Širenje side u Africi

„Suočavamo se s nekom vrstom apokalipse.“

OVE reči Stivena Luisa, specijalnog predstavnika UN za HIV/sidu u Africi, odražavaju zabrinutost mnogih u vezi sa sidom u supsaharskoj Africi.

Na širenje HIV-a utiču mnogi faktori. Obrnuto, pak, sida dovodi do porasta drugih problema. Okolnosti koje vladaju u nekim afričkim zemljama i drugim delovima sveta gde je sida u porastu često su povezane sa sledećim:

Moral. Polni odnosi su glavni način na koji se prenosi HIV, a nedostatak jasnih moralnih merila očigledno povećava širenje  ove bolesti. Međutim, mnogi misle kako nije praktično zastupati seksualno uzdržavanje za one koji nisu u braku. „Opominjati tinejdžere da jednostavno nemaju polne odnose neće uspeti“, piše Fransoa Difur u johanesburškim novinama The Star. „Svakodnevno su bombardovani nemoralnim scenama i nemoralnim likovima koji su im uzor u izgledu i ponašanju.“

Ponašanje mladih ljudi izgleda potvrđuje ovu analizu. Primera radi, jedna anketa u jednoj zemlji pokazala je da je trećina mladih između 12 i 17 godina imala polne odnose.

U Južnoj Africi je silovanje opisano kao državni problem kom se hitno mora posvetiti pažnja. Jedan izveštaj u johanesburškim novinama Citizen, naveo je da je silovanje „toliko uzelo maha da prevazilazi svaki drugi zdravstveni rizik s kojim se žene, a sve više i deca u toj zemlji suočavaju“. Isti članak je naveo: „Silovanje dece se u zadnje vreme udvostručilo... I to zbog toga što se i dalje veruje u izmišljotinu da će se nosilac HIV-a tobože izlečiti ako siluje devicu.“

Bolesti koje se prenose polnim putem. Na ovim područjima je postotak bolesti prenosivih polnim putem veliki. South African Medical Journal je zapazio: „Bolesti prenosive polnim putem dvostruko do  petostruko povećavaju rizik od zaraze s HIV-om jedan.“

Siromaštvo. Mnoge zemlje u Africi bore se sa siromaštvom, a to stvara pogodno tlo za širenje side. Ono što se smatra osnovnim stvarima u razvijenim zemljama, u većini zemalja u razvoju nije dostupno. Velike zajednice nemaju struju niti pristup čistoj vodi za piće. U seoskim područjima putevi su neadekvatni ili ih uopšte nema. Mnogi stanovnici pate od neuhranjenosti, a uslovi u medicinskim ustanovama su minimalni.

Sida negativno utiče i na poslovanje i privredu. Dok sve više radnika biva zaraženo, firme koje se bave rudarstvom osećaju posledice pada proizvodnje. Neke traže načina da automatizuju i mehanizuju izvesne poslovne operacije kako bi kompenzovale gubitak radne snage. Procenjuje se da se 2000. godine, u jednom rudniku platine, broj slučajeva obolelih od side među radnicima skoro udvostručio, a da je oko 26 posto radnika bilo zaraženo.

Još jedna tužna posledica side jeste ta što veliki broj dece ostaju siročići kad njihovi roditelji umru od ove bolesti. Pored toga što izgube roditelje i novčanu sigurnost, ta deca moraju da trpe i to što je u društvu ova bolest ožigosana. Rodbina ili društvo često su ili siromašni ili nevoljni da pomognu. Mnogi siročići napuštaju školu. Neki počnu da se bave prostitucijom i tako se bolest nadalje širi. Mnoge zemlje su uvele državne ili privatne programe za pružanje pomoći tim siročićima.

