„Sumorna zima“

ZAMISLITE sledeći scenario. Teroristi neopaženo puštaju virus velikih boginja u tri trgovačka centra u Sjedinjenim Državama. Virus napada kupce koji ništa ne slute. Uskoro — malo više od nedelju dana — lekari otkrivaju tu bolest kod 20 osoba. U narednim danima, virus se širi i na druge. Nastaje panika. Besne nemiri. Zdravstveni sistem je preopterećen. Zatvaraju se državne granice. Privreda je u haosu. Dvadeset jedan dan od početka širenja zaraze, bolest se proširila na 25 federalnih država i 10 drugih zemalja. Do tada je zaraženo 16 000 ljudi, a 1 000 ih je umrlo. Lekari procenjuju da će u naredne tri nedelje, broj zaraženih porasti na 300 000. Trećina njih će umreti.

Ovo nije zaplet nekog naučnofantastičnog filma. Bila je to kompjuterska simulacija u kojoj su iznesene pretpostavke do čega bi verovatno dovelo ovako nešto. Ta simulacija, koju je sprovela grupa uglednih organizacija za interdisciplinarna teoretska istraživanja, izvršena je juna 2001. Nazvana je „sumorna zima“.

Za mnoge je „sumorna zima“ poprimila novo i zloslutno značenje posle nasilja 11. septembra 2001. Napadi na Svetski trgovački centar u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu dramatično su pokazali da postoje okrutni i mržnjom gonjeni ljudi spremni na masovna ubijanja drugih. Pored toga, ti napadi su pokazali da su Sjedinjene Države, a i šire, sve nacije ranjive na takve napade. Živimo u svetu u kom teroristi koji su spremni na sve u jednom potezu mogu ugasiti živote hiljade ljudi.

 Ubrzo posle napada 11. septembra, političari i radnici zaposleni u novinskim kućama u SAD, postali su meta pisama u kojima su se nalazile smrtonosne bakterije antraksa. Ljudi su bili u strahu. Potpirujući takve strahove, mediji, kao i neki stručnjaci, spekulisali su o mogućnosti napada terorista sa smrtonosnijim patogenim agensima — na primer, kugom ili velikim boginjama. Neke države koje se ne pridržavaju međunarodnih konvencija možda već proizvode takav materijal u tajnim laboratorijama. Osmotrite deo onoga što je nedavno zapisano:

Svetska zdravstvena organizacija uviđa sve veću opasnost da se biološko oružje može upotrebiti za izazivanje razornih epidemija koje bi se mogle proširiti po svetu. Sve zemlje su u potencijalnoj opasnosti. Pored panike koja bi nastala, puštanje organizama koji izazivaju velike boginje, kugu i antraks moglo bi biti katastrofalno zbog bolesti i smrti do kojih bi to dovelo“ (American Medical Association).

„Za razliku od bombi i nervnih bojnih otrova, biološko oružje ima podmuklije dejstvo — period inkubacije dovodi do toga da katastrofa nastaje polako i neprimetno. Isprva samo mali broj ljudi završava u bolnici. Njihovi simptomi mogu da prevare lekare ili da im izgledaju kao neke uobičajene bolesti. Dok zdravstveni radnici shvate šta se dešava, čitavi gradovi mogu biti zaraženi“ (časopis Scientific American).

„Ukoliko bi se danas pustio virus kuge, većina svetskog stanovništva bila bi bespomoćna, a s obzirom da je smrtnost zaraženih ljudi 30 posto, moglo bi da umre skoro dve milijarde ljudi“ (časopis Foreign Affairs).

’Sve zemlje su u opasnosti.‘ ’Čitavi gradovi zaraženi.‘ ’Moglo bi da umre dve milijarde ljudi.‘ To su alarmantne izjave. Međutim, kolika je verovatnoća da će se desiti jedan tako katastrofalan napad biološkim oružjem? Stručnjaci se pomno bave ovim pitanjem. Naredni članak će vam pomoći da razumete neka s tim povezana pitanja.

[Slika na 4. strani]

Vojna vežba — simuliran napad biološkim oružjem

[Izvor]

DoD photo by Cpl. Branden P. O’Brien, U.S. Marine Corps