Cepelini — spektakularni divovi neba

 „MOJ otac je bio radio-operater u posadi cepelina i uživao je u svakom trenutku svog posla“, izjavila je za Probudite se! Ingeborg Valdorf. Zaista, početkom 20. veka veliki deo sveta bio je impresioniran ovim divovskim vazdušnim brodovima. Kud god da su išli izazivali su senzaciju.

Sami početak 20. veka pripadao je ogromnim vazdušnim brodovima. Oni su bili u centru pažnje čitavog sveta zbog svojih spektakularnih dostignuća — koja su često pratile podjednako spektakularne katastrofe. Kada se 1937. godine u Lejkherstu, u Nju Džersiju, Sjedinjene Države, srušio Hindenburg, era ogromnih cepelina iznenada je došla svom kraju. Međutim, njihova istorija je fascinantna.

Od balona na topao vazduh do vazdušnih brodova

Pronalazači su vekovima nastojali da smisle način da čovek poleti. U 18. veku, Francuzi Žozef-Mišel i Žak-Etjen Mongolfje zaključili su da dim, s obzirom da se podiže u vazduhu, mora da poseduje neko posebno svojstvo koje bi možda moglo pomoći čoveku da poleti. Stoga su napravili ogroman balon od papira i platna i držali ga iznad plamena iz kog se dizao dim. Seljani koji su se sakupili da gledaju eksperiment bili su zaprepašćeni kada se balon počeo dizati u nebo. Juna 1783. braća Mongolfje su izumela balon na topao vazduh. Pet meseci kasnije ljudska posada u Mongolfjeovom balonu izvela je prvi let.

Međutim, nedostatak balonâ bio je u tome što ih je nosio vetar i bilo ih je teško usmeravati u određenom pravcu. Da bi se njime moglo upravljati, balonu je bio potreban pogon. Prva osoba koja je pored sile uzgona primenila i pogonsku silu bio je Francuz Anri Žifar, koji je 1852. leteo u vazdušnom brodu na parni pogon. Umesto da za uzgon koristi topao vazduh, Žifar je koristio vodonik, gas koji je lakši od vazduha. Pošto se Žifarovom letelicom moglo upravljati, ona je dobila naziv dirižabl — od latinske reči dirigere koja znači „upravljati“.

Oko deset godina kasnije, jedan oficir nemačke vojske otišao je u Severnu Ameriku da bi posmatrao građanski rat, u kome su obe strane koristile balone da bi izviđale neprijateljske položaje. Prvi let balonom ovog oficira visoko iznad Misisipija toliko ga je impresionirao da je njegovo ime postalo neraskidivo vezano za vazdušne brodove. On se zvao grof Ferdinand fon Cepelin.

Divovski vazdušni brod grofa Cepelina

Prema nekim izveštajima, Cepelin je nacrt vazdušnog broda s konstrukcijom od aluminijuma dobio od jednog hrvatskog pronalazača po imenu David Švarc. Ideja o vazdušnom brodu koji je dovoljno velik da primi veći broj putnika ili da nosi veći teret fascinirala je Cepelina. Njegovi vazdušni brodovi su bili karakteristični zbog njihove ogromne veličine i oblika nalik cigari. Cepelini su imali metalnu konstrukciju spolja presvučenu platnom. a Unutar ili ispod okvira nalazila se gondola u kojoj je bila smeštena posada. Putnici su bili smešteni u gondoli ili u unutrašnjosti vazdušnog broda. Balon se podizao uz pomoć vodonika koji se nalazio u nekoliko odeljaka  — to jest komora, odnosno rezervoara s gasom — koji su se nalazili unutar metalne konstrukcije. Pogon su obezbeđivali motori postavljeni na konstrukciji. Dok je grof eksperimentisao s vazdušnim brodovima, smatrali su ga ludo smelim ekscentrikom. Ali grof je na kraju uspeo.

Grof Cepelin je napustio vojsku i usredsredio se na dizajniranje i konstruisanje vazdušnih brodova. Njegov prvi cepelin poleteo je prvi put jula 1900. u blizini Fridrihshafena, u Nemačkoj. Masa ljudi se sakupila na obali Bodenskog jezera dok je letelica u obliku cilindra, dugačka oko 127 metara, 18 minuta letela iznad vode. Osnovana je kompanija za konstruisanje vazdušnih brodova Luftschiffbau Zeppelin GmbH i napravljeni su novi primerci. Grofa nisu više smatrali ekscentrikom; postao je poznat u čitavom svetu. Nemački car ga je nazvao „najvećim Nemcem 20. veka“.