Neznanje. Veliki broj zaraženih HIV-om nisu svesni toga da su zaraženi. Mnogi ne žele da se testiraju zbog toga što je ova bolest izložena javnom preziru. „Onima koji imaju, ili za koje se sumnja da imaju HIV, može biti uskraćeno lečenje u zdravstvenim ustanovama, mogu ostati bez smeštaja i zaposlenja, mogu ih izbegavati prijatelji i kolege, može im se uskratiti osiguranje ili zabraniti ulazak u strane zemlje“, navodi se u jednom izveštaju Udruženog programa Ujedinjenih nacija za HIV/sidu (UNAIDS). Neki su čak bili ubijeni kada je otkriveno da su HIV pozitivni.

Kultura. U mnogim afričkim zemljama, često se ženama ne dozvoljava da pitaju svoje partnere u vezi s njihovim vanbračnim odnosima, da odbiju polne odnose niti da sugerišu zaštitu prilikom polnih odnosa. Verovanja te kulture često odražavaju neznanje o sidi ili bežanje od realnosti. Na primer, za bolest se može okriviti vračanje tako da ljudi možda traže pomoć vračara.

 Neadekvatne medicinske ustanove. Sida dovodi do preopterećenja ionako opterećenih i nedovoljnih medicinskih objekata. Dve velike bolnice izveštavaju da je više od polovine njihovih pacijenata HIV pozitivno. Načelnik jedne bolnice u Kvazulu-Natalu rekao je da njegova odeljenja rade kapacitetom od 140 odsto. Nekad se u jedan krevet moraju smestiti dva pacijenta, a treći ispod kreveta! (South African Medical Journal).

Iako je stanje u Africi tragično, postoje ukazivanja da može biti i još gore. „Još uvek smo u ranim fazama epidemije“, primetio je Piter Pijo iz UNAIDS-a.

U nekim zemljama se vidi da je učinjeno dosta toga u pogledu ove bolesti. Prvi put je juna 2001. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija održala jednu posebnu konferenciju o HIV-u/sidi. Da li će ljudski napori biti uspešni? Kada će kobni marš side napokon biti zaustavljen?

[Okvir/Slika na 5. strani]

LEK PROTIV SIDE „NEVIRAPIN“ I JUŽNOAFRIČKA DILEMA

Šta je „nevirapin“? Prema novinarki Nikol Itano, to je „antiretrovirusni lek za koji testovi pokazuju da može upola smanjiti verovatnoću prenošenja side [s majke] na dete“. Jedna nemačka fabrika lekova ponudila je Južnoj Africi besplatnu isporuku zaliha tog leka dovoljnu za pet godina. Pa ipak, do avgusta 2001, vlada nije prihvatila tu ponudu. U čemu je problem?

U Južnoj Africi ima 4,7 miliona HIV pozitivnih osoba, što je više nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta. Londonski The Economist izvestio je februara 2002. da predsednik Južne Afrike Tabo Mbeki „dovodi u sumnju uvreženo gledište da HIV dovodi do nastanka side“ i da je „sumnjičav u pogledu troškova, bezbednosti i efikasnosti lekova protiv side. On ih nije zabranio, ali se doktori u Južnoj Africi podstiču da taj lek ne koriste“. Zašto tolika zabrinutost? Zato što se u Južnoj Africi svake godine rodi na hiljade dece s HIV-om, a 25 posto trudnica ima taj virus.

Zbog ovih oprečnih gledišta, pokrenut je jedan sudski postupak kako bi se vlada prisilila da distribuiše „nevirapin“. Vrhovni sud Južne Afrike izneo je aprila 2002. svoje mišljenje. Prema Raviju Nesmanu koji piše za The Washington Post, sud je doneo presudu da „vlada mora dopustiti da se lek nalazi u zdravstvenim ustanovama i to s mogućnošću da se koristi“. Iako je vlada Južne Afrike ponudila da se u 18 mesta u toj državi isproba ovaj lek, kaže se da ova nova presuda budi nadu svim tamošnjim HIV-pozitivnim trudnicama.

