Moćni brodovi spremno pomažu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FINSKE

MORSKI galebovi jedre vedrim nebom. Sunce je užareno. Vazduh je ispunjen blagim mirisom kafe. Vrata na palubi se uz snažan zvuk konačno zatvaraju, čuju se sirene i teretom napunjen brod polako isplovljava. Tovar kafe započinje svoj put do Finske, zemlje ljubitelja kafe. Međutim, nekoliko nedelja kasnije, usred oštre zimske hladnoće, brod natovaren vrećama kafe biće zarobljen u ledu Baltičkog mora. Šta onda? Nema razloga za brigu, jer je pomoć na putu. Na horizontu se pojavljuje jedan moćan brod — ledolomac.

Lomljenje leda

Veliki deo svetske robe se transportuje morem. To obično ne predstavlja problem. Ali, kako brodovi mogu doći do luka kada je more zaleđeno? Ovo je posebno komplikovano u prometnom Baltičkom moru, koje je za mnoge zemlje jedini prolaz ka otvorenom okeanu. Na primer, tokom oštre zime, većina finskih luka su blokirane ledom; njihove najsevernije luke mogu biti okovane ledom i do šest meseci. Ljudi su to plaćali svojim životom.

Godine 1867, žetva u severnoj i srednjoj Evropi bila je slaba. Budući da su svi morski prolazi do Finske bili pod ledom do maja, nije bilo načina da se dopremi humanitarna pomoć sve dok se led nije otopio. U knjizi Through Ice and Snow, pomorski kapetan Sepo Laurel, kaže: „Dotle je oko 110 000 ljudi, ili više od pet procenata stanovništva [Finske], stradalo zbog gladi.“

Led ometa promet robe i na drugim mestima. U Severnoj Americi, ovo je uobičajen problem na Velikim jezerima, reci Sen Lorens  i duž kanadske obale. Arktička i antarktička područja su još teža za plovidbu tokom ledenih zima. Tamo je prosečna debljina leda dva do tri metra.

Prvobitni pokušaji probijanja kanala kroz led

U doba jedrenjaka, led je bio skoro nepremostiva prepreka. Situacija se poboljšala kada su se pojavili prvi parobrodi s čeličnim trupom. Ako je teretni brod bio dovoljno snažan, mogao je sam proći kroz tanak led. Međutim, mogućnosti takvih brodova su bile ograničene, iako su neki od njih bili posebno ojačani za led.

Rešenje je došlo s gradnjom ledolomaca. Kaže se da je prvi ledolomac u svetu bio City Ice Boat I, izgrađen 1837. u Sjedinjenim Državama. U Evropi, u Hamburgu (Nemačka) 1871. je izgrađen Eisbrecher. Iz iskustva se uskoro videlo koja se vrsta brodova najlakše probija kroz led, tako da su do 20. veka već bili ustaljeni neki osnovni modeli. a

Ploveći čelični divovi

Kako izgleda kada je brod zarobljen u ledu? „Brod podrhtava kao da ima jaku groznicu“, kaže jedan moreplovac. Trup ledolomca treba da izdrži  mnogo veći pritisak nego trup nekog trgovačkog broda. „Sudar s naslagama leda izgleda skoro kao vožnja motornog čamca po suvom“, kaže jedan radnik na ledolomcu. Čelične ploče na pramcu mogu biti debele dobrih 30 milimetara — na polarnim ledolomcima čak i do 50 milimetara — a trup broda osim redovnih ima i posebna rebra kao pojačanje za led. Koliko su jaki ovakvi brodovi? Kada je tokom Drugog svetskog rata jedna bomba pogodila ledolomac Tarmo, komandni most i većina kabina su bili uništeni, ali trup broda nije čak ni napukao.

Kod ledolomca je presudan oblik trupa. Često najteži zadatak zapravo nije lomljenje leda, već razgrtanje slomljenih komada leda. Mnogi ledolomci imaju malo zaobljen pramac, oblikovan u vidu kašike. Brod lomi led svojom masom i gura te komade na stranu i nadole. Da bi se trenje između trupa broda i leda svelo na minimum, oblik trupa se pažljivo projektuje. Osim toga, trup broda je obložen nerđajućim čelikom ili slojem od izuzetno glatke i izdržljive epoksi-smole.

