Gledište Biblije

Arheologija — neophodna za veru?

Engleski sveštenik Samjuel Maning je 1873. ovako napisao za Jerusalim: „Privučeni neodoljivim čarima, ovamo se skupljaju hodočasnici iz najudaljenijih krajeva sveta. Trošni zidovi, prljave ulice i ruševine u stanju raspadanja pobuđuju snažno i puno poštovanja zanimanje miliona ljudi, kao što nijedno drugo mesto ne može izazvati.“

ČAR Svete zemlje privlači ljude u najmanju ruku još od vremena rimskog cara Konstantina. a Oko 1 500 godina, hodočasnici su dolazili i odlazili, u težnji da ostvare religiozne, lične veze sa Svetom zemljom. Ipak, začudo, izučavaoci su tek početkom 19. veka počeli da prate ove hodočasnike i tako započeli doba biblijske arheologije — proučavanje iskopina, ljudi, mesta i jezika drevne Svete zemlje.

Arheološki pronalasci su doveli do povećanog razumevanja mnogih aspekata biblijske istorije. Takođe, često se pokazuje da je arheološki zapis u skladu s biblijskom istorijom. Ali, da li je ovo saznanje neophodno da bi hrišćanin imao veru? Da bismo odgovorili, usredsredimo pažnju na mesto mnogih arheoloških istraživanja — grad Jerusalim i njegov hram.

’Neće ostati ni kamen na kamenu‘

Dana 11. nisana, u proleće 33. n. e. po jevrejskom kalendaru, Isus Hrist je u društvu nekih svojih učenika poslednji put odlazio iz  hrama u Jerusalimu. Na njihovom putu ka Maslinskoj gori, jedan od učenika je rekao: „Učitelju, gledaj, kakvo kamenje i kakve građevine!“ (Marko 13:1).

Ovi verni Jevreji su imali duboku ljubav prema Bogu i njegovom hramu. Oni su se ponosili veličanstvenim kompleksom zgrada i 15 vekova starom tradicijom koju je hram predstavljao. Isusov odgovor tom učeniku bio je šokantan: „Vidiš li ove velike građevine? Neće ovde sigurno ostati ni kamen na kamenu koji se neće razvaliti“ (Marko 13:2).

Kako Bog može dopustiti uništenje svog hrama, sada kada je obećani Mesija stigao? Tek će s vremenom, uz pomoć svetog duha, Isusovi učenici potpuno razumeti značenje njegovih reči. Međutim, kakve veze Isusove reči imaju s biblijskom arheologijom?

Novi „grad“

Na Pentekost 33. n. e., jevrejska nacija je izgubila svoj povlašćeni položaj pred Bogom (Matej 21:43). Time je otvoren put za nešto mnogo veće — nebesku vladavinu koja će doneti blagoslove čitavom čovečanstvu (Matej 10:7). U skladu sa Isusovim proročanstvom, Jerusalim je zajedno s njegovim hramom uništen 70. n. e. Arheologija potvrđuje biblijski zapis ovog događaja. Ipak, vera pravih hrišćana ne zavisi od toga da li su ruševine drevnog hrama pronađene. Njihova vera je usredsređena na drugi Jerusalim, koji je drugačiji tip grada.

Godine 96. n. e., apostol Jovan koji je čuo Isusovo proročanstvo o uništenju Jerusalima i njegovog hrama i doživeo njegovo ispunjenje, imao je sledeću viziju: „Videh i sveti grad, Novi Jerusalim, kako silazi s neba od Boga.“ Glas od prestola je rekao: „Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod. I sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli“ (Otkrivenje 21:2-4).

Ovaj „grad“ sačinjavaju verni hrišćani koji će služiti kao kraljevi s Hristom na nebu. Oni zajedno čine nebesku vladavinu — Božje Kraljevstvo — koje će vladati nad zemljom i ljudskom rodu vratiti savršenstvo tokom Milenijuma (Matej 6:10; 2. Petrova 3:13). Hrišćani jevrejskog porekla iz prvog veka koji su imali izgled da budu deo ove grupe shvatili su da se bilo šta od onog što su imali u jevrejskom sistemu stvari ne može porediti s prednošću vladanja s Hristom na nebu.

Pišući o svom nekada istaknutom položaju u judaizmu, apostol Pavle u ime svih govori: „Ono što mi je bilo dobitak, to sam smatrao gubitkom radi Hrista. Ja zaista i smatram sve gubitkom zbog nenadmašne vrednosti spoznanja o Hristu Isusu, mom Gospodu“ (Filipljanima 3:7, 8).

Pošto je apostol Pavle od svega najviše poštovao Božji zakon i hramsko uređenje, njegove reči očigledno nisu ukazivale da na ove nebeske pripreme treba gledati s prezirom b (Dela apostolska 21:20-24). Pavle je jednostavno pokazao da je hrišćansko uređenje superiornije od jevrejskog sistema.

Nema sumnje da su Pavle i drugi hrišćani jevrejskog porekla iz prvog veka konkretno poznavali mnoge fascinantne detalje jevrejskog sistema stvari. Pošto arheologija baca svetlo na prošlost, neke od tih detalja sada mogu razumeti i hrišćani. Ipak, zapazi na šta je Pavle rekao mladom Timoteju da se usredsredi: „Razmišljaj o tim stvarima [koje se odnose na hrišćansku skupštinu]; budi zaokupljen njima, da tvoj napredak svima bude očigledan“ (1. Timoteju 4:15).

Pohvalno je to što je biblijska arheologija proširila razumevanje stvari vezanih za Bibliju. Ipak, hrišćani shvataju da njihova vera ne zavisi od dokaza koje su otkrili ljudi, već od Božje Reči, Biblije (1. Solunjanima 2:13; 2. Timoteju 3:16, 17).

[Fusnote]

[Slike na 18. strani]

Gore: Jerusalim 1920; rimski novčić koji su koristili Jevreji, 43. n. e.; rascvetali nar od slonovače, verovatno iz Solomonovog hrama, osmi vek pre n. e.

[Izvori]

Strane 2. i 18.: Novčić: Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority; Nar: Courtesy of Israel Museum, Jerusalem