 [Okvir/Slika na 6. strani]

LUKAVI VIRUS HVATA ĆELIJU U KLOPKU

Zakoračite za trenutak u minijaturni svet virusa ljudske imunodeficijencije (HIV). Jedna naučnica je zapazila: „Posle godina i godina posmatranja čestica virusa kroz elektronski mikroskop, i dalje sam zadivljena i oduševljena preciznošću i zamršenošću konstrukcije nečega tako sićušnog.“

Virus je manji od bakterije, koja je opet manja od prosečne ljudske ćelije. Prema jednom izvoru, HIV je toliko mali da bi „230 miliona ovog virusa stalo u tačku na kraju ove rečenice“. Virus se ne može umnožavati dok ne prodre u ćeliju i ne preuzme komandu nad tom ćelijom.

Kada HIV napadne telo, on se mora boriti sa značajnim snagama kojim raspolaže imunološki sistem. a Koštana srž proizvodi čitavu mrežu odbrane koju sačinjavaju bela krvna zrnca. Bela krvna zrnca sačinjavaju dve glavne vrste limfocita, takozvane T-ćelije i B-ćelije. Jedna druga vrsta belih krvnih zrnaca zovu se fagociti koji „gutaju“ ćelije.

Različite kategorije T-ćelija imaju različite funkcije. Takozvane T-ćelije pomoćnici igraju ključnu ulogu u ratnoj strategiji. T-ćelije pomoćnici pomažu u otkrivanju stranih tela i utvrđivanju uputstava za proizvodnju ćelija koje napadaju i uništavaju neprijatelja. Kada napada, HIV posebno cilja na ove ćelije. Da bi se uništile napadnute ćelije, aktiviraju se T-ćelije ubice. B-ćelije proizvode antitela koja se koriste u borbi protiv infekcija.

Podmukla strategija

HIV spada u kategoriju retro virusa. Genetski zapis HIV-a je u obliku RNK (ribonukleinske kiseline), a ne u obliku DNK (dezoksiribonukleinske kiseline). HIV spada u posebnu podgrupu retro virusa koji su poznati kao lenti virusi zato što mogu mirovati jedan dug period pre nego što se pojave ozbiljni simptomi bolesti.

Kada uđe u ćeliju, HIV može da koristi mehanizme te ćelije u svoju korist. On „reprogramira“ ćelije DNK te one prave mnoge kopije HIV-a. Ali pre nego što to uradi, HIV mora da koristi jedan drugi „jezik“. Mora da promeni svoju RNK u DNK tako da ga mašinerija napadnute ćelije može čitati i razumeti. Da bi to postigao, HIV koristi jedan virusni enzim zvani reverzna transkriptaza. S vremenom napadnuta ćelija umire, ali tek pošto proizvede hiljade novih čestica HIV-a. Te nove čestice inficiraju druge ćelije.

Kada broj T-ćelija pomoćnika značajno opadne, drugi napadači mogu savladati telo bez straha od napada. Ono je tada podložno raznim vrstama oboljenja i infekcija. Zaražena osoba sada ima sidu koja brzo napreduje. HIV je uspeo da onesposobi celokupan imunološki sistem.

Ovo je samo jedno pojednostavljeno objašnjenje. Mora se zadržati na umu da ima još puno toga što istraživači ne znaju ni o imunološkom sistemu ni o tome kako HIV deluje.

Taj mali virus gotovo dve decenije umno i fizički zaokuplja vrhunske istraživače na polju medicine širom sveta, što iziskuje velike finansijske troškove. Kao rezultat toga, o HIV-u je dosta naučeno. Hirurg Dr Šervin Nuland je pre nekoliko godina primetio: „Količina informacija koja je... sakupljena o virusu ljudske imunodeficijencije kao i napredak postignut u borbi protiv njegovog rapidnog širenja zaista su zapanjujući.“

Uprkos tome, marš smrti u vidu side i dalje se kreće alarmantnom brzinom.

[Fusnota]

[Slika]

HIV napada limfocite imunološkog sistema i reprogramira ih da proizvode nove viruse HIV-a

[Izvor]

CDC, Atlanta, Ga

[Slika na 7. strani]

Na hiljade mladih pridržavaju se biblijskih merila