„Crveno zlato“ sa Sredozemlja

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

IZUČAVAOCI se neko vreme nisu mogli složiti da li je to biljka ili neki mineral. Njegova jarka boja već dugo oduševljava njegove ljubitelje. Kroz vekove je korišćen kao ukras, materijal koji su koristili umetnici, talisman, lek, pa čak i novac. Danas se uglavnom koristi u izradi nakita. O čemu je reč? U pitanju je crveni koral sa Sredozemlja — toliko je dragocen da se naziva crvenim zlatom.

Šta je u stvari crveni koral? Kako i gde nastaje? Koje su se metode koristile za njegovo sakupljanje? Kako je obrađivan u prošlosti? I kako se obrađuje danas?

Životinja, biljka ili mineral?

Drevni prirodnjaci su opisali crveni koral sa Sredozemlja (Corallium rubrum), kao i to kako se on sakupljao i za šta se koristio. Sve do 18. veka nije bilo u potpunosti shvaćeno da su to skeletni ostaci jedne vrste organizama iz životinjskog carstva, kao što su to i svi korali. Iako izgledaju kao cvetovi na minijaturnom drvetu to su u stvari pipci živih bića — kolonije polipa. Te grančice, koje mogu biti dugačke od oko 25 do 30 centimetara, predstavljaju tvrde naslage krečnjaka koje cele kolonije ovog organizma stvaraju da bi se zaštitile. Svaka grančica je crvene boje, ali se može naći nekoliko njenih nijansi. Crveni koral će rasti na bilo kojoj čvrstoj površini — steni, potonulom brodu, pa čak i na starom topovskom đuletu — i do dubine od 250 metara, ali samo u toplim nezagađenim morima relativno visokog saliniteta, s temperaturom vode između 10 i 29 stepeni Celzijusa. Nalazi se u sredozemnim vodama Albanije, Alžira, Grčke, Italije, Jugoslavije, Maroka, Tunisa, Francuske i Španije kao i u atlantskim vodama Zelenortskih ostrva i Maroka. Mlade kolonije rastu u dužinu godišnje otprilike četiri do osam milimetara i u prečniku 1,5 milimetara.

Cenjen još od davnina

Arheološki nalazi pokazuju da se koral već dugo ceni, obrađuje i prodaje. Isprva je  čovek verovatno samo skupljao grančice koje je more izbacilo na sredozemne plaže. Komadi crvenog korala, koji se verovatno koristio kao amajlija, pronađeni su u drevnim grobnicama u Švajcarskoj. Pronađen je i među nakitom sumerskih božanstava. Egipćani su ga veoma cenili. Stari Jevreji su koral cenili kao srebro i čisto zlato (Poslovice 8:10, 11, NW; Tužbalice 4:7, NW). Kelti su ga takođe smatrali veoma vrednim i njime su ukrašavali svoje oružje i konjske uzde.

Rimski prirodoslovac Plinije izveštava da je u prvom veku n. e., crveni koral sakupljan u Lionskom zalivu, na zapadnoj obali italijanskog poluostrva i oko Sicilije. Kolonije korala su bile vađene mrežama ili sečene oštrim gvozdenim oruđem. U to vreme se koral smatrao lekom protiv groznice, kamena u bubregu i očnih bolesti. Takođe se mislilo da je onaj ko nosi koral zaštićen od tajfuna i groma.

U desetom veku n. e., Arapi sa severa Afrike izumeli su jednu napravu za sakupljanje korala — veliki dijagonalni krst čije su poprečne grede bile dugačke od 4 do 5 metara. Radi težine, za nju je bio prikačen veliki kamen, a na sredini i na krajevima bile su pričvršćene mreže dugačke oko osam metara. Ta naprava je spuštana s broda na dno gde su korali i prevlačila se preko njih. Grančice korala bi se slomile, zapetljale u mrežu i vadile kada bi se naprava izvukla na površinu. Sve do nekoliko godina unazad korišćene su razne varijante i metode te opreme, a onda su strahovi da se time uništava morsko dno i morske životinje doveli do toga da se ona zabrani, a vađenje korala dopusti jedino ronjenjem. Teoretski gledano, ronioci mogu biti selektivniji i  manje razorni, ali u praksi, pokazalo se da su neki ronioci u stanju da potpuno ogole morsko dno od korala.

