Da li će sida biti zaustavljena? Ako hoće, kako?

U NEKIM afričkim zemljama već neko vreme se poriče da sida ima epidemijske razmere. To je tema o kojoj neki radije ne bi diskutovali. Međutim, nedavnih godina je preduzeto dosta toga da bi se obrazovali posebno mladi i da bi se podstakla otvorena diskusija. To je imalo ograničenog uspeha. Način života ljudi kao i običaji čvrsto su ukorenjeni i teško ih je menjati.

Napredak na polju medicine

Naučnici su na polju medicine saznali dosta toga o HIV-u i izumeli su lekove koji su mnogima produžili život. Efikasno se koristi kombinacija najmanje tri antiretrovirusna leka koji su se pokazali kao veoma aktivna antiretrovirusna terapija.

Iako ne leče sidu, ti lekovi uspevaju da smanje stopu smrtnosti kod osoba zaraženih HIV-om, posebno u razvijenim zemljama. Mnogi naglašavaju koliko je važno da se zalihe tih lekova dostave u zemlje u razvoju. Međutim, ti lekovi su skupi i daleko  iznad sredstava većine ljudi u tim zemljama.

To je dovelo do sledećeg pitanja: da li je finansijska dobit važnija od ljudskog života? Tu situaciju je uočio direktor Brazilskog programa o HIV-u/sidi, dr Paulu Teišejra: „Ne možemo dopustiti da hiljade ljudi budu prepušteni slučaju zato što nemaju lekove uz pomoć kojih bi preživeli, samo zbog dobiti koja je daleko iznad dobiti koja se obično stiče.“ Takođe je dodao i ovo: „Krajnje sam zabrinut jer trgovačke interese ne treba stavljati ispred etičkih i humanih činilaca.“

Nekoliko zemalja su odlučile da velikim farmaceutskim kompanijama oduzmu patente na lekove i da po znatno nižoj ceni prave ili uvoze lekove bez zaštitnog znaka. a Prema jednoj studiji, „otkriveno je da su minimalne  cene [lekova bez zaštitnog znaka] za 82% niže od standardnih cena u SAD“, izveštava South African Medical Journal.

Prepreke u lečenju

S vremenom su velike farmaceutske kompanije počele nuditi zemljama u razvoju lekove protiv side po mnogo nižim cenama. Očekivalo se da će na taj način mnogi moći da koriste ove lekove. Međutim, ima velikih prepreka koje treba savladati da bi ovi lekovi bili na raspolaganju u zemljama u razvoju. Jedna od njih je cena. Čak i kad se cene drastično smanje, ti lekovi su još uvek preskupi za većinu onih kojima su potrebni.

Drugi problem je što lekove nije lako uzimati. Mnoge tablete treba uzimati svakodnevno i u tačno određeno vreme. Ukoliko se ne uzimaju ispravno ili se uzimaju neredovno, može doći do nastanka nekih vrsta HIV-a koje su otporne na lekove. Teško je zasigurati da će se osoba u afričkim uslovima držati tačnih doza, kada možda nema dovoljno hrane, čiste vode za piće i zdravstvenih objekata.

Pored toga, oni koji uzimaju lekove moraju se nadzirati. Ukoliko se razvije otpornost na lekove, onda se mora izmeniti kombinacija lekova koju pacijent uzima. Za to je potrebno iskusno medicinsko osoblje, a testovi su skupi. Nadalje, ti lekovi imaju neželjene efekte i nastaju nove vrste HIV virusa otporne na lekove.

Juna 2001, na posebnom sastanku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predloženo je osnivanje jednog Svetskog zdravstvenog fonda za pomoć zemljama u razvoju. Procenjeno je da je potrebna svota od 8 do 12 milijardi evra. Ukupni zalog za ovaj fond do sada je ispod željenog iznosa.

Naučnici gaje velike nade da će se pronaći odgovarajuća vakcina i mnoge se već testiraju u raznim zemljama. Čak i ako ovi napori uspeju, biće potrebno nekoliko godina pre nego što se jedna takva vakcina napravi, testira i pokaže bezbednom za opšte korišćenje.

Neke zemlje, kao što su Brazil, Tajland i Uganda imaju znatan uspeh u programima za lečenje. Uz pomoć lekova domaće proizvodnje, Brazil je upola smanjio stopu smrtnih slučajeva povezanih sa sidom. Mala zemlja Bocvana, koja ima finansijskih sredstava, nastoji da snabde antiretrovirusnim lekovima sve one kojima su ti lekovi u toj zemlji potrebni i napreže se da obezbedi neophodne zdravstvene objekte.

Pobeda nad sidom

Od drugih vrsta epidemija sida se razlikuje u jednom važnom pogledu: ona se može sprečiti. Ukoliko su osobe spremne da se drže osnovnih biblijskih načela, one mogu u mnogim, ako ne i u svim, slučajevima izbeći oboljenje.

Biblijska moralna merila su jasna. Oni koji nisu u braku ne treba da imaju polne odnose (1. Korinćanima 6:18). Bračni parovi treba da budu verni jedno drugom i ne treba da čine preljubu (Jevrejima 13:4). Čoveku služi kao zaštita i kad se pridržava biblijske opomene da se uzdržava od krvi (Dela apostolska 15:29, 30).

Oni koji su već zaraženi mogu biti veoma radosni i utešeni kada saznaju da je Bog obećao jedan novi svet u bliskoj budućnosti u kom neće biti bolesti, i kada nakon toga udovolje Božjim zahtevima.

