Pogled u svet

„Fantazije o bogatstvu“

Nametljive reklame su navele mnoge siromašne ljude na pogrešno verovanje da će pomoću igara na sreću pobeći od siromaštva, mada su šanse da dobiju bilo koji veći iznos zapravo vrlo male, izveštava Times of Zambia. Prema ovom članku, „reklamiranje lutrije podstiče fantazije o bogatstvu, raskoši i o mogućnosti da se za tren oka živi bez problema“, dok se „vrlo mali izgledi za dobitak retko spominju“. Ovaj list zaključuje: „Bez obzira na razloge koje neko navodi, igre na sreću su očigledna krađa i trebalo bi ih zakonom zabraniti u svakom poštenom društvu.“

 Strah od mraka

Prema izveštaju londonskog lista The Times, „deca se više plaše mraka nego što su se njihovi roditelji plašili, zato što su zbog sve veće izloženosti veštačkom svetlu retko kad u potpunom mraku“. Psiholog i pisac Arik Sigman analizirao je istraživanje koje pokazuje da skoro dve trećine dece mlađe od deset godina insistiraju da spavaju uz noćno svetlo. On tvrdi da se dečja mašta guši zato što se ne izlažu mraku — čak i kada su noću u krevetu. „Treba pustiti da se dečja mašta razvija“, zapaža ovaj izveštaj. „Može im biti veoma zanimljivo da se igraju i zabavljaju u mraku, jer će sve slike koje stvaraju biti jedinstvene.“ Ipak ih današnje „gotove slike s televizije, iz bioskopa i kompjuterskih igrica koje su utisnute u dečje umove“ plaše. Dr Sigman objašnjava: „Savet da više čitate a manje gledate televiziju, zvuči staromodno ali potrebno je da to ponavljamo.“

Antarktički lednik se raspada

Za samo 35 dana počevši od kraja januara 2002, jedan deo Larsenovog lednika „B“ površine 3 250 kvadratnih kilometara koji se nalazi na istočnoj strani Antarktičkog poluostrva, raspao se na hiljade ledenih santi, izveštava Univerzitet Nacionalnog arhiva države Kolorado za sneg i led. Veliki deo Antarktika okružen je debelim pločama leda koje nastaju od glečera, ali ledene ploče na ovom poluostrvu iščezavaju zbog sve toplije klime od kraja 1940-ih. Pošto je lednik već u vodi, njegovo raspadanje neće znatno povećati nivo mora. Međutim, u izveštaju se navodi da „lednici podupiru ili koče glečere“. „Kada se lednici odmaknu, s glečera... može otpasti više leda u okean nego što se nagomila snega.“ Razlozi zbog kojih dolazi do zagrevanja još uvek nisu poznati, tako da podaci mogu biti zbunjujući. Osim ovog poluostrva, „ostali deo Antarktika ne pokazuje znake rasprostranjenog zagrevanja“, beleži The New York Times. U stvari, neki istraživači ukazuju na to da je na celom kontinentu hladnije tokom zadnjih 35 godina.

Kineski svemirski program

Kineski svemirski brod bez posade Šendžou III se posle sedmodnevne misije uspešno prizemljio 1. aprila 2002. u Unutrašnjoj Mongoliji, izveštavaju BBC News. Svemirski brod je nosio „veštačkog čoveka“ — jednu lutku opremljenu senzorima za praćenje nivoa kiseonika i temperature, što je predstavljalo test sistemâ za podržavanje života koji bi se u budućnosti koristili za letove s posadom. Kineski zvaničnici za svemirski program objavili su planove da će najkasnije do 2005. poslati čoveka u svemir. „Dugoročniji cilj koji je kineska svemirska agencija sebi postavila jeste da do 2010. pošalju ljude i na Mesec“, navodi se u izveštaju.

Za australijske tigrice, svetlost je lepa

Kako tigrice, ili prugaste papigice s dugim repom biraju svog mužjaka ili ženku? Odgovor se možda nalazi u intenzitetu kojim svetli ptičje perje. Tigricino perje sadrži hemijsku supstancu koja upija ultraljubičastu svetlost i zatim je zrači na većoj talasnoj dužini, usled čega perje isijava fluorescentnu žutocrvenu boju. Dr Džastin Maršal, zajedno sa svojim kolegama sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, stavio je na perje divljih tigrica supstancu protiv ultraljubičastih zraka da bi oslabio fluorescentni efekat. „Namazane ptice su bile mnogo manje privlačne članovima suprotnog pola“, izveštava list The Sydney Morning Herald. Maršal kaže da dobar sjaj verovatno ukazuje na pticu visokog kvaliteta. Iako i tela nekih drugih stvorenja sadrže fluorescentne hemijske supstance, Maršal zapaža da je ovo „prva viđena upotreba fluorescencije u životinjskom carstvu“, navodi Herald.

