Kuda odlazi voda?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

PANIKA! To je bila moja prva reakcija. Siva tečnost koja je izbijala iz slivnika s dna mog kupatila pretila je da moj stan pretvori u smrdljivu baruštinu. Hitno sam pozvao vodoinstalatera u pomoć. Dok sam suvih usana od nervoze snuždeno čekao i dok je voda polako natapala moje čarape, pitao sam se: ’Otkuda dolazi sva ta voda?‘

Dok se vodoinstalater strpljivo trudio da otčepi odvodnu cev, objasnio je: „Prosečan stanovnik grada dnevno potroši između 200 i 400 litara vode. Svaki čovek, žena i dete ispuste u odvod oko 100 000 litara vode godišnje.“ Upitao sam: „Kako je moguće da trošim toliko mnogo vode? Sasvim sigurno ne pijem toliko!“ „Ne“, odgovorio je, „ali svaki dan se tuširate ili kupate, puštate vodu u toaletu i verovatno koristite mašinu za pranje veša ili suđa. Na ove i druge načine, savremeni način života utiče na to da trošimo duplo više vode od naših dedova.“ Iznenada mi na pamet pada pitanje: ’Kuda sva ta voda ide?‘

Otkrio sam da se prečišćavanje vode nakon svakodnevne upotrebe jako razlikuje od zemlje do zemlje ili čak od grada do grada. U nekim zemljama to je sada pitanje života i smrti. (Vidite okvire na 27. strani.) Pođite sa mnom u obilazak lokalnog postrojenja za prečišćavanje vode i sami otkrijte kuda ona odlazi i zašto je dobro da pažljivo razmislite pre nego što bacite neki predmet u kanalizaciju ili toalet, bez obzira na to gde živite.

Poseta postrojenju za prečišćavanje vode

Znam da mislite da postrojenje za prečišćavanje vode ne deluje kao neko atraktivno mesto koje treba posetiti. Slažem se. Ipak, većina od nas zavisi od ovog postrojenja jer ono sprečava da se grad zaguši u vlastitom otpadu — i svi smo odgovorni da doprinesemo da ono ispravno funkcioniše. Naše odredište je glavno postrojenje u Malabaru, južno od poznate sidnejske luke. Kako voda iz mog kupatila stiže do ovog postrojenja?

Kada pustim vodu u toaletu, ispraznim sudoperu ili kada se istuširam, voda odlazi ka postrojenju za prečišćavanje vode. Nakon pređenih 50 kilometara, ona se uliva u 480 miliona litara vode koja svakodnevno završi u postrojenju za prečišćavanje — u jednom minutu u postrojenje uđe količina vode koja bi mogla da napuni dva olimpijska bazena.

Objašnjavajući zašto ovo postrojenje nije neugodno za oko niti neprijatnog mirisa, Ros, službenik zadužen za kontakt s javnošću, rekao mi je: „Veliki deo postrojenja nalazi se pod zemljom. To omogućava da se gasovi zadrže i usmere ka prečistačima vazduha (niz ogromnih dimnjaka u obliku lonca), koji eliminišu neugodne mirise. Prečišćeni vazduh se zatim ispušta u atmosferu. Mada je postrojenje okruženo hiljadama kuća, godišnje primim samo oko deset telefonskih poziva  od ljudi koji se žale zbog neugodnih mirisa.“ Može se pretpostaviti da sledeće mesto na koje nas Ros vodi jeste izvor ovih „neugodnih mirisa“.

Šta su otpadne vode?

Dok se spuštamo u donji deo postrojenja, naš vodič nam objašnjava: „Otpadne vode se sastoje od 99,9 procenata vode zajedno s fekalijama, hemikalijama i raznim malim predmetima. Otpadne vode koje potiču od domaćinstava i industrije s površine od preko 55 000 hektara, protiču cevima dugačkim 20 000 kilometara, ulaze u postrojenje na dubini od dva metra ispod nivoa mora. Ovde one prolaze kroz jedan niz filtera koji zadržavaju krpe, kamenje, papir i plastiku. Kao sledeće, u komorama sa šljunkom organske materije se  zadržavaju u vodi u mehurićima vazduha, a šljunak koji je teži pada na dno. Sav ovaj otpad neorganske prirode se sakuplja i odvozi na podzemnu deponiju. Ostatak otpadnih voda se ispumpava 15 metara uvis u rezervoare za sedimentaciju.“

Ovi rezervoari pokrivaju površinu fudbalskog igrališta i kad dođete ovde shvatate koliko bi se komšije žalile ukoliko sistem za prečišćavanje vazduha ne bi bio toliko efikasan. Dok voda polako teče kroz rezervoare, ulje i mazivo isplivavaju na površinu i uklanjaju se. Čvrsti ostatak koji se naziva mulj, pada na dno i velike mehaničke lopate sklanjaju talog na mesto odakle se crpe pumpama radi daljnje prerade.

Prerađene otpadne vode otiču u okean kroz 3 kilometra dugačak ispusni tunel koji se nalazi ispod okeanskog dna. One se potom s dubine od 60 do 80 metara podižu do okeanskog dna i ispuštaju u okean. Snažne priobalne struje raspršuju otpadne vode i prirodno dezinfekciono svojstvo slane vode dovršava proces prečišćavanja. Mulj koji ostaje u postrojenju za prečišćavanje pumpa se u velike rezervoare koji se zovu anaerobni rastvarači, gde mikroorganizmi razlažu organske materije na metan i mulj koji je stabilan u pogledu fizičkih i hemijskih karakteristika.

