Evo stiže parada malih plavih pingvina!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

TAJAC i iščekivanje. Mnoštvo posmatrača zuri u daljinu da bi načas videli zvezde događaja. Scena je osvetljena reflektorima i, odjednom, pred pogledima izranja sićušna figura na ivici vode. Žamor uzbuđenja se širi među masom posmatrača dok se maloj figuri jedna po jedna pridružuju i druge. Noćni šou počinje. Nastupa parada malih plavih pingvina sa ostrva Filip!

Pingvini su se na svetskoj sceni prvi put pojavili kada su u 16. veku čuveni moreplovci Vasko da Gama i Ferdinand Magelan plovili velikim okeanima na južnoj hemisferi. Isprva su se ljudi pitali u šta da klasifikuju pingvina. Imao je perje kao ptica, plivao je kao riba i hodao je zemljom kao kakva kopnena životinja. Na kraju je perje presudilo. Samo ptice imaju perje — tako da je sigurno ptica. Ovu porodicu ptica koje ne lete sačinjava 18 vrsta, počev od carskog pingvina i Adelejinog pingvina sa Antarktika do ekvatorijalnog galapagoskog pingvina.

Da li biste voleli da posetite jednu koloniju pingvina u njihovom prirodnom staništu? Onda dođite na ostrvo Filip, 140 kilometara jugoistočno od savremenog Melburna u Australiji. Godišnje se oko 500 000 posetilaca sliva na to ostrvo da bi uživali posmatrajući ova šarmantna minijaturna čuda. Zbog čega su mali plavi pingvini sa ostrva Filip toliko dragi?

„Slatki, ali i borbeni“

Ogrnuti perjem kao da nose klasični frak, mali plavi pingvini brzo šarmiraju posmatrače. Oni su najmanja vrsta pingvina na svetu i kad stoje otprilike su visoki 30 centimetara i teški jedan kilogram. Ali ne zavaravajte se! Svoj nedostatak u visini oni i te kako nadoknađuju svojom postojanošću i istrajnošću.

„Mali plavi pingvini su slatki, ali i borbeni“, objašnjava profesor Majk Kalen, koji preko 20 godina izučava koloniju pingvina na ostrvu Filip. Ovi najmanji pingvini su i među najgrlatijim. Tokom noći, kolonijom odzvanja mumlanje, kreštanje, vriska i cika, dok pingvini brane svoja gnezda od nasrtljivaca, ili dok traže partnera ili uživaju u „horskom vežbanju“ sa svojim partnerima.

Prvi put su predstavljeni 1780. i tada su dobili prikladno ime Eudyptula minor, što na grčkom znači „dobri mali ronilac“. Svojim aerodinamičnim telom u obliku torpeda, glatkim vodootpornim perjem i krilima u obliku peraja, izgledaju kao da doslovno lete kroz vodu.

Savršeni „prsluk za spasavanje“

U potrazi za hranom, ovi pingvini mogu da pređu i do 100 kilometara dnevno, ostajući ukoliko je to potrebno danima, odnosno nedeljama u vodi. Kako spavaju u moru? Odgovor leži u njihovom izuzetno dobro osmišljenom perju. Pingvini imaju debeo kaput paperjastih i isprepletenih pera, koja su  tri do četiri puta gušća nego kod ptica koje lete. Vazduh zatvoren ispod tog kaputa greje pticu i pruža joj prirodnu sposobnost plutanja — umnogome poput prsluka za spasavanje. Na taj način, pingvin može lako da spava u moru, njišući se gore-dole poput plovka, dok su krila opružena kao stabilizatori, a kljun bezbedno ostaje na površini vode.

Naravno, čak ni pingvinov debeli kaput ne bi bio zaštita ukoliko bi se natopio hladnom vodom u kojoj ova ptica traži hranu. Ovo nije nikakav problem za pingvina budući da jedna posebna masna žlezda iznad repa luči tečni vosak. Pingvin čisti svoje perje koristeći kljun da bi rasporedio vosak po perima, održavajući ih na taj način vodootpornim, čistim i zdravim. Nijedan ronilac s aparatom za disanje ne bi mogao biti bolje opremljen za život u moru.

Da li slana morska voda predstavlja ikakvu poteškoću za ovo stvorenje koje se kreće okeanom? Dve specijalne žlezde koje se nalaze odmah iznad jednog i drugog oka odstranjuju so iz morske vode. Kada jednostavno samo protrese kljun, pingvin izbacuje neželjenu so iz obe nozdrve.

Pored toga, pingvini imaju specijalno konstruisane oči da bi videli i pod vodom kao što vide i iznad nje. Očigledno, ovo stvorenje je savršeno opremljeno za život u vodi. Ali, sva sreća za nas što pingvini ne provode sve vreme u moru.