Prva svetska putnička vazduhoplovna služba

Grof Cepelin je u svojim divovskim vazdušnim brodovima video sredstvo koje će Nemačkoj doneti prevlast u vazduhu. U Prvom svetskom ratu, nemačka vojska je koristila cepeline za špijuniranje neprijateljske teritorije i čak za bombardovanje. U stvari, najrazorniji vazdušni napad u tom ratu izvršio je jedan cepelin bombardujući London.

Međutim, entuzijasti za civilno vazduhoplovstvo prepoznali su potencijal cepelina za prevoz putnika. Tako je 1909. osnovana Deutsche Luftschiffahrts-Aktien-Gesellschaft (Nemačka vazduhoplovno-transportna kompanija), prva svetska putnička vazduhoplovna služba. U narednim godinama ova služba se proširila izvan Evrope. Cepelini Graf Cepelin i Hindenburg vodili su putnike na kružna putovanja od Nemačke do Rio de Žaneira i Lejkhersta.

Cepelinska groznica obuzela je Sjedinjene Države. Godine 1928, tokom prvog leta Graf Cepelina preko Atlantskog okeana, od Fridrihshafena do istočne obale Sjedinjenih Država — prilikom čega je pretrpeo oštećenje — američki predsednik Kulidž istrčao je na travnjak ispred Bele kuće da vidi ovog diva koji je leteo nad tim delom grada. Oduševljenju Njujorčana nije bilo kraja; ceo grad je mogao da pozdravi posadu Grafa koja je učestvovala u paradi organizovanoj u njihovu čast.

Ukrcavanje na Hindenburg

Krstarenje vazdušnim brodom bilo je drugačije od putovanja modernim avionom. Zamislite da se ukrcavate na Hindenburg, koji je tri puta duži od džambo-džeta i visok kao zgrada od 13 spratova. Dobili biste ne sedište, već kabinu s krevetom i kupatilom. Prilikom uzletanja ne biste vezivali pojas. Umesto toga, ostali biste u svojoj kabini ili šetali salonom ili palubom i gledali kroz prozore koji su čak mogli da budu otvoreni. Čitav ovaj prostor za putnike nalazio se u ogromnoj unutrašnjosti vazdušnog broda.

Prema knjizi Hindenburg — An Illustrated History, u trpezariji je obedovalo 50 putnika koji su sedeli za stolovima na kojima su bili postavljeni beli stolnjaci, kvalitetno srebrno posuđe i kineski porcelan. Na tipičnom putovanju preko Atlantika, osoblje kuhinje je koristilo 200 kilograma mesa, 800 jaja, 100 kilograma putera, pripremajući obroke u kuhinji opremljenoj sa električnim šporetom, rernom, mašinom za pravljenje leda i frižiderom. Mali klavir krasio je salon gde je stjuardesa brinula o putnicima.

 Hindenburg je bio napravljen za udobno, a ne brzo putovanje. Leteći brzinom od skoro 130 kilometara na čas i na visini od 200 metara, Hindenburg je 1936. postigao sopstveni rekord preletevši Severnoatlantski okean za nepuna 43 sata. Obično je putovanje bilo ugodno. Prilikom jednog leta iz Lejkhersta, jedna gospođa koja je putovala bila je tako umorna kada se ukrcala da je ostala u kabini da spava. Kasnije je pozvala stjuarda i želela je da zna kada će vazdušni brod konačno poleteti. Zbunjen, stjuard joj je objasnio da su u vazduhu već više od dva sata. „Ne verujem vam“, grubo mu je uzvratila. Ta se gospođa uverila tek kada je otišla u salon i kroz prozor videla obalu Nove Engleske nekoliko stotina metara ispod njih.

Najpoznatija letelica koja je ikada letela

Vrhunac ere cepelina bio je 1929. kada je Graf Cepelin obleteo svet. Zvanično polazeći iz Lejkhersta, ovaj vazdušni brod je obišao planetu za 21 dan leteći od zapada ka istoku, pri čemu je sleteo u Fridrihshafenu, u Tokiju — gde se sjatilo četvrt miliona ljudi da ga dočeka — a takođe i u San Francisku i Los Anđelesu. Dve godine kasnije, Graf je ponovo napravio nešto nezaboravno, leteći na Arktik u susret jednom ruskom ledolomcu. Knjiga Hindenburg—An Illustrated History komentariše: „Do tada je već Graf Cepelin stekao gotovo mističnu reputaciju. Kud god da je išao izazivao je senzaciju. Možemo reći da je, pojedinačno gledano, to bila najpoznatija letelica koja je ikada letela — uključujući i moderni konkord.“

I druge nacije su vazdušnim brodovima tvrde konstrukcije predviđale svetlu budućnost. Britanija je planirala da flota ovih srebrnastih divova redovnim letovima za Indiju i Australiju spoji udaljene krajeve njenog carstva. U Sjedinjenim Državama, Šenandou je bio prvi vazdušni brod čvrste konstrukcije koji je za uzgon koristio helijum umesto zapaljivog vodonika. Tokom leta, Akron i Mejkon su mogli da služe za uzletanje i sletanje manjih aviona, koji su bili smešteni u unutrašnjosti vazdušnog broda. Sa opremom za radio-navođenje, Mejkon je postao prvi potpuno opremljeni nosač aviona na svetu.

