Ljubav na delu — maratonsko pružanje humanitarne pomoći

RIČARD VARA, iskusni urednik novina Houston Chronicle, ne oduševljava se lako, ali prošle godine jeste. „Nikada nisam video tako nešto!“ uzviknuo je. „Ne mogu da verujem.“ Isto se osećao i Li Braun, gradonačelnik Hjustona u Teksasu. On je rekao: „Voleo bih da svi u Hjustonu mogu da vide ono što radite. Izuzetno sam impresioniran.“ Šta je bio povod ovakvih njihovih izjava? Ovaj urednik i gradonačelnik su govorili o pružanju humanitarne pomoći koje su Jehovini svedoci izveli u Hjustonu. Šta je ova akcija obuhvatala? Zašto je bila potrebna? I zašto je bila tako impresivna? Da bismo to saznali, krenimo od početka.

Nezapamćena poplava

Početkom juna 2001, snažan tropski ciklon nazvan Alison, opustošio je ravničarsko područje jugoistočnog Teksasa. Na kraju, u petak 8. juna, iz oblaka se za 24 časa sručio 1 metar kiše na Hjuston — po veličini četvrti grad u Sjedinjenim Državama. a Za vrlo kratko vreme, vode koje su nadolazile jurnule su u prodavnice, kancelarije i desetine hiljada domova. Autoputevi oko grada su se pretvorili u nabujale reke koje su preplavile automobile i kamione koji su se tamo zatekli. Visok nivo vode je sprečio čak i vatrogasne kamione i druga vozila za pružanje hitne pomoći da se probiju nekim od poplavljenih puteva. Radi spasavanja ljudi, pozvani su helikopteri i terenska vojna vozila.

Kada se konačno u ponedeljak 11. juna nebo razvedrilo, bilo je očigledno da je Alison prouzrokovao smrtne slučajeve i ogromnu materijalnu štetu. Stradale su 22 osobe, uključujući i dva Jehovina svedoka: hrišćanskog starešinu Džefrija Grina i njegovu svastiku Fridu Vilis. b Pored toga, oštećeno je oko 70 000 domova, zbog čega je ova poplava svrstana među najteže prirodne katastrofe koje su ikada pogodile neko veliko gradsko područje. U stvari, Alison je postao najskuplja tropska oluja u istoriji Sjedinjenih Država, pošto je prouzrokovao materijalnu štetu od skoro 5 milijardi dolara.

Poplava dobrovoljaca

Ljudi su bili šokirani. Jedan humanitarni radnik je rekao: „Njihovi kreveti su bili mokri. Njihovi itisoni su bili mokri. Nestale su porodične fotografije.“ Gubitak su pretrpeli mnogi od preko 16 000 Jehovinih svedoka iz oblasti Hjustona. Bilo je oštećeno osam Dvorana Kraljevstva i na stotine domova Svedoka. Neki od ovih domova su bili poplavljeni samo s nekoliko centimetara vode, dok su drugi imali vodu do krova. Sve u svemu, bilo je pogođeno više od 80 skupština Jehovinih svedoka. Ipak, oni nisu bili prepušteni sami sebi. Za nekoliko dana, u pomoć je pritekla druga poplava — poplava dobrovoljaca. Kako se to dogodilo?

Čak i pre nego što je voda počela da se povlači, hrišćanske starešine iz skupština Jehovinih svedoka u Hjustonu brzo su preduzeli akciju. „Zvali smo telefonom i posetili smo našu braću i sestre“, kaže jedan starešina. „Onda smo procenili štetu, i do ponedeljka 11. juna, sastavili smo kompletan izveštaj s podacima o broju pogođenih, broju oštećenih domova i stepenu oštećenja. Taj izveštaj je poslat centrali Jehovinih svedoka u Bruklinu u Njujorku.“ Nekoliko dana kasnije, podružnica Jehovinih svedoka u Sjedinjenim Državama oformila  je odbor za humanitarnu pomoć od osam hrišćanskih starešina iz Hjustona i obezbedila novac za pomoć. Šta je bio zadatak tog odbora? Da pomogne žrtvama da se emocionalno oporave, kao i da se poprave oštećeni domovi Jehovinih svedoka — kojih je bilo više od 700!

