Kako smo umakli strašnom izlivanju lave!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KONGA (KINŠASE)

UTORAK je, 15. januar 2002. — po svemu sudeći još jedan običan dan u centralnoj Africi. Zajedno s još jednim Jehovinim svedokom, stigao sam u Gomu u oblasti Kivu u Kongu (Kinšasi) da bih se sreo sa Svedocima iz oblasti Velikih jezera.

Nema razloga za zabrinutost?

Iako se vulkan Njiragongo (visok 3 470 metara) nalazi 19 kilometara od grada Gome, njegovo ponašanje privlači našu pažnju. a Možemo čuti kako tutnji i videti kako se diže dim iz vulkana. Za lokalne stanovnike, ovo nije neobična pojava u ovo doba godine, i oni nisu zabrinuti.

Tokom popodneva, prisustvujemo sastanku dve skupštine Jehovinih svedoka. I dalje osećamo kako zemlja podrhtava i čujemo tutnjavu. Izgleda da to nikoga ne uznemirava. Lokalne vlasti uporno uveravaju stanovništvo da nema razloga za paniku. Iako jedan kongoanski vulkanolog mesecima govori o erupciji, niko mu ne veruje. Jedan prijatelj ležerno komentariše: „Ove večeri će nebo biti crveno zbog aktivnosti vulkana.“

„Moramo pobeći bez odlaganja!“

Po povratku u naš stan, rečeno nam je bez kolebanja: „Moramo pobeći bez odlaganja!“ Situacija je rizična. Grad je u velikoj opasnosti. Kako se stvari brzo menjaju! Ranije smo razgovarali o mogućnosti da Goma bude centralna lokacija za delo svedočenja. Sada, kasno po podne, rečeno nam je da brzo napustimo grad jer mu preti opasnost da bude uništen!

Kako se noć približava, nebo postaje vatrenocrveno — i to iz dobrog razloga! Lava iz Njiragonga napreduje prema gradu. Planina podseća na jedan ogroman uzavreo kotao iz kog se izliva njegov sadržaj, vatrena rastopljena lava koja pustoši sve na svom putu. Nikada se nismo tako brzo spakovali! Skoro je 19.00 časova.

Hiljade beže putem

Dok žurimo, na putu koji vodi van Gome zatičemo mnoštvo ljudi koji beže ne bi li spasli život. Većina njih pešači, noseći lične stvari koje su zgrabili na brzinu. Mnogi teret nose na glavi. Nekoliko njih se naguralo u prepune automobile. Svi su na putu do obližnje ruandske granice. Međutim, vulkan ne poštuje ljudske granice. Ni vojska ne može sprečiti napredovanje lave! Videli smo i vojnike koji  beže pred lavom ne bi li sačuvali živote. Praktično je nemoguće kretati se automobilom ovim putem. Moramo nastaviti peške. Nalazimo se usred mnoštva od 300 000 ljudi koje se probija — muškaraca, žena, dece i beba — bežeći od razjarenog vulkana. Tlo pod našim nogama i dalje tutnji i podrhtava.

Svi beže kako bi spasli život. Usred njih smo moj prijatelj i ja, stranci iz velikog grada, u društvu nekoliko Svedoka koji brinu o nama. Njihovo prisustvo i iskrena briga duboko nas dira i daje nam osećaj sigurnosti u ovoj veoma napetoj i mučnoj situaciji. Ljudi beže sa onim što mogu da ponesu — odećom, loncima i šerpama, oskudnim zalihama hrane. U ovom mnoštvu, ljudi guraju jedni druge. Neki su se sudarili autima dok su pokušavali da prođu, pa je nekima ispao prtljag, koji je zatim bio izgažen. Teško onome koji se spotakne. Napetost je velika. Svi su u strahu. Pokušavamo da stignemo do Gisenjia, koji se nalazi samo nekoliko kilometara dalje u Ruandi. Nastavljamo naš prisilni marš.

