda da je nekim vrstama biljaka vatra potrebna za klijanje semena. Neke vrste semena imaju tako tvrdu spoljašnju čauru da je potrebna vatra kako bi seme napuklo omogućavajući da prodre vlaga. Istraživači ukazuju da dim od vatre takođe pomaže da proklija semenje. U dimu postoji oko 70 sastojaka za koje se smatra da verovatno doprinose klijanju semena, pri čemu je jedan važan sastojak azot-dioksid.

Sveže spaljena zemlja je bogata hranljivim sastojcima poput azota i fosfora. Vatra oslobađa hranljive sastojke iz suvog lišća, omogućava da više sunčeve svetlosti prodre do tla i stvara idealnu podlogu za rast novih biljaka. Bagrem, na primer, nakon vatre pušta seme, pa čak i buja u uslovima koji nastaju nakon požara.

Takođe, izgleda da mnogim životinjama pogoduju uslovi koji nastaju nakon požara, naročito rast vegetacije koja je mekša i sočnija. Neke vrste kengura više vole šumu koja češće gori i za njih se kaže da zavise od požara. Razlog za to je taj što biljke koje koriste za ishranu i sklonište takođe zavise od vatre koja im je potrebna za obnavljanje i održavanje.

Još uvek ima mnogo toga da se nauči

Ova dva lica požara je sada lakše razumeti, ali uzajamni odnos između požara i okoline je složen i još uvek ima mnogo toga da se nauči. Kako požar utiče na određene vrste biljaka i životinja jeste nešto što zahteva više proučavanja. Takođe je potrebno više istraživanja o tome kako požar utiče na ekologiju na širem planu i kakav je u tom pogledu njihov međusobni odnos. Neka pitanja na koja treba odgovoriti jesu: Da li požar doprinosi efektu staklene bašte? Kakav uticaj ima dim od požara na klimatske modele? Kako se požari ponašaju u posebnim okolnostima?

Trenutno postoje kompjuterski programi, takozvane simulacije, koji su napravljeni za predviđanje ponašanja požara. Oni rade na principu analize podataka, kako o temperaturi tako i o suvom bilju, brzini vetra i drugim vremenskim uslovima. Nažalost, današnji modeli nisu uvek tačni i ne mogu predvideti neobične fenomene poput iznenadnog izbijanja požara ili iznenadnog povećanja intenziteta požara. U požarima u Sidneju 1997, dva iskusna vatrogasca su izgubila život zbog jednog od ovih iznenadnih pojačanja intenziteta požara, koji se odgovarajuće nazivaju „prsti smrti“.

Posebno je teško predvideti velike požare zato što oni stvaraju posebne vremenske uslove, koji uključuju snažne vetrove, oblake, čak i oluje s grmljavinom. Ovi vetrovi iznenada mogu promeniti svoj pravac ili brzinu, što čini požar nestabilnim. Istraživači se nadaju da će poboljšati tekuće simulacije tako što će u njih uključiti pored postojećih i druge informacije, kao što su vrsta i nagib terena i rasprostranjenost suvog biljnog pokrivača.

Nacionalni centar za atmosferska istraživanja (NCAR) u Koloradu (SAD), započeo je jedan projekat kako bi rešio ovaj problem. Ovaj centar je opremio jedan dobro izolovani transportni avion C-130 najsavremenijom naučnom opremom i sa sedam kompjutera. Avion je projektovan da leti iznad velikog požara i da uzima uzorke pomoću senzora koji su postavljeni na njegovim krilima. Ovi podaci se prosleđuju kompjuterima na obradu. Ovaj avion ima infracrvenu kameru koja se zove Termakam, koja pokazuje relativni intenzitet svakog dela požara. Na ovaj način naučnici Nacionalnog centra (NCAR) stiču saznanja o tome kako da poboljšaju postojeće simulacije ponašanja požara.

Postoji nada da će poboljšane simulacije omogućiti stručnjacima da bezbednije kontrolišu požare. Sposobnost da se tačno predvidi ponašanje požara, moglo bi takođe umanjiti rizik s kojim se suočavaju vatrogasci u svojim naporima da zaštite društvo.

Da, kada vatra izmakne kontroli, ona se pretvara u neprijatelja koji pustoši i uništava, ali ona takođe može biti i koristan prijatelj. Ona igra važnu ulogu u kružnim tokovima u prirodi koje je postavio Stvoritelj radi obnavljanja zemlje i održavanja ravnoteže među raznolikim biljnim i životinjskim svetom.

[Slika na 25. strani]

Uplašeni jeleni izbegavaju požar prelazeći dolinu reke Biterut, u Montani

[Izvor]

John McColgan, BLM, Alaska Fire Service

[Slika na 26. strani]

Kontrolisani požar u Australiji

[Izvor]

Photo provided courtesy of Queensland Rural Fire Service