Od mulja do plodnog tla

Sa uzdahom olakšanja pratim Rosa dok se vraćamo na svež vazduh i penjemo se na vrh hermetički zatvorenog rezervoara za mulj. On nastavlja: „Metan koji se oslobađa delovanjem mikroorganizama koristi se za pokretanje električnih generatora i obezbeđuje više od 60 procenata električne energije potrebne za rad ovog postrojenja. Stabilizovani mulj je dezinfikovan i dodat mu je kreč, čime se pretvara u koristan materijal, bogat materijama koje se zovu biosolidi, čime se hrane biljke. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Malabaru sâmo proizvede 40 000 tona biosolida godišnje. Pre deset godina neprerađeni mulj se spaljivao ili odlagao u okean; sada se ovaj resurs bolje iskorišćava.“

Ros mi daje brošuru koja objašnjava: „Nakon primene biosolida, šume (Novog Južnog Velsa) rastu za 20 do 35 procenata brže.“ Takođe navodi da ’prinos pšenice koja se uzgaja na zemljištu obogaćenom biosolidima dostiže čak 70 procenata‘. Uviđam da je sada kompost s biosolidima dovoljno bezbedan da ga mogu koristiti u bašti kao đubrivo za cveće.

Daleko od očiju, daleko od sećanja?

Pri kraju obilaska, naš vodič me podseća da bacanje boje, pesticida, lekova ili ulja u odvod može prouzrokovati da mikroorganizmi u postrojenju za prečišćavanje vode uginu, što bi moglo da poremeti proces prerade otpadnih voda. On naglašava da ’ulje i mazivo polako začepljuju arterije našeg vodovoda na isti način kao što začepljuju arterije našeg organizma i da pelene za jednokratnu upotrebu, tkanine i plastika koja se baca u VC šolju u stvari nikuda na odlaze. Umesto toga, one začepljuju cevi‘. Kao što sam saznao, smeće može da ode daleko od naših očiju nakon što se baci u VC šolju i pusti voda, ali kada se cev zapuši i voda počne da se vraća natrag, onda ga se ponovo setimo. Tako kada se sledeći put budete tuširali, puštali vodu u toaletu ili praznili sudoperu, razmislite o tome kuda ta voda odlazi.

[Okvir/Slika na 25. strani]

Od otpadne vode do vode za piće

Nekoliko miliona stanovnika Orindž Kauntija — oblasti s malo padavina u Kaliforniji, u Sjedinjenim Državama — imaju koristi od jednog savremenog rešenja za problem otpadnih voda. Umesto da se milioni litara otpadnih voda svakodnevno izbacuju direktno u okean, veliki deo njih se vraća u zalihe vode. Već duži niz godina ovaj poduhvat se ostvaruje zahvaljujući jednom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Nakon osnovne prerade, otpadna voda se prečišćava kroz još dve faze. Ovim se voda prečišćava tako da bude čista kao obična voda za piće. Ona se zatim meša s vodom iz arteskih bunara i vraća u rezervoar podzemnih voda. Na taj način ona dopunjuje ovaj rezervoar i takođe sprečava da slana voda prodre u njega i pokvari podzemne vode. Do 75 procenata vode koja je potrebna ovoj oblasti crpe se iz ovih podzemnih zaliha.

[Okvir na 27. strani]

Pet načina da se voda mudro koristi

◻✔ Zamenite istrošene gumice na slavinama — slavina koja curi znači godišnju potrošnju od 7 000 litara.

◻✔ Proverite da li vam curi voda iz vodokotlića — time se godišnje prosipa 16 000 litara vode.

◻✔ Ugradite tuš-bateriju koja štedi vodu. Standardna tuš-baterija troši 18 litara vode u minutu; tuš-baterije sa slabijim protokom vode troše 9 litara u minutu. Četvoročlana porodica će uštedeti do 80 000 litara vode godišnje.

◻✔ Ukoliko imate vodokotlić s dvostepenom regulacijom količine vode, podesite ga tako da troši manje vode kada je to moguće — time ćete za četvoročlanu porodicu uštedeti više od 36 000 litara vode godišnje.

◻✔ Ugradite ventile na vaše slavine — relativno su jeftini, smanjuju protok vode za oko polovinu pri čemu ne umanjuju iskoristivost slavine.

[Okvir na 27. strani]

Svetska kriza u pogledu otpadnih voda

„Više od 1,2 milijarde ljudi još uvek nema pristup čistoj vodi za piće, dok 2,9 milijardi nema odgovarajuće sanitarije zbog čega godišnje umre 5 miliona ljudi, uglavnom dece, od bolesti koje se prenose vodom“ (Drugi svetski forum o vodi koji je održan u Hagu, u Holandiji).

[Dijagram/Slike na 26. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Proces prečišćavanja vode u Malabaru (Pojednostavljeni izgled)

1. Otpadne vode ulaze u postrojenje

↓

2. Filtriranje

↓

3. Komore sa šljunkom ⇨ ⇨ 4. Prema podzemnoj deponiji

↓

5. Rezervoari za sedimentaciju ⇨ ⇨ 6. U okean

↓

7. Anaerobni rastvarači ⇨ ⇨ 8. Električni generatori

↓

9. Rezervoar za smeštanje biosolida

[Slike]

Rezervoari za anaerobno rastvaranje pretvaraju mulj u korisno đubrivo i metan

Sagorevanjem metana dobija se električna struja