Pogled u svet

Sve češća upotreba prostačkog govora

Mnogi iz Severne Amerike su zabrinuti što „gube bitku za očuvanje učtivosti“, navodi jedan članak u novinama The Toronto Star. To se posebno vidi u „sve većoj prihvaćenosti psovki“. Prema P. M. Forniju, direktoru projekta o učtivosti na Univerzitetu Džon Hopkins, vulgaran rečnik je sada toliko prisutan da mnogi mladi misle kako je to u redu, a većina odraslih izgleda to i ne primećuje ili ih čak nije ni briga. Ove novine izveštavaju da prema profesoru Timotiju Džeju, „deca počinju da koriste ružne reči već od prve godine, kada počinju da upijaju reči koje čuju od svojih roditelja i s televizije“. Prikupljeni podaci jedne sprovedene studije otkrivaju da „ružne reči predstavljaju 10 posto rečnika odraslih kad su na poslu, a 13 posto rečnika u slobodno vreme“. Jedan drugi statistički podatak koji su navele gore pomenute novine otkriva da se u Sjedinjenim Državama „od 1989. do 1999. korišćenje prljavog jezika na televiziji povećalo više od 500 puta“.

 Kako uspavane čiope održavaju svoj položaj

Čiope ne samo što spavaju u letu već uspevaju i da ostanu na svom području, a da ih vetar ne odnese. Da bi saznali kako to čine, ornitolozi Johan Bekman i Tomas Alerstam s Lundskog univerziteta u Švedskoj koristili su radar da bi pratili njihova kretanja noću. U nemačkom naučnom časopisu Bild der Wissenschaft, ovi istraživači su izneli zapažanje po kom kod čiopa postoji izvestan obrazac letenja koji ih održava u njihovom položaju. Ove ptice se uspinju na veliku nadmorsku visinu, čak i do 3 000 metara, a onda lete dijagonalno ka vetru, redovno menjajući pravac svakih nekoliko minuta. Taj ritmički obrazac im omogućava da se kreću tamo-amo nad svojim područjem. Međutim, primećeno je da pri maloj brzini vetra čiope kruže dok spavaju.

„Bolest koju ne moramo imati“

„Osteoporoza je bolest koju ne moramo imati“, navodi australijski The Sun-Herald. „U velikoj meri se može sprečiti. Međutim, predviđa se da će do 2020. svaki treći bolnički pacijent biti žena s nekim prelomom.“ Jedan izveštaj organizacije Osteoporoza u Australiji pokazuje da je ova bolest, usled koje kosti postaju porozne i lomljive, „rasprostranjenija od visokog nivoa holesterola, alergija ili obične prehlade. Troškovi koje ona iziskuje su veći nego što su troškovi koji nastaju usled dijabetesa ili astme. A stopa smrtnosti kod žena s prelomom kuka veća je nego kod svih slučajeva raka kod žena.“ Prema profesoru Filipu Sambruku, procenjuje se da će u Australiji polovina žena i trećina muškaraca tokom svog života imati neki prelom usled osteoporoze. „Najbolja odbrana“, navodi ovaj list, „jeste izgraditi što bolju koštanu masu u prve tri decenije života putem vežbi i unošenja dovoljne količine kalcijuma.“ Rizik od osteoporoze se može uveliko smanjiti izbegavanjem pušenja i preteranog uzimanja alkohola ili kofeina. U korisne navike ulaze i redovno vežbanje i uzimanje hrane bogate kalcijumom i vitaminom D.

„Svetac“ koji razvezuje čvorove

„Odnedavno su veoma popularni sveti Juda Tadeus, zaštitnik propalih planova; sveta Rita, zaštitnica očajnika; sveta Hedvig, zaštitnica onih koji su u dugovima i sveti Ekspeditus, zaštitnik hitnih slučajeva“, beleže novine Veja. Među brazilskim katolicima sada je poslednji „svetac“ koji je stekao popularnost „naša Gospa koja odvezuje čvorove“. Ova neobična titula potiče sa slike koja visi u jednoj kapeli u Augzburgu u Nemačkoj, na kojoj je prikazana Devica Marija kako odvezuje čvorove s nekog kanapa. Promovisale su je medijske ličnosti i „naša Gospa koja odvezuje čvorove“ zadobila je mnoge pobornike koji traže njenu pomoć da bi razmrsili svoje „zamršene“ zdravstvene, bračne i novčane probleme. Ovo je istovremeno dovelo i do unosne trgovine medaljonima, brojanicama, likovima i nalepnicama za automobile. „Ovo ludilo oko ’razvezivanja‘ nije ništa loše, ali neće dugo trajati“, predviđa Darsi Ničioli, upravitelj najvećeg katoličkog svetilišta u Brazilu.