’Kako ćemo izaći na kraj sa ovim obimnim zadatkom?‘ pitali su se članovi novoformiranog Odbora Jehovinih svedoka za humanitarnu pomoć Hjustonu 2001. Radili su do kasno u noć smišljajući početni plan i pozvali su u pomoć preko 160 skupština Svedoka iz oblasti Hjustona. „Odziv je bio izvanredan“, rekao je predsedavajući tog odbora. „Prijavilo se preko 11 000 Svedoka koji su besplatno ponudili svoje vreme, rad i veštine.“

Dobrovoljci u borbi protiv buđi

Nekoliko dana posle poplave dobrovoljci su radili u oštećenim kućama; uklanjali su mokre itisone, oštećene podove, uništene pregradne zidove, natopljene plakare, izvitoperena vrata i sve drugo što je bilo isprljano otpadom zagađenom vodom koju je donela poplava. „Nismo bili zainteresovani samo za to da popravimo domove naše braće“, rekao je jedan dobrovoljac, „nego i da zaštitimo njihovo zdravlje.“ Pošto će otrovna buđ brzo početi da se pojavljuje u pregradnim zidovima i plakarima, domovi su morali prvo da se temeljno dezinfikuju.

Da bi naučili kako da bezbedno urade ovaj posao, nekoliko Svedoka je zatražilo obuku od Uprave agencije federalne spasilačke  službe (FEMA), jedne vladine službe specijalizovane za katastrofe. Nakon toga, svaki obučeni Svedok je pozvao deset dobrovoljaca da radi s njim u nekom oštećenom domu, gde su naučili kako da pravilno dezinfikuju taj dom. Sledećeg dana bi svaki od ovih deset novoobučenih dobrovoljaca poveo sa sobom drugih deset dobrovoljaca. „Za nekoliko dana“, pričao je jedan dobrovoljac, „broj onih koji su znali kako da urade ovaj posao porastao je na nekoliko stotina“. Buđ koja se širila jednostavno nije mogla da se nosi sa sve većim brojem dobrovoljaca! Preko dana su radili penzioneri i đaci na raspustu. Noću su posao preuzimali i nastavljali da rade drugi dobrovoljci. Za šest sedmica, svi domovi Svedoka koji su imali buđ bili su čisti i bezbedni.

Jedan centar i sedam kancelarija

U međuvremenu, odbor za humanitarnu pomoć je nabavio ogromnu količinu gipsanih ploča i tone drugog građevinskog materijala. Ali gde bi mogli sve to da uskladište? „Kada je poslodavac jedne kompanije saznao za naše potrebe“, pričao je predstavnik odbora za humanitarnu pomoć, „on nam je ponudio na upotrebu jedno skladište — površine od 5 000 kvadratnih metara — i to besplatno!“ U ovom skladištu smo osim za  građevinski materijal imali i prostor za kancelarije. Uskoro je ovo skladište postalo administrativni centar za pružanje humanitarne pomoći, gde je danju, noću i vikendima radilo između 200 i 300 dobrovoljaca.

Pošto su se oštećeni domovi nalazili u širokom području, u sedam Dvorana Kraljevstva postavljene su kancelarije, ili regionalni centri za humanitarnu pomoć. Vikendom je svaka kancelarija vrvela od dobrovoljaca. (Vidite okvir „Aktivnost u kancelarijama“.) Mnogi od njih su ranije radili zajedno na gradnji Dvorana Kraljevstva u toj oblasti. U stvari, u pomoć su pritekli vešti dobrovoljci iz 11 različitih Regionalnih odbora za gradnju iz Arkanzasa, Luizijane, Oklahome i Teksasa. c U svakoj od tih kancelarija, stolari, moleri, vodoinstalateri i drugi majstori preuzeli su vođstvo i obučavali su druge. (Vidite okvir „Obuka“.)

Plan i baza podataka

Dobrovoljci su se držali plana rekonstrukcije koji se sastojao iz sedam faza. Građevinski materijal je u četiri isporuke dopremljen do domova, i planirano je da se rekonstrukcija svakog doma završi za tri vikenda. Na ovaj način bi se za otprilike šest meseci završilo celokupno pružanje humanitarne pomoći.

Da bi ostvario plan, odbor je osnovao 22 odeljenja, uključujući i planiranje, nabavku, skladištenje i prevoz kamionima. Sva odeljenja su dobijala informacije iz opsežne baze podataka koju su sastavili dobrovoljci. Pre nego što je započela rekonstrukcija, dobrovoljci su deset dana unosili informacije. „To je bilo maratonsko unošenje podataka“, zabeležio je jedan novinski izveštaj. Međutim, na kraju ovog „maratona“ je bio moguć pristup velikom broju podataka. Na jedan klik mišem, baza podataka je pokazivala kada će svaki od 11 000 dobrovoljaca biti na raspolaganju, koje veštine poseduje i kako stupiti u kontakt s njim. Na drugi klik, baza je pokazivala vrstu popravki, potrebne građevinske dozvole i druge detalje o oštećenim domovima. Ova baza podataka je postala poznata kao „srce pružanja humanitarne pomoći“.

