Mladi pitaju. . .

Zašto me tata (ili mama) ne voli?

„Pre nego što se tata razveo od mame, išli smo na plažu, jeli smo van kuće i putovali smo autom na razna mesta. Onda je sve potpuno prestalo. Tata se promenio. Izgleda da se i od mene razveo“ (Karen). a

ISUVIŠE mnogo mladih pati zbog sličnih osećanja. Poput Karen, oni osećaju da ih jedan od roditelja više ne voli — ili da ih nikada nije ni voleo. Pri tome ne mislimo na prolazna negativna osećanja koja nastaju kao posledica trenutnih sukoba između mladih i njihovih roditelja; niti govorimo o ozlojeđenosti koja se ponekad pojavi kao reakcija na roditeljsko disciplinovanje. Zapravo, u nekim slučajevima su roditelji krivi za istinsko zanemarivanje, jer propuštaju da deci pruže potrebnu pažnju i disciplinu. U drugim slučajevima postoji obrazac strogog, surovog postupanja koje možda uključuje i okrutne reči ili fizičke udarce.

Ništa ne može prouzrokovati dublju emocionalnu ranu od roditeljskog odbacivanja. „Imala sam osećaj da sam nepoželjna i zanemarena“, kaže Karen. Ako si ikada bio u ovako teškoj situaciji, uzmi u obzir neke predloge o tome kako da izađeš na kraj sa svojim osećanjima. Budi uveren da možeš uspeti u životu, čak i ako nemaš podršku svog roditelja!

Pokaži razumevanje prema svom roditelju

Pre svega, sasvim je na mestu da očekuješ da te tvoj roditelj voli. Roditeljska ljubav prema deci treba da bude prirodna i sigurna kao izlazak sunca. Bog očekuje od roditelja da pokazuju takvu ljubav (Kološanima 3:21; Titu 2:4). Zašto onda roditelji ponekad zanemaruju, napuštaju ili maltretiraju svoju decu?

Jedan dodatni uzrok može biti njihovo životno iskustvo. Pitaj se: ’Od koga su moji roditelji učili kako se podižu deca?‘ U mnogim slučajevima naši roditelji mogu učiti jedino na osnovu sopstvenog iskustva iz detinjstva sa svojim roditeljima. A u današnjem surovom svetu, s neviđenim brojem ljudi koji su „bez prirodne naklonosti“, takvo vaspitanje je često veoma pogrešno (2. Timoteju 3:1-5). Ponekad je posledica užasna lančana reakcija — roditelji maltretiraju svoju decu baš onako kako su i oni sami nekada bili maltretirani.

Osim toga, roditelji mogu biti jako nesrećni iz raznoraznih razloga. Neki pokušavaju da pobegnu od patnje i frustracije tako što se prepuste poslu, alkoholu ili drogi. Na primer, Vilijam i Džoun su odrasli pored oca  alkoholičara. „Našem ocu je bilo jako teško da nas pohvali“, kaže Džoun. „Ipak, najgori su bili njegovi izlivi gneva kada je počeo da pije. Celo veče bi vikao na mamu. Često sam bila uplašena.“ Čak i ako roditelji nisu direktno uvredljivi, njihove navike ih mogu tako iscrpsti da nisu u stanju da svojoj deci pruže potrebnu ljubav i pažnju.

Vilijam misli da razume pozadinu očevog nepredvidivog ponašanja. On objašnjava: „Moj otac je odrastao u Berlinu u Nemačkoj, za vreme Drugog svetskog rata.“ „Kao dečak, doživeo je neizrecive užase i video mnogo mrtvih. Svaki dan je morao da se bori za život samo da bi pronašao nešto za jelo. Mislim da je moj otac ozbiljno pogođen onim što je proživeo.“ Zaista, Biblija potvrđuje da se ljudi koji su izloženi okrutnom ugnjetavanju mogu nerazumno ponašati (Propovednik 7:7).

Da li Vilijam i Džoun misle da očeva iskustva opravdavaju način na koji je on postupao s njima? „Ne“, kaže Vilijam. „Njegova prošlost nije opravdanje za opijanje i loše ponašanje. Međutim, s obzirom da znam kako je rastao lakše mi je da imam više razumevanja za njegovo ponašanje.“

Ako prihvatiš činjenicu da su tvoji roditelji nesavršeni i saznaš nešto o njihovoj prošlosti, to ti može dosta pomoći da ih razumeš. Poslovice 19:11, NW kažu: „Uvid koji čovek ima sigurno gnev njegov usporava.“

Izađi na kraj sa svojim osećanjima

Postoje još neka negativna osećanja zbog situacija u kući koje ti mogu zadati bol. Na primer, zbog nedostatka pažnje oba roditelja Patriša se osećala „bezvredno i nedostojno ljubavi“. Laniši je teško da veruje muškarcima zato što ju je otac napustio kada je imala samo osam godina. A Šejla je primetila da žudi za pažnjom skoro svake osobe koju upozna, samo da bi popunila prazninu koju je ostavila njena majka čijim je životom „upravljala droga“.

Gnev i ljubomora takođe mogu biti problem. Kada je Karen videla kako njen otac, koji se ponovo oženio, svojoj novoj porodici pruža ljubav za kojom je ona čeznula, bila je „u jednom trenutku veoma ljubomorna“. Lejlani je ponekad čak osećala mržnju prema svojim roditeljima. Ona kaže: „Stalno sam se svađala s njima.“

Sva ova osećanja se mogu razumeti ako se uzmu u obzir okolnosti. Međutim, kako možeš uspešno izaći na kraj s takvim negativnim osećanjima? Osmotri sledeće savete.