Ugroženi lavovi

„U velikom delu Afrike lavovi uskoro mogu izumreti“, izveštava časopis New Scientist. Da bi se obezbedilo oko 100 parova za parenje, što je dovoljno da bi se izbeglo parenje životinja koje su u bliskom srodstvu, potrebna je populacija od 500 do 1 000 lavova. Prema Svetskoj uniji za očuvanje prirode, populacija lavova u zapadnoj i centralnoj Africi je daleko manja od tog broja. „Situacija je ozbiljna“, kaže Hans Bauer sa Univerziteta Lajden u Holandiji. „Ne postoji nijedna populacija za koju možemo biti sigurni da će opstati.“ Glavni razlog izumiranja je čovekovo prisvajanje staništa tih životinja. Lavovima je potrebno veoma veliko područje za lov — čak 200 kvadratnih kilometara za jednog mužjaka. „Lav je ključna vrsta“, upozorava Bauer. „To je upozorenje — jer činjenica da su lavovi ugroženi sada može značiti da će druge vrste biti ugrožene za 20 do 30 godina.“

Opasnosti solarijuma

„Korisnici solarijuma su više nego u duplo većoj opasnosti da dobiju rak kože, a u posebnoj opasnosti su mladi“, izveštava londonski The Guardian. Profesorka Margaret Karagas s Medicinskog fakulteta Dartmaut u Nju Hempširu, SAD, intervjuisala je 1 500 osoba koje imaju između 25 godina i 74 godine, od kojih je više od pola nedavno obolelo od raka kože. Šanse za razvoj raka veće su „i do 20 posto za svakih deset godina korišćenja solarijuma pre 50. godine“, navodi londonski The Times. Profesorka Karagas kaže: „Kvarcne lampe oponašaju sunčevu svetlost tako što emituju jaku, koncentrisanu dozu ultraljubičastog zračenja.“ Sada u Britaniji ima tri puta a u Škotskoj četiri puta više smrtnih slučajeva zbog raka kože nego što ih je bilo 1960-ih. Stručnjaci smatraju da je uzrok smrti povećano izlaganje ultraljubičastom zračenju sunčanjem ili korišćenjem kvarcnih lampi. „Ne postoji bezbedna preplanulost“, rekao je portparol Onkološkog udruženja Ujedinjenog Kraljevstva. „Preplanuo ten je zapravo reakcija tela na oštećenje DNK.“

„Vodotornjevi“ u opasnosti

Polovina svetskog stanovništva oslanja se na svežu vodu iz planinskih ekosistema, beleži kanadski The Toronto Star. Ovi planinski venci, koji su u izveštaju Ujedinjenih nacija za Godinu planina UN nazvani „svetski vodotornjevi“, ozbiljno su ugroženi. Prema ovom listu, šteta je nastala zbog „klimatskih promena, zagađenja, oružanih sukoba, porasta broja stanovništva, seče šuma i eksploatacije od strane poljoprivredne, rudarske i turističke industrije“. Izveštaj upozorava da će „ovaj proces propadanja sve više voditi do poplava, odronjavanja zemljišta i gladi“, kaže ovaj list.

Zavisnost od alkohola

Trenutno je svaki 13. Britanac zavisnik od alkohola, izveštava londonski The Independent, što znači da je zavisnost od alkohola „dvaput uobičajenija od zavisnosti od nelegalne ili receptom prepisane droge“. Od 1994. do 1999, broj smrtnih slučajeva koji se direktno mogu pripisati zloupotrebi alkohola — u koje su ubrojane i osobe koje su umrle usled srčanog oboljenja, ciroze jetre i trovanja alkoholom — povećao se za skoro 43 procenta. Broj saobraćajnih nesreća koje su izazvali pijani vozači porastao je sa 10 100 u 1998. na 11 780 u 2000, i one su bile uzrok svakog sedmog smrtnog slučaja na putu. Šezdeset posto poslodavaca ima problema sa zaposlenima koji previše piju, a 40 posto onih koji počine nasilje učine to pod uticajem alkohola. Erik Aplbi, direktor Britanskog dobrotvornog društva za alkoholičare, kaže: „Sama veličina i razmera ovih problema u pogledu njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, međuljudske odnose i finansijske troškove, a da ne spominjemo uticaj na javne službe... pojačava potrebu za hitnim, udruženim delovanjem.“