Da li nada u mir bledi?

„Danas imamo osećaj da živimo... usred tornada, usred neke besprimerne katastrofe“ (novine „La Repubblica“, Rim, Italija).

POSLE prošlogodišnjih terorističkih napada na Njujork i Vašington, više ljudi nego ikada pre pita se šta očekuje čovečanstvo. Scene kula bliznakinja koje se ruše u plamenu — kao i scene očaja onih koji su preživeli — emitovane su na TV-u nebrojeno puta. Te scene su uznemirile ljude širom sveta. Uznemirenost je bila propraćena osećajem da svet u nekom smislu doživljava istorijsku promenu. Da li je to tako?

Posle 11. septembra 2001. izbio je rat. Ubrzo su nacije, koje su ranije bile neprijateljski raspoložene jedna prema drugoj, postale saveznice u zajedničkim naporima u suzbijanju terorizma. Sve u svemu, smrt i razaranje su uzeli veliki danak. Ali možda je za mnoge ljude širom sveta važniji gubitak osećaja sigurnosti, to jest sve teži osećaj da niko i nigde nije sasvim siguran.

Svetske vođe se suočavaju sa ogromnim problemima. Novinari i komentatori pitaju se šta se može učiniti kako se terorizam ne bi proširio poput neukrotive vatre, pošto je izgleda njegovo gorivo siromaštvo i fanatizam — a te boljke, kako se čini, više niko ne zna kako da izleči. Nepravda je u svetu toliko raširena da postoje svi faktori za nastanak situacije s razornim posledicama. Ljudi se pitaju da li će se nevolje u društvu ikada rešiti. Da li će ratovi — sa svom bedom, smrću i razaranjem koje donose — ikada prestati?

Tražeći odgovore na ova pitanja, milioni ljudi se okreću religiji. Drugi su međutim skeptičniji. Kako je s vama? Da li mislite da verske vođe mogu da odgovore na ovakva pitanja? I mogu li svojim molitvama zaista doprineti miru?