Spektakularne katastrofe

„Da, zaista, moj otac je voleo da leti“, rekla je Ingeborg Valdorf, koja je pomenuta na  početku. „Ipak, bio je uznemiren zbog opasnosti.“ Njen otac je leteo tokom Prvog svetskog rata, ali čak i u vremenu mira, letenje vazdušnim brodom bilo je, uprkos svim njegovim čuvenim dostignućima, rizičan posao. U kom smislu?

Jedan od najvećih neprijatelja cepelina bilo je nevreme. Grof Cepelin i njegova kompanija su usled nevremena izgubili 8 brodova od ukupno 24 vazdušna broda koja su napravili. Godine 1925. snažan vetar pocepao je američki vazdušni brod Šenandou tokom leta. Sledeća dva pada koja je izazvalo snažno nevreme — Akrona 1933. i Mejkona manje od dve godine kasnije — konačno su objavila kraj ere divovskih vazdušnih brodova čvrste konstrukcije u Americi.

Nada Britanije bio je R 101. Godine 1930, prilikom svog prvog putovanja iz Britanije za Indiju, R 101 nije odmakao dalje od Francuske, gde je uleteo u nevreme usled čega se srušio. Jedan pisac izveštava da „nijedna katastrofa od gubitka Titanika 1912. nije toliko šokirala britansku javnost“. Zlatna era britanskih vazdušnih brodova čvrste konstrukcije bila je završena.

Međutim, u nemačkoj industriji cepelina još uvek je vladalo pouzdanje u vazdušne brodove. Onda se dogodila katastrofa koja je potresla svet. Maja 1937. Hindenburg je leteo iz Frankfurta ka Nju Džersiju i manevrisao je radi sletanja u Mornaričku vazduhoplovnu bazu u Lejkherstu. Iznenada, pojavio se plamičak na vrhu spoljnjeg omotača, blizu repa. Vodonik u komorama za gas brzo je pretvorio vazdušni brod u pakao. Trideset šest ljudi je izgubilo život.

Prvi put bili su prisutni snimatelji koji su kamerom zabeležili tok ove katastrofe. Snimak ove nesreće koja je trajala 34 sekunde — od trenutka kada se pojavio prvi plamen do trenutka kada se ovaj div srušio na zemlju — bio je prikazan širom sveta, praćen rečima zapanjenog komentatora: „Gori, bukti u plamenu... O, kakva nesreća za čovečanstvo i ove putnike!“ Era divovskih vazdušnih brodova trajala je preko 30 godina; na neki način, završila se za 34 sekunde.

Nova generacija cepelina

Fridrihshafen nikada nije izgubio interes za cepeline. Muzej Cepelin omogućava posetiocima da se vrate u prošlost, pružajući im mogućnost da se popnu u rekonstruisani deo Hindenburga. Vodič u muzeju, koji je video pravog Hindenburga na Olimpijadi 1936. u Berlinu, rekao je za Probudite se!: „Ne može se opisati kakav je to osećaj kada vidite cepelin. Ostajete bez daha.“

Govori se da se priprema nova generacija cepelina, uz korišćenje savremene tehnologije. Manji od njihovih ogromnih preteča, novi cepelini su napravljeni za „ekskluzivni turizam u mirnom ambijentu i uz čuvanje okoline“. Hoće li oni dostići uspeh svojih prethodnika, senzacionalnih divova neba? Vreme će dati odgovor.

[Fusnota]

[Slika na 10. strani]

Grof Ferdinand fon Cepelin

[Izvor]

Fotografije na strani 10: Archiv der Luftschiffbau Zeppelin GmbH

[Slike na 11. strani]

Boing 747

Hindenburg

Titanik

[Slike na stranama 12, 13]

Sleva nadesno: „Graf Cepelin“ nad Filadelfijom; komandna prostorija; salon za goste

[Izvor]

Archiv der Luftschiffbau Zeppelin GmbH

[Slike na 14. strani]

Katastrofa „Hindenburga“ u Lejkherstu 1937. doprinela je iznenadnom okončanju ere divovskih vazdušnih brodova

[Izvor]

Photos: Brown Brothers