Kako se ovi čelični divovi pokreću? Prošlo je doba kada su oznojeni radnici morali da utovaruju ugalj za kotao u postrojenju. Današnji ledolomci su na dizelsko-električni pogon, i snaga njihove osovine je slična kao kod tankera srednje veličine. Da bi mogli da se koriste u polarnim područjima bez bojazni da će ostati bez goriva, neki ledolomci za pogon imaju nuklearne reaktore.

Jedinstvene odlike

Ako se čamac zaglavi u mulj, veslač može da ga oslobodi tako što će ga ljuljati tamo-amo. Isti princip se primenjuje i kod ledolomaca. Međutim, u njihovom slučaju ne bi bila dovoljna ni čitava posada od oko 30 ljudi koji bi jurili s jedne na drugu stranu broda. Ljuljanje se prouzrokuje posebnim sistemom za naginjanje — voda između ogromnog vodenog rezervoara na jednoj strani brodskog trupa i rezervoara na drugoj strani se pomera napred i nazad. Neverovatno je da se u nekim slučajevima ovo naginjanje broda izvede za svega 15 sekundi! Pomorskim laicima pozeleni lice i od same pomisli na takvo ljuljanje. Ali, mornari su posebna fela.

Do kraja 19. veka, neko je došao na ideju da stavi propelere na pramac broda. Obrtanje propelera stvara mlaz vode koji smanjuje trenje i raščišćava ledenu bljuzgavicu. Neki današnji ledolomci imaju dva propelera na krmi i jedan ili dva na pramcu. Međutim, kod mnogih ledolomaca su istureni propeleri na pramcu zamenjeni vazdušnim sistemom koji stvara mehuriće. Podvodne duvaljke duž trupa ispuštaju veliku količinu kompresovanog vazduha u vodu ispod leda i tako prouzrokuju snažno penušanje vode, koje umanjuje trenje.

Pogled na horizont

Toplo prolećno sunce postiže ono što nije moglo svih devet moćnih finskih ledolomaca zajedno — ono lomi ledene okove sa svih luka, čak i u najsevernijim delovima ove zemlje. Ledolomci se vraćaju u svoje matične luke, a za posadu to znači jedno opušteno leto. Skupi, specijalizovani brodovi biće besposleni nekoliko meseci, jer zbog svoje posebne konstrukcije nisu baš odgovarajući za redovnu plovidbu u čistim vodama.

Međutim, tu je nova generacija brodova. Ovi višenamenski ledolomci, tokom zime rade kao standardni ledolomci, ali se u sezoni kada voda nije zaleđena mogu koristiti za postavljanje kablova na morsko dno, istraživanja i održavanje priobalnih naftnih platformi. Jedan takav brod, Botnica, koji je 1998. izgrađen za potrebe Finske pomorske uprave, ima dva azimutska pogonska sistema koji rotiraju 360 stepeni i tako služe ne samo kao propeleri već i kao kormila. Zahvaljujući ovakvom pogonu, ovaj brod ima zadivljujuću pokretljivost. Ovaj dizajn se uspešno primenjuje i na nove putničke brodove za krstarenje.

Zahvaljujući napretku tehnika za lomljenje leda, nastala je ideja za jednu novu vrstu teretnih brodova. Kada idu napred, ovi brodovi će se probijati kroz talase na uobičajen način. Međutim, za lomljenje leda koristiće se krma. Ovi „tankeri s dvostrukom ulogom“ biće naročito upotrebljivi u polarnim područjima, gde pomoć ledolomaca često nije dostupna. Ovi brodovi će moći sami sebi da prosecaju prolaze kroz led tako što će se kretati unazad.

U međuvremenu, Finskoj je hitno potrebna kafa. Ledolomac spomenut u uvodnom odlomku ovog članka izlomio je prolaz teretnom brodu s kafom i sada ga vuče. Kapetan ledolomca spokojno stoji naslonjen na ogradu broda. Zatim kreće prema komandnom mostu. Vreme je za šoljicu vrele kafe.

[Fusnota]

[Slika na 25. strani]

Ledolomac „Otso“ pravi prolaz

[Izvor]

Finnish Maritime Administration

[Slika na 25. strani]

Zimski parobrod zarobljen u ledu — oko 1890.

[Izvor]

Museovirasto

[Slika na 26. strani]

Brod na nuklearni pogon „Tajmir“

[Izvor]

Kværner Masa-Yards

[Slika na 26. strani]

Višenamenski ledolomci se mogu koristiti i za postavljanje kablova i cevi

[Izvor]

Finnish Maritime Administration

[Slika na 26. strani]

„Botnica“

[Izvor]

Finnish Maritime Administration