Sve više porodica s jednim roditeljem
Sve više porodica s jednim roditeljem
„Često bih se noću sva u suzama molila Bogu i rekla mu: ’Ne znam šta ću sutra‘“ (GLORIJA, SAMOHRANA MAJKA TROJE DECE).
PORODICE s jednim roditeljem postale su danas trajno i primetno obeležje mnogih društava. a Dok tradicionalnu strukturu porodice sa ocem, majkom i decom zamenjuju drugi vidovi porodičnog života, u mnogim delovima sveta demografi i sociolozi traže uzroke.
Profesori sociologije Sajmon Dankan i Rozalind Edvards zapažaju da se „dešavaju dugotrajne promene u okviru porodica i odnosa među polovima“. Zašto? Neki posmatrači navode da do toga dovode izbori koje ljudi imaju u pogledu toga kako će živeti u svetu ekonomskih, kulturnih i socijalnih promena.
Osmotrimo neke od tih promena, kao i izbore koje ljudi prave. Životni pritisci su važan činilac koji utiče na ljude. Svakog jutra ljudi se bude spremajući se za ’borbu‘ sa okolnim svetom. Vreme koje su nekad posvećivali porodici, sada troše na Internet, sedeći ispred televizora, telefonirajući, vozeći se i u nekoj žurbi.
Ekonomski pritisci takođe uzimaju svoj danak. Savremene udobnosti imaju svoju cenu, tako da sve više i više roditelja mora da radi. Život u ’pokretnom‘ svetu dovodi do toga da mnogi članovi porodice žive i rade daleko od svojih rođaka koji bi mogli da ih podupru, a katkad daleko čak i od svojih supružnika. U mnogim zemljama ni popularni kulturni trendovi ne idu na ruku braku i porodici — institucijama koje pružaju osećaj stabilnosti, budući da ih često prikazuju u ružnom svetlu. b
Nova vrsta samohrane majke
Današnja samohrana majka ne mora nužno da se uklapa u stari stereotip neudate tinejdžerke koja živi od socijalne pomoći. Na vanbračno materinstvo se više ne gleda kao na nešto sramotno, a slavne ličnosti ga čak i promovišu. Pored toga, mnoge žene su obrazovane i sposobne da se izdržavaju — tako da što se tiče finansijske strane brak više nije preduslov za materinstvo.
Neke samohrane majke, posebno one koje su nekadašnja deca razvedenih roditelja, ostaju same jer žele da svoju deca poštede patnje koju doživljavaju kad odlazi drugi roditelj. Druge žene postaju samohrane majke ne zato što to žele, već zato što ih napusti njihov partner. „Uopšte uzev, roditeljstvo van braka nije sebičan i svojevoljan izbor“, navodi Britanska fondacija Džozef Rauntri, „i deca u porodicama s jednim roditeljem nisu zapostavljena i bez stege.“
Pa ipak, veliki broj porodica s jednim roditeljem jeste ozbiljna stvar zato što samohrani roditelji i njihova deca mogu da budu izloženi emocionalnom pritisku, da imaju finansijskih poteškoća i da su u društveno nezavidnoj situaciji. Neki se možda pitaju da li je uopšte moguće da jedan roditelj uspešno odgaji svoju decu. Koji su neki posebni izazovi s kojima se suočavaju porodice s jednim roditeljem? Kako neki samohrani roditelj koji je hrišćanin može da udovolji izazovu da uspešno othrani svoju decu?
[Fusnote]
a Sociolozi navode da je broj samohranih majki ’daleko veći od broja samohranih očeva‘. Zato ovi članci u prvom redu govore o samohranim majkama. Međutim, načela koja će se razmotriti jednako se primenjuju i na samohrane očeve.
b Za detaljno razmatranje uobičajenih izazova materinstva vidite izdanje Probudite se! od 8. aprila 2002. pod naslovom „Materinstvo — da li je za to potrebna superžena?“.
[Okvir na 4. strani]
Definicije pojmova
Širom sveta se koriste razni pojmovi za majke koje same podižu svoju decu. U nekim zemljama se izraz „samohrana majka“ odnosi na majku koja se nikada nije udavala, dok u drugim zemljama izraz „neudata majka“ obuhvata čitav niz majki koje odgajaju svoju decu bez supružnika. Takve majke mogu biti razvedene, mogu živeti odvojeno od svog supružnika, mogu biti udovice ili da se nikada nisu udavale.
U ovoj seriji članaka, koristimo izraz „samohrani roditelj“ i „samohrana majka“ ukazujući na roditelja koji decu odgaja bez bračnog druga.
[Okvir/Mapa na stranama 4, 5]
SAMOHRANI RODITELJI — TREND U MNOGIM ZEMLJAMA
Sjedinjene Države: „Broj samohranih majki je u periodu od 1970. do 2000. porastao sa 3 miliona na 10 miliona; broj samohranih očeva je u tom istom periodu takođe porastao, i to sa 393 000 na 2 miliona“ (Američka uprava za popis).
Meksiko: Prema novinama La Jornada, u toj zemlji je 27 posto ukupnog broja trudnoća kod majki koje su tinejdžerke.
Irska: Stopa domaćinstava s jednim roditeljem porasla je sa 5,7 posto u 1981. na 7,9 posto u 1991. „Raspad braka je i dalje jedan od vodećih uzroka da žena postane samohrana majka“ (Single Mothers in an International Context, 1997).
Britanija: „Broj porodica s jednim roditeljem prvi put je premašio 25 posto, što odražava ogroman porast broja majki koje se nikada nisu udavale i značajan porast stope razvoda u zadnjih 30 godina“ (The Times, London, 2. mart 2000).
Francuska: „Od kraja 1970-ih, broj porodica s jednim roditeljem porastao je za više od 50 posto“ (Single Mothers in an International Context, 1997).
Nemačka: „U poslednje dve decenije broj samohranih roditelja se udvostručio. Skoro sve porodice s jednim roditeljem... predstavljaju porodice s majkom“ (Single Mothers in an International Context, 1997).
Japan: ’Broj porodica u kojima majka nema bračnog partnera raste od 1970-ih.‘ Godine 1997, 17 posto svih domaćinstava vodile su samohrane majke (Single Mothers in an International Context, 1997; The World’s Women 2000: Trends and Statistics).
Grčka: „Broj neudatih majki od 1980. porastao je za 29,8 posto. Prema podacima Evropske Unije, procenat vanbračne dece je 1997. iznosio 3,3 posto, dok je 1980. bio samo 1,1 posto“ (novine Ta Nea, Atina, 4. septembar 1998).
Australija: Skoro svako četvrto dete živi samo s jednim biološkim roditeljem. To je obično zbog raspada braka ili veze njihovih roditelja. Procenjuje se da će broj porodica s jednim roditeljem u roku od 25 godina porasti od 30 do 66 posto (australijski Zavod za statistiku).