• Približi se Jehovi Bogu. (Jakov 4:8). To možeš postići tako što čitaš Bibliju i redovno se družiš s Jehovinim narodom. Kada budeš video kako Jehova postupa s drugima, shvatićeš da je on veran. Možeš mu verovati. Jehova je pitao Izraelce: „Zaboravlja li mati čedo koje je dojila? Ne smiluje li se na plod utrobe svoje?“ Zatim je obećao: „A kad bi ga i zaboravila neću tebe ja zaboraviti“ (Isaija 49:15). Zato se redovno moli Bogu. Ne brini se oko toga da li ćeš upotrebiti baš prave reči. On te razume (Rimljanima 8:26). Shvati da te Jehova voli čak i onda kada ti se čini da te niko drugi ne voli (Psalam 27:10).

• Poveri se odrasloj osobi od poverenja. Sprijatelji se s duhovno zrelim osobama. Otvoreno im izrazi svoja osećanja i brige. U hrišćanskoj skupštini Jehovinih svedoka možeš pronaći duhovne očeve i majke (Marko 10:29, 30). Ipak, možda ćeš ti morati da preuzmeš inicijativu da otvoreno razgovaraš s njima. Drugi neće znati šta osećaš ako im to sam ne kažeš. Olakšanje koje ćeš osetiti kad otvoriš svoje srce može biti stvarno ohrabrenje za tebe (1. Samuilova 1:12-18).

 • Ostani zaposlen čineći stvari za druge. Da bi se zaštitio od opasnosti samosažaljenja, nastoj da ne razmišljaš o negativnim stranama svoje situacije. Umesto toga, nauči da budeš zahvalan za ono što imaš. Iskoristi mnoge prilike tako što ćeš ’gledati s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih‘ (Filipljanima 2:4). Postavi duhovne ciljeve, i onda se s pozitivnim stavom trudi da ih dostigneš. Služiti potrebama drugih u hrišćanskoj službi jeste odličan način da ostaneš usredsređen na druge umesto na sebe.

• I dalje pokazuj poštovanje prema svojim roditeljima. Nikad nemoj zaboraviti da se tesno držiš biblijskih načela i merila. To uključuje i pokazivanje poštovanja prema roditeljima (Efešanima 6:1, 2). Pokazivanje poštovanja isključuje usvajanje osvetoljubivog stava. Ne zaboravi, ma kakvo na izgled neispravno postupanje roditelja ne može nikada opravdati tvoje neispravno postupanje. Zato prepusti stvari u Jehovine ruke (Rimljanima 12:17-21). On „ljubi pravdu“ i ima veoma snažna zaštitnička osećanja prema deci (Psalam 37:28; Izlazak 22:22-24). Dok i dalje pokazuješ ogovarajuće poštovanje prema roditeljima, nastoj da razvijaš plod Božjeg duha — pre svega, ljubav (Galatima 5:22, 23).

Možeš uspeti

Nedostatak roditeljske ljubavi sigurno može da boli. Ali roditeljski propusti ne treba da utiču na to kakav ćeš tip osobe ti postati. Ti možeš izabrati srećan, uspešan život tako što ćeš prethodno spomenuta biblijska načela primeniti u svom životu.

Ranije pomenuti Vilijam je punovremeni dobrovoljac u jednoj podružnici Jehovinih svedoka. On kaže: „Jehova nam na mnoge načine pomaže da izađemo na kraj sa ovim tragičnim situacijama. Zaista je privilegija imati tako brižnog nebeskog Oca punog ljubavi!“ Vilijamova sestra Džoun je punovremeni objavitelj, pionir, i služi tamo gde je veća potreba za jevanđelizatorima. Ona kaže: „Dok smo odrastali, videli smo jasnu razliku ’izmeđ’ onog koji Bogu služi i onoga koji mu ne služi‘“ (Malahija 3:18). „Naše iskustvo nas je snažno podstaklo da se borimo za istinu i učinimo je našom svojinom.“

Isto može biti i u tvom slučaju. Biblija kaže: „Koji su u suzama sejali, neka pevajući žanju“ (Psalam 126:5). Kako se ovaj stih može primeniti? Ako se naprežeš da primenjuješ ispravna načela pod teškim okolnostima, tvoje suze će na kraju biti zamenjene radošću kada doživiš Božji blagoslov.

Zato i dalje nastoj da se približiš Jehovi Bogu (Jevrejima 6:10; 11:6). Čak i ako si godinama patio zbog zabrinutosti, frustracije ili krivice, ova osećanja se mogu postepeno ublažiti i zameniti ’Božjim mirom koji prevazilazi svaku misao‘ (Filipljanima 4:6, 7).

[Fusnota]

[Okvir na 21. strani]

Da li osećaš...

• Da nisi važan ili vredan?

• Da je nesigurno ili nemudro verovati drugima?

• Da ti je potrebno stalno uveravanje da vrediš?

• Da su tvoj gnev ili ljubomora van konrole?

Ako potvrdno odgovaraš na ova pitanja, popričaj o tome s poverljivim roditeljem, starešinom ili duhovno zrelim prijateljem što je pre moguće.

[Slike na 22. strani]

Preduzmi pozitivne korake da bi izašao na kraj sa svojim osećanjima