Preplavljeni emocijama i zahvalni

Dezinfikovane i suve domove su posetili dobrovoljci vešti u građenju kuća da bi odredili šta će biti potrebno za popravku štete. „Ovi dobrovoljci će proceniti koliko će materijala biti neophodno, sve do broja potrebnih eksera“, komentarisao je predstavnik odbora. „Ne želimo da uzalud utrošimo novac ili poklonjeni građevinski materijal.“ U isto vreme su drugi dobrovoljci radili na dobijanju potrebnih građevinskih dozvola od gradskih vlasti.

Potom su pogođene porodice bile pozvane da dođu u skladište kako bi izabrale od ograničenog izbora itisona, plakara, vinil-podova i drugih stvari kojim bi zamenili  one koje su izgubili. Oni koji su izgubili domove u poplavi bili su preplavljeni emocijama i često su plakali kada su videli šta je sve bilo obezbeđeno za njih. Oni su takođe dobili savet od dobrovoljaca koji su bili stručni za pitanja osiguranja i državnih polisa. Zatim je napravljen raspored za popravku domova, i tačno onog dana kada je ekipama za rekonstrukciju trebao građevinski materijal, dobrovoljci kamiondžije su im ga isporučivali. Jedan čovek koji nije Svedok, a čija je kuća bila popravljena, rekao je svojoj ženi koja je Svedok: „Tvoja braća su čudo. Jedna ekipa odlazi, a druga već stiže. Rade kao mravi!“

Za osnovne popravke bilo je potrebno oko tri vikenda za svaki dom. „Međutim, ponekad je bilo potrebno pet ili čak osam sedmica“, rekao je predstavnik odbora. Kada su u starijim kućama bili uklonjeni pregradni zidovi, dobrovoljci su često primetili neka ranija oštećenja i nisu želeli da postavljaju nove zidove pre nego što bi rešili te stare probleme. Jedan majstor dobrovoljac je rekao: „Ponekad smo videli da su stubovi puni termita, pa smo se pobrinuli da termiti budu uništeni. Uradili smo dosta konstrukcijskih prepravki da bi popravili stvari. Kuće smo ostavili u dobrom stanju.“ Jedna žrtva poplave je izrazila osećanja mnogih vlasnika kuća kada je jednom svom gostu sa zahvalnošću rekla: „Moja kuća je bolja sada nego kada sam je kupio!“

 Brzo pripremljeni i isporučeni obroci

Da bi se obezbedila hrana za dobrovoljce, jedna grupa Svedoka je pretvorila neko skladište iza jedne Dvorane Kraljevstva u glavnu kuhinju. Svedoci iz cele zemlje su poklonili frižidere, zamrzivače, mašine za pranje sudova, šporete i drugu kuhinjsku opremu. Svake subote i nedelje, u toj kuhinji je 11 kuvara i oko 200 drugih dobrovoljaca pripremalo na hiljade obroka. Dobrovoljac koji je nadgledao rad u ovoj kuhinji je rekao: „Već 19 godina pripremamo obroke za radnike na gradnji Dvorana Kraljevstva, ali ovaj poduhvat je veći nego što smo ikada mogli zamisliti.“

Obroci su bili spakovani u 120 velikih kontejnera. Zatim su ti kontejneri bili utovareni u 60 spremnih vozila koja su te obroke isporučila u sve kancelarije i u administrativni centar. U međuvremenu, svaka ekipa koja je radila u domovima poslala je po jednog dobrovoljca do kancelarije kojoj pripadaju da bi uzeo obroke za celu ekipu. Dobrovoljci su pojeli obroke u domovima u kojima su radili i odmah su se vratili poslu.

Zadatak izvršen!

Na kraju, u aprilu 2002, ovih 11 700 dobrovoljaca je dovršilo jednu od najvećih akcija pružanja humanitarne pomoći koju su Jehovini svedoci ikada preduzeli. Dobrovoljci su radili milion sati i popravili ukupno 723 doma. Jedan čovek koji je i sam bio žrtva poplave sa suzama zahvalnosti je rekao ono što oslikava osećanja mnogih drugih: „Zahvaljujem Jehovi i dobrovoljcima za svu pomoć koju su nam pružili. Velika je uteha kada znaš da pripadaš bratstvu koje je prepuno ljubavi!“

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 21. strani]

AKTIVNOST U KANCELARIJAMA

Subota je, 7.00 časova, nalazimo se u kancelariji broj 4 u severoistočnom delu Hjustona. Uz razgovor, smeh, pijuckanje kafe i mljackanje krofni, dobrovoljci se druže u Dvorani Kraljevstva. Da bi bili ovde, neki su putovali stotine kilometara od svog rodnog mesta. Ali u 7.30, žagor prestaje i nadglednik ove kancelarije započinje razmatranje dnevnog citata. On takođe najavljuje da će se studij Kule stražare održati u nedelju u 7.30, pre nego što dobrovoljci odu na svoja radna mesta, i ohrabruje sve da komentarišu na studiju bilo na engleskom bilo na španskom jeziku. Potom čita pozdrave od svetske centrale Jehovinih svedoka, nakon čega sledi dugi aplauz.