Tradicionalni italijanski zanat

Drevne rimske zanatlije su pravile amajlije, perle za ogrlice i skulpture iz mitologije i prirode. Do 12. veka je cvetala trgovinska razmena koralnih perli, dugmadi i drugih predmeta između Đenove, Carigrada i mnogih luka na Sredozemlju. U vreme kada je živeo Marko Polo (13. vek), mediteranski koral je tražen u Indiji i Indokini, a arapski trgovci su ga nosili čak do Kine.

U Trapaniju, Napulju i Đenovi, pored drugih gradova, pravljene su velike količine ukrasa uglačane površine. Tokom takozvanog perioda manirizma i baroka (od 16. do 18. veka) bili su istaknuti proizvodi iz Trapanija, gde su mali korali raznih oblika, koji su stavljani na drvene ili pozlaćene površine, ukrašavali razne predmete — kutije za nakit, poslužavnike, ramove za slike, ogledala i crkvene ukrase. Od korala su takođe rezbarene scene Isusovog rođenja s puno detalja, a hiljade sitnih koralnih perli prišivane su na raskošnu odeću i zastore za oltar. Tokom 19. veka, posebno se proizvodio veliki broj ličnog nakita u svim stilovima i oblicima — bilo je tu kompleta nakita, kruna, minđuša, privezaka, ogrlica, kameja, broševa i narukvica izrezbarenih u obliku cvetova, listova, životinja i šara u stilu klasicizma.

Tore del Greko u Napuljskom zalivu u Italiji specijalizovan je za obradu crvenog korala. U stvari, u tom gradu se u proseku obradi oko 90 posto od ukupnog crvenog korala koji se širom sveta sakupi. Ovde vešti umetnici koriste kružne testere da bi grančice korala isekli na delove. Neki delovi se mašinski obrađuju u okrugle perle, dok se neki ručno obrađuju u specifične oblike i veličine, glačaju i stavljaju na prstenje, minđuše i druge predmete. Tokom procesa obrade, od 50 do 75 posto neobrađenog korala se baci i to je jedan od razloga zbog čega gotov nakit od korala po gramu košta više od zlatnog nakita.

Ova industrijska grana je imala svoje slavne trenutke i zgrnula je veliko bogatstvo. Nažalost, kako knjiga Il Corallo Rosso (Crveni koral) navodi, koral je bio primamljiv i osobama „koje je vodila želja za brzim i lakim profitom“, koje su bile spremne da koralne sprudove iskorišćavaju „dok ih potpuno ne unište“. Zabrinutost oko budućnosti ovog korala i industrijske grane koja od njega zavisi navela je zainteresovane osobe da preporuče racionalno upravljanje ovim prirodnim blagom. Iako se ne smatra da je u opasnosti od izumiranja, veoma je teško naći grančice dovoljno velike da bi ih koristili juveliri. Sirovine za italijanski nakit od korala danas stižu i iz Tihog okeana. Na dubini od oko 320 metara, oko Japana i Tajvana sakupljene su različite vrste ovog korala, i to uz pomoć podmornica i robota na daljinsko upravljanje. Oko dve hiljade kilometara od Havaja, dragoceni korali rastu na dubini od čak 1 500 metara.

Zadivljujući nakit i skulpture od korala svedoče o veštini umetnika koji su dali svoj doprinos ovoj izuzetnoj tradiciji. A za one koji se dive delima našeg Stvoritelja, „crveno zlato“ sa Sredozemlja jeste još jedan od bezbroj poklona u kom čovek može da uživa (Psalam 135:3, 6).

[Slika na 16. strani]

Ogrlica iz 19. veka, sastavljena od 75 000 koralnih perli

[Izvor]

Per gentile concessione del Museo Liverino, Torre del Greco

[Slika na 17. strani]

Živi koral

[Slike na 18. strani]

Kruna

Pehar iz 17. veka

Komplet nakita

[Izvor]

Sve slike: Per gentile concessione del Museo Liverino, Torre del Greco

[Izvor slike na 17. strani]

Per gentile concessione del Museo Liverino, Torre del Greco