Pogled u svet

Ne prebrojavajte ovce

Prema izveštaju časopisa New Scientist, hronična nesanica je svetski problem koji pogađa svakog desetog čoveka. Naučnici procenjuju da samo u Sjedinjenim Državama nesanica košta privredu 35 milijardi dolara godišnje, jer je uzrok nedolaženja na posao usled bolesti i nesrećnih slučajeva. Kako oni koji pate od nesanice mogu pomoći sebi da zaspe? Istraživači sa Oksfordskog univerziteta su zamolili jednu grupu osoba koje pate od nesanice da razmišljaju o nekom prijatnom i opuštajućem prizoru, kao što je vodopad ili neko omiljeno mesto za odmor. Druga grupa je zamoljena da broji ovce, dok je treća grupa mogla da izabere šta god je htela. Drugoj i trećoj grupi je trebalo malo duže nego obično da zaspi, ali prva grupa je zaspala, u proseku, više od 20 minuta ranije nego obično. Alison Harvi, koja je član tog istraživačkog tima, kaže da brojanje ovaca nema efekta, jer je „i suviše dosadno da bi efikasno udaljilo brige“.

 Šume koje skupljaju vodu iz oblaka

Vlažne tropske kišne šume koje rastu na nadmorskoj visini iznad 900 metara mogu da sakupe „do 40 procenata više vode iz oblaka nego iz padavina“, kažu australijski stručnjaci dr Pol Redel i dr Dejvid Makdženet. Prema Australijskoj organizaciji za naučno i industrijsko istraživanje „niski oblaci, izmaglica i magla neprestano struje kroz šumu, kondenzuju se na drveću i slivaju se ili kaplju s drveća na zemlju“ i tako dodaju milione litara vode tokovima tropskih reka. Međutim, „kada se kišne šume iskrče, količina vlažnosti koja dopire do zemlje znatno se smanjuje“.

Neujednačena potrošnja

Prema izveštaju The State of World Population 2001, dvadeset posto svetskog stanovništva sada troši 86 posto svetskih roba i usluga. Izveštaj Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo upozorava na „ogroman ’potrošački jaz‘“ između onih koji žive u industrijalizovanim zemljama i onih koji žive u zemljama u razvoju. Na primer, „dete rođeno u nekoj industrijalizovanoj zemlji više će doprineti potrošnji i zagađenju tokom svog života nego 30 do 50 dece rođene u zemljama u razvoju. Trenutno, petina svetskog stanovništva koja živi u industrijalizovanim zemljama stvara više od polovine ugljen-dioksida koji se ispušta u atmosferu, dok petina najsiromašnijih stvara samo 3 procenta“, navodi izveštaj. Osim toga, plodno zemljište ili more koji su potrebni za održavanje načina života jedne osobe u bogatim zemljama skoro četiri puta su veći od onih koji su potrebni za izdržavanje osoba iz zemalja u razvoju.

Genijalne bube

Istraživači su nedavno otkrili kako bube iz roda Stenocara dolaze do vode za piće u pustinji Namib u jugozapadnoj Africi. Da bi opstale u pustinji, koja prima uglavnom nešto više od deset milimetara padavina godišnje, te bube skupljaju vodu za piće iz gustih magli koje sa Atlantskog okeana dospevaju u unutrašnjost. Kako one to rade? Prema časopisu Natural History, „leđa tih buba su prekrivena ispupčenjima“ koja pod mikroskopom „podsećaju na predeo planinskih vrhova i dolina“. Vrhovi privlače vodu, dok je navoštene doline odbijaju. „Okrećući se prema vetru, bube uzdignu svoja leđa dok se vlaga iz magle sakuplja na ispupčenjima. Kada nakupljene kapljice postanu dovoljno teške one se skotrljaju do insektovih usta“, navodi ovaj časopis.

Rani znaci anoreksije

„Na osnovu navika u ishrani svoje dece roditelji mogu zapaziti rane stadijume anoreksije ili bulimije“, izveštava londonski The Times. Društvo za poremećaje u ishrani (EDA) izdalo je jedan priručnik koji pomaže roditeljima i starateljima da prepoznaju probleme u ishrani pre nego što ozbiljno uznapreduju. Rani upozoravajući znaci mogu biti seckanje hrane na komadiće ili pravljenje pauza i do pet minuta između zalogaja. Neki koji pate od poremećaja u ishrani koriste trikove, kao što su nošenje veoma široke odeće da bi se unutra sakrila nepojedena hrana. Oni takođe mogu zahtevati da se sklone njihove slike na kojima izgledaju zdravo i s normalnom težinom. Priručnik EDA savetuje roditelje da ne ignorišu ove znake i da budu otvoreni u vezi sa onim što su primetili.