Nadglednik ove kancelarije zatim objavljuje dokle se stiglo u pružanju humanitarne pomoći i srdačno zahvaljuje dobrovoljcima na njihovom spremnom duhu. On pita: „Da li ovde iko zna šta treba da radi ili gde treba da ide danas?“ Niko ne diže ruku. „Koliko nam je obroka potrebno?“ Odjednom svi dižu ruku i prasnu u smeh. Na kraju se mole i 250 dobrovoljaca — muškarci, žene, mladi i stari — kreću na svoje zadatke, spremni za još jedan dug dan napornog rada.

Isti prizor se vidi i u ostalih šest kancelarija i u stovarištu. Za to vreme, drugi dobrovoljci koji rade u glavnoj kuhinji već su zaposleni mešanjem jela u loncima — uostalom, do podneva će preko 2 000 gladnih dobrovoljaca iz celog Hjustona biti spremno za jedan topao obrok!

[Okvir/Slika na 22. strani]

OBUKA

Tokom pružanja humanitarne pomoći, majstori dobrovoljci su obučavali neiskusne dobrovoljce za specifične zadatke. Neki su se obučavali da dezinfikuju domove. Drugi su učili kako da montiraju pregradne zidove i plakare. Neki su pak učili kako da malterišu i kreče. Ovi seminari za osposobljavanje radnika su bili snimljeni na video-trake, pa su potom one korišćene pri obuci novih dobrovoljaca. „Pomoću ovih seminara“, primetio je jedan član odbora za humanitarnu pomoć, „zasigurali smo visok kvalitet radova.“

[Slika]

Majstor pruža obuku

[Okvir na 24. strani]

„PRAVO BOŽJE DELO“

„Osiguravajuća društva nazivaju prirodne katastrofe Božjim delima“, zapazio je jedan član odbora za humanitarnu pomoć. „Međutim“, dodao je on, „pravo Božje delo su dobrovoljci koji su svih ovih meseci ovde radili. Naše bratstvo je čudo!“ Tokom pružanja humanitarne pomoći, preko vikenda je dolazilo da radi 2 500 ili više dobrovoljaca. Predsedavajući odbora je rekao: „Ovi dobrovoljci koji su radili besplatno otkazali su planirane odmore, promenili porodične planove i odložili druge lične stvari da bi pomagali u jednoj od najvećih akcija pružanja humanitarne pomoći koje su Jehovini svedoci ikada preduzeli.“

Ova dugotrajna akcija pružanja humanitarne pomoći zahtevala je žrtve. Jedan dobrovoljac koji je pomagao od početka do kraja akcije radio je na svetovnom poslu 50 časova sedmično. Ipak, on je svake sedmice provodio po 40 sati u pružanju humanitarne pomoći. „Jehova mi je dao snagu“, rekao je on. „Poznanici su me pitali: ’Da li te plaćaju za taj posao?‘ Rekao sam im: ’Nema tih para za koje bih ovo radio.‘“ Nakon pune radne nedelje na svetovnom poslu, jedna porodica iz države Luizijana vikendima je putovala 800 kilometara u oba pravca da bi pomagala u pružanju humanitarne pomoći. Mnogi su radili od jutra do mraka i onda su putovali kući. Jedna grupa od 30 majstora dobrovoljaca, koji su dnevno putovali od sedam do deset časova u jednom pravcu, rekla je: „Vredno je truda.“ Jedna volonterka je završavala svoj redovni posao u 15.30 i zatim radila u administrativnom centru do 22.00 časa. Pomagala je i preko vikenda. Ona je rekla: „Ovo me ispunjava.“

Zaista, ovi i svi drugi dobrovoljci bili su spremni da pomognu jer imaju bratsku ljubav — obeležje pravih hrišćana (Jovan 13:35). Gradonačelnik Hjustona je bio podstaknut da jednoj grupi Svedoka, nakon posete administrativnog centra za pružanje humanitarne pomoći, kaže: „Vi verujete da treba da činimo ono što nam Bog kaže da činimo. Vi svoja verovanja pokazujete delima.“

[Slika na stranama 20, 21]

Poplavljen Hjuston, 9. jun 2001.

[Izvor]

© Houston Chronicle

[Slika na 21. strani]

Autoputevi pretvoreni u reke

[Slika na 21. strani]

Voda je ušla i u kuće

[Slike na 23. strani]

Neki od hiljada Svedoka koji su radili kao dobrovoljci

[Slika na 24. strani]

Kuhinja je pripremila preko četvrt miliona obroka!

[Izvor slike na 19. strani]

NOAA