Biblija nas uverava da će na kraju sve ljudske nevolje, uključujući i bolesti biti uklonjene. Ovo obećanje se nalazi u knjizi Otkrivenja: „Čuh snažan glas od prestola kako govori: ’Gle! Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod. I sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše‘“ (Otkrivenje 21:3, 4).

Ovo obećanje nije samo za one koji sebi mogu priuštiti skupo lečenje. Ovo proročansko obećanje iz 21. poglavlja Otkrivenja potvrđeno je i u Isaiji 33:24 (DK): „Niko od stanovnika neće reći: bolestan sam.“ Tada će se svi stanovnici na zemlji pridržavati Božjih zakona i imaće savršeno zdravlje. Na taj način će marš smrti u vidu side — i svih drugih bolesti — zauvek biti zaustavljen.

[Fusnota]

 [Okvir/Slike na stranama 9, 10]

TO JE BIO PRAVI LEK KOJI SAM TRAŽILA

Živim na jugu Afrike i imam 23 godine. Pamtim dan kada sam saznala da sam HIV pozitivna.

Bila sam s majkom u savetovalištu kada mi je to doktor saopštio. Bilo je to nešto najstrašnije što sam ikada čula u svom životu. Bila sam zbunjena. Nisam mogla da verujem. Pomislila sam da su možda u laboratoriji pogrešili. Nisam znala šta da kažem ni šta da uradim. Plakalo mi se, ali suza nije bilo. Doktor je počeo da priča o antiretrovirusnim lekovima i drugim stvarima s mojom majkom, ali ja sam bila i suviše šokirana da bih mogla da ih pratim.

Shvatila sam da sam zarazu dobila od nekoga s fakulteta na kom sam studirala. Strašno sam želela da popričam s nekim ko bi razumeo moju situaciju, ali niko mi nije padao na pamet. Savladala su me osećanja bezvrednosti i neuspeha. Iako mi je porodica pružala podršku, bila sam očajna i uplašena. Kao i svi drugi mladi, bila sam puna snova. Imala sam još samo dve godine da diplomiram prirodne nauke, ali se ta nada srušila.

Počela sam da uzimam propisane antiretrovirusne lekove i takođe sam išla u savetovališta za obolele od side, ali sam i dalje bila depresivna. Molila sam se Bogu da mi pre nego što umrem pokaže ko su pravi hrišćani. Bila sam član jedne pentekostalne crkve, ali me odande niko nije čak ni posetio. Želela sam da saznam šta je istina o tome šta se događa posle smrti.

Jednog jutra početkom avgusta 1999, na moja vrata su pokucale dve Jehovine svedokinje. Bila sam jako bolesna tog dana, ali sam mogla da sedim u dnevnoj sobi. Dve gospođe su se predstavile i rekle su da pomažu ljudima da proučavaju Bibliju. Osetila sam veliko olakšanje jer su na kraju moje molitve uslišene. Ali tada sam već bila toliko slaba da nisam mogla dugo ni da čitam niti da se koncentrišem.

Uprkos tome, rekla sam im da želim da proučavam Bibliju i one su zakazale da se ponovo vidimo. Nažalost, pre nego što smo se videle, zbog depresije sam odvedena na psihijatriju. Otpuštena sam posle tri nedelje i bilo mi je drago kada sam saznala da me one Svedokinje nisu zaboravile. Sećam se da je jedna od njih održavala kontakt sa mnom da bi videla kako sam. Fizički sam se donekle oporavila i krajem godine počela sam da proučavam Bibliju. Međutim, zbog mog promenljivog stanja nije mi bilo lako. Ali osoba koja je sa mnom proučavala bila je strpljiva i puna razumevanja.

Bila sam veoma oduševljena kada sam iz Biblije proučavala o Jehovi i njegovim osobinama kao i o tome šta stvarno znači poznavati ga i radovati se večnom životu. Prvi put sam takođe shvatila zašto ljudi pate. Zaista sam se obradovala kada sam saznala za Božje Kraljevstvo koje će uskoro zameniti sve ljudske vladavine. To me je podstaklo da u potpunosti promenim svoj način života.

To je bio pravi lek koji sam tražila. Koliko me je utešilo kad sam shvatila da me Jehova još uvek voli i da mu je stalo do mene! Ranije sam mislila da me Bog mrzi i da sam zato zaradila ovu bolest. Ali sada sam saznala da je Jehova s puno ljubavi preduzeo korake da bismo dobili oproštenje greha na temelju otkupne žrtve Isusa Hrista. Tada sam znala da je Bog brižan, jer u 1. Petrovoj 5:7 stoji: ’Sve svoje brige bacite na njega, jer se on brine za vas.‘

Time što proučavam Bibliju svaki dan i idem na sastanke u Dvorani Kraljevstva, dajem sve od sebe da budem što bliskija s Jehovom. Svoje brige izlivam mu u molitvi i molim ga za snagu i utehu, iako nije uvek lako. Tu su i članovi skupštine i stvarno sam srećna.

S lokalnom skupštinom redovno učestvujem u delu jevanđeliziranja. Želim da pomažem drugima u duhovnom pogledu, posebno onima koji se nalaze u situaciji koja je slična mojoj. Krstila sam se decembra 2001.

[Slika]

Zaista sam se obradovala kada sam saznala za Božje Kraljevstvo

[Slika na 8. strani]

Tim za savetovanje o sidi, Bocvana

[Slika na 10. strani]

Na rajskoj zemlji će svi imati savršeno zdravlje