Jevanđelje u svemiru

Dok naučnici još uvek debatuju o mogućnosti postojanja života u svemiru, izveštavaju novine Berliner Morgenpost, u vatikanskom opservatoriju sveštenici su došli do zaključka da „stanovnici na Zemlji nisu jedini koje je Bog stvorio u svemiru. Bog je takođe stvorio i vanzemaljce“. Kao što je objasnio Džordž Koin, direktor ovog opservatorijuma, „svemir je jednostavno prevelik da bismo bili sami u njemu“. Da bi Jevanđelje došlo i do tih vanzemaljaca, nekoliko manastira je poslalo Novi zavet u svemir u obliku kodirane poruke. Ono što bi Vatikan sledeće voleo da sazna, kaže se u ovim novinama, jeste „da li se Hrist pokazao i na drugim planetama“. I, dodaje Koin, „da li je Isus Hrist takođe spasao stanovnike tih planeta“.

Podešavanje „sudnjeg dana“

Direktori The Bulletin of the Atomic Scientists pomerili su kazaljke čuvenog Sata sudnjeg dana „dve minute napred, na sedam minuta do ponoći“, izveštava pariski dnevni list International Herald Tribune. Na ovu akciju pokrenula ih je „zabrinutost zbog zastoja u naporima oko razoružanja, bezbednosti postojećih nuklearnih zaliha i terorizma“. Od kako je pušten u rad 1947. godine, taj sat — simbol toga koliko je svet blizu nuklearnog uništenja — podešavan je 17 puta. Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, kazaljke su bile vraćene na 17 minuta do ponoći, ali su tokom godina kazaljke pomerane bliže ponoći. Poslednji put je to urađeno 1998. i to sa 14 na 9 minuta do ponoći. Od tada je razmontirano samo 3 000 komada nuklearnog oružja, a 31 000 se i dalje nalazi u rukama nuklearnih sila.

Švajcarska odlučila da pristupi UN

„Glasanjem na nivou cele zemlje, neutralna Švajcarska je uz veoma malu razliku u glasovima odlučila... da iza sebe ostavi decenije izolovanosti i da postane članica Ujedinjenih nacija“, izveštava The New York Times. Da bi Švajcarska postala 190. članica ove organizacije, potrebno je da Generalnoj skupštini UN dostavi formalnu molbu. Kad je Švajcarska poslednji put glasala za članstvo 1986. godine, taj predlog je ogromnom većinom odbijen, „i to zbog strahova da bi se mogla kompromitovati tradicionalna neutralnost te zemlje“. Šta je dovelo do ove promene? „Iako je evropsko sedište UN u Ženevi i iako je Švajcarska aktivna u mnogim njenim organizacijama, vlada je strahovala da bi stalno opiranje da postane članica, politički i ekonomski uzdrmalo Švajcarsku i potkopalo njene posredničke napore u sukobima na udaljenim područjima“, navodi Times. Izgleda takođe da Švajcarska nastoji da popravi sliku o sebi nakon što je nedavno obelodanjeno da je Švajcarska banka sakrila bankovne račune žrtava holokausta i da je s granice vratila mnoge izbeglice koje su pokušavale da pobegnu iz nacističke Nemačke.

Pogubni steroidi

Procenjuje se da u Poljskoj „oko 60 posto onih koji se bave bodi-bildingom koriste steroide“, izveštava poljski nedeljnik Wprost. Tinejdžeri između 17 i 18 godina počinju da ih koriste na početku godine, „kako bi do juna mogli pokazati mišiće na otvorenim bazenima“. Iako se steroidi „mogu kupiti u skoro svakoj teretani“, oni su opasni za telo. „Steroidi ne uništavaju samo jetru već i mišiće“, kaže profesor Januš Nauman s Medicinskog univerziteta u Varšavi. Drugi neželjeni efekti podrazumevaju probleme s kožom i kosom, hiperaktivnost, agresivno ponašanje i zabrinjavajuće emocionalne poremećaje. Neki neželjeni efekti korišćenja steroida nastaju tek posle dosta godina. Primera radi, u slučaju „atleta iz [bivše] Istočne Nemačke, gde su dopinzi u velikim količinama korišćeni u 1950-im, posledice po zdravlje su se mogle primetiti tek 1970-ih i ’80-ih“, kaže Nauman. Pored toga, dodaje Wprost, korišćenje steroida „povećava mogućnost korišćenja heroina i drugih droga“.