Noć na sigurnom

Stižemo do jedne kafane, ali naravno, nema više slobodnih soba. Moraćemo da se zadovoljimo sedenjem oko baštenskog stola. Ovo se dešava posle tri i po sata napornog hoda. Srećni smo što smo živi i van opasnosti i što smo s našom hrišćanskom braćom koja su putovala s nama. Na sreću, nijedan Svedok nije izgubio život.

Jasno je da ćemo noć morati da provedemo napolju. Sa ove bezbedne udaljenosti, mogli smo da posmatramo vatrenocrveno nebo nad Gomom. Zaista je bilo veoma impresivno i lepo! Polako sviće. Tutnjava i potresi su se nastavili i tokom noći. Gledajući unazad na teške događaje prethodnog dana saosećamo se s hiljadama porodica koje su morale da pobegnu sa svojom decom.

 Brzo stiže pomoć

Svedoci iz Kigalija, glavnog grada Ruande, pridružuju nam se u petak, 18. januara, u podne. Odbor za humanitarnu pomoć sačinjen od braće iz Gome i Gisenjija kreće u akciju. Prvi zadatak im je da smeste izbegle Svedoke u šest Dvorana Kraljevstva koje se nalaze u blizini. To je urađeno tog istog dana. Jedan znak na francuskom i svahili jeziku postavljen je pored puta da bi pokazao kako se stiže do lokalne Dvorane Kraljevstva, gde izbeglice mogu dobiti pomoć i naći utehu. Istog dana, u Dvorane Kraljevstva gde su Svedoci smešteni stiže i tri tone osnovnih stvari. Sledećeg dana, u subotu, iz Kigalija stiže kamion natovaren hranom, ćebadima, najlonima, sapunom i lekovima.

Raste zabrinutost

Ovo je vreme velike zabrinutosti. Kako zadovoljiti potrebe svih ovih ljudi? Šta je s vulkanom? Kada će erupcija prestati? U kojoj je meri Goma razorena? Vesti koje su se širile, kao i podrhtavanje zemlje koje se nastavilo, ne obećavaju ništa dobro. Stručnjaci strahuju da će opasan nivo sumpor-dioksida zagaditi atmosferu. Postoji i briga da će se voda jezera Kivu zatrovati zbog hemijskih reakcija.

Tokom 48 časova nakon erupcije, šire se uznemiravajući izveštaji. Potom, u subotu po podne saznajemo da je oko 10 000 ljudi, uključujući i 8 Svedoka zajedno s jednim detetom, zarobljeno lavom koja ih je okružila i koja je na nekim mestima visoka dva metra. Vazduh je pun otrovnih gasova. Strahujemo za njihove živote. Situacija izgleda beznadežno. Nemilosrna lava je praktično uništila čak i katedralu u Gomi. U ovom trenutku niko ne misli da će Goma niknuti iz pepela.

Neke utešne vesti

U nedelju u 9.00 časova, jedan od braće koja su okružena lavom javlja se telefonom. On nam kaže da se situacija menja. Stvari idu nabolje. Pada kiša, lava se hladi, a atmosfera se raščišćava. Iako je lava još uvek vruća i opasna, ljudi su počeli da prelaze preko izliva lave kako bi stigli na bezbednije mesto. Grad nije potpuno uništen.

Ovo je prva dobra vest otkako je ova katastrofa počela. Izgleda da se vulkan polako smiruje. Stručnjaci iz okoline nude protivrečna mišljenja. Uspostavljamo vezu sa susednim gradom Bukavu, koji se nalazi na drugom kraju jezera Kivu. Saznajemo da je pet porodica Svedoka, kao i troje dece bez roditelja, čamcem stiglo u Bukavu. Svedoci iz ovog grada će se pobrinuti za njih.

 Možemo da se vratimo!

U ponedeljak, 21. januara, možemo da ohrabrimo i utešimo one koji su došli u Gisenji, kao i da utvrdimo njihove potrebe. Saznajemo da se braća koja su privremeno bila smeštena u šest Dvorana Kraljevstva organizuju. Sada znamo tačan broj Svedoka koji su pobegli — 1 800 uključujući i decu.