Otrov iz toplomera

„Živa iz samo jednog toplomera može da zatruje jedno jezero površine 4,4 hektara, a slomljeni toplomeri svake godine ispuste 17 tona žive u otpadne tokove Sjedinjenih Država“, navodi časopis National Geographic. Ribe progutaju živu i ljudi koji jedu tu ribu tako unose metal koji može prouzrokovati oštećenje nervnog sistema. Toplomeri sa živom su već zabranjeni u mnogim gradovima uključujući i Boston, gde će neke prodavnice zameniti toplomere koji sadrže živu za digitalne toplomere i druge manje opasne uređaje.

Umereno vežbanje

„Dobro je da neku aktivnost za dobru kondiciju (džogiranje, vožnja bicikla ili plivanje) praktikujemo tri puta sedmično po 30 minuta ili jedan sat“, beleži francuski nedeljnik L’Express. Ali ako želite da izbegnete ozbiljne zdravstvene probleme, vežbanje ne sme biti ekstremno. Preterane atletske aktivnosti mogu dovesti do slabljenja zglobova, gnječenja hrskavica, iščašenja pršljenova, manjih preloma kostiju usled stalnog fizičkog naprezanja, povećanog krvnog pritiska, teškoća s probavom, prevremenog gubitka koštanog tkiva i čak do srčanih napada. „U Francuskoj svake godine fizičko naprezanje prouzrokuje naprasnu smrt 1 500 sportista u top formi“, izveštava L’Express. Dr Stefan Kaskva, specijalista sportske medicine u bolnici Pitje-Salpetrijer u Parizu, daje sledeći savet mnogobrojnim „vikend sportistima“ koji završe na oporavku u bolnici: „Vežbajte redovno, ali samo sa oko 75 posto vašeg maksimalnog kardiovaskularnog kapaciteta.“

Gomoljike, drveće i potorosi

Sada se smatra da su potorosi — retki, pacovima slični torbari — indirektno zaslužni za opstanak nekih najimpresivnijih australijskih šuma eukaliptusa, izveštava sidnejski nedeljnik The Bulletin. Potorosi žive u vrlo visokim šumama u oblasti Gipslend u Viktoriji. Najmanje 90 posto hrane ovih torbara čine domaće gljive gomoljike koje rastu pod zemljom. Gljive gomoljike sarađuju sa okolnim drvećem tako što formiraju omotač oko njihovog korenja i stvaraju gustu mrežu vlakana u zemlji koja sakuplja vodu i hranljive sastojke. Za uzvrat, drveće snabdeva gljive šećerima koje stvara fotosintezom. Koju ulogu imaju potorosi? Nakon što prožderu gomoljike jakog mirisa, ove životinje zajedno sa svojim izmetom izbace i nesvarene gljivične klice semenja svuda po šumskom tlu. Tako gomoljike, drveće i potorosi nastavljaju da napreduju.

Opasnost bučnih mora

„Sve se više strahuje da okean postaje bučno, brujeće i zbunjujuće mesto za kitove, delfine i druge morske sisare“, izveštavaju londonske novine The Independent. Istraživači koji su ispitivali smrt šest kitova i delfina koji su se nasukali na obalu Bahama ustanovili su da su oni umrli zbog snažnog izliva krvi u mozak, za koji se sumnja da su ga prouzrokovali sonarni signali sa obližnjih vojnih brodova. Trgovački brodovi, priobalna gradnja, motorni čamci i skuteri su još neki faktori koji doprinose nevolji nametnutoj morskim sisarima, koji su izloženi širem spektru zvukova nego ljudi. „Kada kitovi i delfini zarone, vazduh iz njihovih pluća se potiskuje u šupljine u njihovim telima“, objašnjava ovaj članak. „Potisnuti mehurići mogu pojačati zvučne talase do 25 puta, što dovodi do... teškog oštećenja tkiva na mnogo nižim nivoima jačine zvuka i u širem području mora nego što se mislilo da je moguće.“ Okeanska buka takođe „smanjuje razdaljinu na kojoj je moguće komunicirati i to znači da će kitovi i delfini morati glasnije da se oglašavaju“, kaže istraživač Dag Novaček. „To može sprečiti njihove susrete i parenje i ako ne mogu više čuti, oni se ne mogu orijentisati.“