Veza s kopnom

Ostrvo Filip i obližnje kopno imaju grebenastu i peskovitu obalu prekrivenu gustom travom i lišćem. To je idealno stanište za koloniju od 26 000 malih plavih pingvina. Život započinje u jednoj jazbini koju su roditelji vredno iskopali u priobalnoj peščanoj dini. Tek sneseno jaje može da bude hladno, pa ipak živo, nekoliko dana pre nego što oba roditelja počnu savesno da se smenjuju u ležanju na jajima. Ptice koje leže na jajima imaju na donjem delu stomaka jedan poseban ogoljeni deo bogat krvnim sudovima. Kada pingvin leži na jajima, taj deo nabrekne od tople krvi i tako na jaje prenosi toplotu neophodnu da bi se iz njega izlegao ptić. U periodu kada pingvin ne leži na jajima, taj ogoljeni deo se smanjuje, zahvaljujući čemu perje može ponovo da ga prekrije i time zaštiti od vode. Tako pingvin može da se vrati u vodu kako bi se nahranio.

Kada se izlegne, mladunče raste zapanjujućom brzinom. Za samo osam do deset nedelja, mali pingvin je po veličini dostigao odraslog pingvina i spreman je za more. „Neverovatno je da mladi pingvini kreću na duga putovanja morem opremljeni samo jednim izvanrednim kompletom fiziološke opreme... i nizom instinkata s kojima preživljavaju“,  primećuje knjiga Little Penguin — Fairy Penguins in Australia.

U narednom periodu od jedne do tri godine, mladi pingvini mogu da pređu hiljade kilometara, provodeći mnogo vremena u moru. Oni koji prežive obično se vraćaju u svoju matičnu koloniju da bi se razmnožavali — i to u okruženju do 500 metara od svog mesta rođenja. Kako znaju da se vrate kući? Neki tvrde da se pingvini upravljaju prema suncu, koristeći ugrađeni biološki sat koji se usklađuje s kretanjem sunca po nebeskom svodu. Drugi veruju da pingvini prepoznaju geografske orijentire. Bilo kako bilo, spektakl ovih mornara koji se vraćaju na kopno posle dugog puta ili nakon napornog dana u ribarenju privlači mnoštvo ljudi na ostrvo Filip.

Nek parada počne!

Dok se spušta sumrak, stotine uzbuđenih posetilaca zauzimaju svoja mesta, spremni da posmatraju noćnu paradu pingvina. Pingvini su se već sakupili u blizini obale iza linije razbijanja talasa i podelili su se u velike grupe od stotinak ptica. Plaža je osvetljena s nekoliko reflektora. Lagani povetarac pirka i mali talasi udaraju o obalu. U publici se javlja sumnja. Gde su pingvini? Da li će izaći na obalu? Upravo tada, prvi mali plavi pingvini pojavljuju se i nervozno vrpolje po ivici vode. Odjednom se uplaše i nestaju u peni valova. Pingvini su zbog grabljivica kao što su orlovi, krajnje oprezni. Ubrzo se ponovo pojavljuju i postepeno skupljaju samopouzdanje. Na kraju, jedan odvažni pingvin izlazi iz vode i važno se gega po obali prema peščanom zaklonu. I drugi iz te grupe brzo ga slede. Ne obazirući se na svetla i posmatrače, oni marširaju žalom, odajući utisak neke živahne parade.

Kad stignu do bezbednih dina, pingvini su vidno opušteniji i okupljaju se u velikim grupama da bi čistili svoje perje. Grupa za grupom prelazi plažu na isti način, zastajući da se malo druži i „proćaska“ sa susedima pre nego što došeta do kuće. Za neke to znači napornu šetnju, poskakivanje i veranje uz greben od 50 metara pre nego što stignu do svojih jazbina.

Mali pingvini — velika pitanja

Kao i druga stvorenja širom sveta, mali plavi pingvini se suočavaju s brojnim izazovima, od kojih mnogi imaju veze s čovekom. U te pretnje spadaju nafta koju izbacuju brodovi koji prolaze, zatim smanjenje prirodnog staništa pingvina zbog ljudskih aktivnosti i grabljivice koje je čovek uneo, kao što su lisice i domaći kućni ljubimci.

Učinjeni su hvale vredni napori da se reše ti problemi. Nedavnih godina je broj malih plavih pingvina u Rezervatu pingvina ostrva Filip stabilan. „Dobijamo bitku... ali polako“, kaže profesor Kalen. On još dodaje: „Najveći izazov s kojim se sada suočavamo jeste da obezbedimo zalihe hrane za malog plavog pingvina... a to je povezano s onim što se dešava s okeanima a i celim čovečanstvom.“ Uticaji koji globalno zagrevanje i klimatski fenomeni, kao što je El Ninjo, imaju na zalihe hrane u okeanu predstavljaju velike probleme koje naučnici sada intenzivno izučavaju.

Rezultati ovog istraživanja nesumnjivo će povećati naše cenjenje za raznovrsnost, ali i osetljivost planete na kojoj svi živimo. Zahvaljujući nežnoj brizi koja je već ukazana životinjskom svetu na ostrvu Filip, i vi možete jednog dana imati priliku da budete među posmatračima koji uzbuđeno šapuću: „Evo stiže parada malih plavih pingvina!“

[Mapa na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

OSTRVO FILIP

[Slike na stranama 16, 17]

Posmatrači, sedišta i reflektori — scena je postavljena za paradu pingvina

[Slike na 17. strani]

Od ptića do odrasle ptice za samo deset nedelja

[Izvor slike na 15. strani]

Fotografije: Photography Scancolor Australia

[Izvor slike na 16. strani]

Fotografije na 16. i 17. strani: Photography Scancolor Australia