Šta će biti ubuduće? Lokalne vlasti planiraju da brzo izgrade logore za izbeglice. Međutim, neki ljudi još uvek imaju neprijatne uspomene na izbegličke logore koji su bili izgrađeni nakon genocida 1994. Odlučujemo da se vratimo u Gomu, i tamo stižemo oko podne. Oko 25 posto grada je razoreno. Hodamo preko sada stvrdnute lave koja je protekla ulicama grada. Još uvek je topla i gasovi koje ispušta ispunjavaju atmosferu. Mnogi ljudi su odlučili da se vrate u grad.

U 13.00 časova, u Dvorani Kraljevstva skupštine Goma Centar, sastajemo se s 33 hrišćanske starešine. Odluka je jednoglasna: Odlučili su da se vrate u Gomu. „Ovde pripadamo“, kažu oni. Šta je s rizikom da vulkan opet proradi? Njihov odgovor je: „Navikli smo na to.“ Oni strahuju da će sve što su posedovali biti opljačkano ako se uskoro ne vrate. Sledećeg dana su se sve porodice Svedoka koje su pobegle vratile u Gomu. Ogromna većina od 300 000 ljudi koji su prešli granicu takođe se vratila u taj oštećen grad.

Nedelju dana kasnije

U gradu je ponovo zaživela aktivnost. Po svemu sudeći, neće prestati da postoji. Uskoro su započeti radovi da se poravna lava kako bi se ponovo spojila dva dela grada koja su bila razdvojena. Lava je uništila sve što joj se našlo na putu. Trgovački centar i administrativni deo grada su razoreni. Procenjuje se da je uništena i jedna trećina piste na aerodromu.

Prema jednom preciznom izveštaju, 180 porodica Svedoka su među onima koji su izgubili sve i ostali bez doma. Odbor za humanitarnu pomoć pravi pripreme kako bi otprilike 5 000 muškaraca, žena i dece primali dnevno sledovanje hrane. Plastične cerade koje su poklonili Jehovini svedoci iz Belgije, Francuske i Švajcarske upotrebiće se za privremeni smeštaj onih bez krova nad glavom, kao i za mesta za sastajanje skupština čije su Dvorane Kraljevstva ozbiljno oštećene ili uništene. Neke porodice Svedoka koje su ostale bez doma borave kod Svedoka čije kuće nisu oštećene, dok će drugi dobiti privremeni smeštaj.

U petak, 25. januara, oko deset dana nakon one užasne noći, na sastanku koji je održan u školskom dvorištu u Gomi prisutno je 1 846 osoba da bi čuli ohrabrujuće reči iz Pisma. Braća su uputila mnogobrojne izraze zahvalnosti za utehu, kao i za praktičnu pomoć koju je Jehova pružio preko svoje organizacije. Mi, kao posetioci, duboko smo dirnuti hrabrošću i snažnom verom koju su braća pokazala uprkos užasnim okolnostima. Usred takve nevolje, zaista je zadovoljstvo biti deo bratstva koje je ujedinjeno u obožavanju istinitog Boga, Jehove, Izvora večne utehe! (Psalam 133:1; 2. Korinćanima 1:3-7).

[Fusnota]

[Mape na stranama 22, 23]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Linije sa strelicama pokazuju tok lave

KONGO (KINŠASA)

Planina Njiragongo

↓ ↓ ↓

Aerodrom u Gomi ↓ ↓

↓ GOMA

↓ ↓

JEZERO KIVU

RUANDA

[Slike na 23. strani]

Rastopljena lava primorala je desetine hiljada stanovnika da pobegnu iz Gome

[Izvor]

AP Photo/Sayyid Azim

[Slike na stranama 24, 25]

Svedoci su za nedelju dana organizovali svoje hrišćanske sastanke