Mladi pitaju. . .

Pritisak vršnjaka — da li je zaista toliko snažan?

„Mislim da ne osećam pritisak vršnjaka“ (Pamela, učenica osnovne škole).

„Mislim da pritisak vršnjaka nema više tako snažan uticaj na mene. Većina pritisaka dolazi od mene samog“ (Robi, mladić).

DA LI si se ikada ovako osećao? Pretpostavljamo da znaš da Biblija kaže: „Loša društva kvare korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33). Ipak, možda se pitaš: ’Da li se pritisak vršnjaka previše naglašava — možda i nije toliko snažan koliko moji roditelji i druge starije osobe kažu da jeste?‘

Ako se s vremena na vreme boriš sa ovakvim sumnjama, nisi prva mlada osoba koja se tako oseća. Ali, pozivamo te da razmisliš o jednoj mogućnosti. Da li bi pritisak vršnjaka mogao da ima veći uticaj nego što ti to misliš? Mnogi mladi su iznenađeni koliko je snažan pritisak vršnjaka. Na primer, Endži priznaje da čini više da bi se uklopila u društvo nego što misli da treba. Ona kaže: „Ponekad je pritisak sredine toliko snažan da čak nisi ni svestan da je to pritisak vršnjaka. Počinješ da veruješ da je to tvoj unutrašnji pritisak.“

Slično tome, ranije spomenuti Robi kaže da njegov najveći pritisak dolazi iznutra. Ipak, on priznaje da je teško živeti blizu velikog grada. Zašto? Zbog pritiska vršnjaka koji dolazi iz materijalističke sredine. On kaže: „Bogatstvo je nešto što je ovde veoma važno.“ Jasno je da je pritisak vršnjaka uticaj na koji se mora računati. Zašto onda mnogi mladi misle da pritisak vršnjaka ne utiče na njih?

Neprimetno snažan

Pritisak vršnjaka može biti varljiv — u stvari, može se desiti da ga uopšte i ne primetimo. Da to ilustrujemo: Ako smo u nivou mora, ogromna količina vazduha iznad nas vrši stalan pritisak od oko 1 kilograma po kvadratnom centimetru. a Pod tim  pritiskom možeš živeti svaki dan, ali ga jedva primećuješ. Zašto? Navikao si na njega.

Doduše, atmosferski pritisak nije obavezno i štetan. Ali, kada ljudi malo po malo vrše pritisak na nas, oni na kraju mogu prouzrokovati da se promenimo. Apostol Pavle je razumeo moć pritiska sredine. On je upozorio hrišćane u Rimu: „Ne dopusti da te svet oko tebe utisne u svoj kalup“ (Rimljanima 12:2, The New Testament in Modern English). Međutim, kako bi se to moglo desiti?

Kako deluje pritisak vršnjaka

Da li ti godi kada si priznat i prihvaćen među drugima? Većina nas bi priznala da nam godi. Ipak, naša prirodna želja za takvim priznanjem može biti mač s dve oštrice. Koliko ćemo daleko ići da bismo dobili priznanje za kojim žudimo? Čak i ako smo sigurni u sebe u tom pogledu, šta je sa onima oko nas? Da li oni makar pokušavaju da se odupru pritisku vršnjaka ili dopuštaju da ih on ukalupi?

Na primer, mnogi danas smatraju da su biblijska moralna merila zastarela ili nerealna u savremenom svetu. Mnogi misle da nije toliko važno da li se Bog obožava onako kako on traži od nas u svojoj Reči (Jovan 4:24). Zašto tako razmišljaju? Odgovor može delimično ležati u pritisku vršnjaka. U Efešanima 2:2, Pavle govori o tome da sistem stvari ovog sveta ima „duh“, to jest preovladavajući stav. Taj duh vrši pritisak na ljude kako bi se prilagodili razmišljanju sveta koji ne poznaje Jehovu. Kako bi to moglo uticati na nas?

Prilikom naših svakodnevnih aktivnosti u školi, na fakultetu, u kući i na poslu obično dolazimo u kontakt s ljudima koji ne dele sve naše hrišćanske vrednosti. Na primer, u školi može biti mnogo onih koji žele da budu popularni skoro po svaku cenu, koji se upuštaju u nemoralne polne odnose ili se čak drogiraju i opijaju. Šta će se desiti ako izaberemo bliske prijatelje između onih koji su umešani u tako nešto ili to prihvataju kao normalno, čak poželjno? Verovatno ćemo početi — možda u početku polako — da usvajamo slične stavove. Svetski „duh“, odnosno „vazduh“, izvršiće pritisak na nas i takoreći nas utisnuti u kalup ovog sveta.

Interesantno je da su današnji sociolozi izvršili eksperimente koji podupiru ova biblijska načela. Osmotrimo pažnje vredan Ašov eksperiment. Jedna osoba je pozvana da se pridruži grupi ljudi koji sede zajedno. Dr Aš pokazuje veliki pano s jednom vertikalnom crtom, a zatim drugi pano s tri vertikalne crte vidljivo različitih dužina. Zatim svakoga u grupi moli da kaže svoje mišljenje o tome kojoj od ove tri crte odgovara crta s prvog panoa. Odgovor je lak. Prvih nekoliko puta, svi se slažu. Ali pri trećem pokušaju, nešto se menja.

Kao i u prethodnim slučajevima, lako je odgovoriti koje su dve crte jednake po veličini. Ali, bez znanja osobe koja je testirana, drugi članovi grupe su plaćeni da se pretvaraju da učestvuju u eksperimentu. Svi oni daju isti pogrešan odgovor. Šta se dešava? Samo 25 posto testiranih osoba odlučno se držalo onoga za šta su smatrali da je ispravno. Svi ostali su se složili s grupom barem jedanput — iako su time poricali ono što su jasno videli svojim očima!

Očigledno je da ljudi žele da se prilagode drugima oko sebe — čak toliko da će većina njih poreći i ono za šta znaju da je istinito. Mnogi mladi su lično doživeli ovakav pritisak. Šesnaestogodišnji Danijel priznaje: „Pritisak vršnjaka te može navesti da se promeniš. I što je više ljudi oko tebe, to je pritisak sve veći. Možeš čak početi da razmišljaš da je ono što oni rade ispravno.“

Ranije pomenuta Endži navodi tipičan primer takvog pritiska u školi: „Kada si  išao u školu, bilo je veoma važno koju odeću nosiš. Morao si da imaš poznate marke. A zapravo nisi želeo da potrošiš 50 evra na jednu košulju — zašto bi iko želeo da to uradi?“ Kao što Endži kaže, može biti jako teško da se prepozna pritisak koji već utiče na tebe. Ali, može li pritisak vršnjaka uticati na nas i u ozbiljnijim stvarima?

Zašto pritisak vršnjaka može biti opasan

Zamisli da plivaš u moru. Dok plivaš i dok te nose talasi, druge snažne sile mogu neprimetno delovati. Talasi te nose ka obali, ali isto tako tu može biti i neka podvodna struja. Ona te polako nosi na drugu stranu. Kada se naposletku osvrneš prema obali, ne možeš više videti ni porodicu ni prijatelje. Nisi čak ni primetio koliko te je daleko struja odnela na drugu stranu! Slično tome, dok obavljamo naše svakodnevne aktivnosti, naše misli i osećanja su pod stalnim uticajem. Pre nego što toga postanemo svesni, ti uticaji nas mogu odvesti daleko od načela za koja smo mislili da ćemo ih se uvek čvrsto držati.

Na primer, apostol Petar je bio hrabar čovek. On je neustrašivo potegao mač kada je bio suočen s neprijateljskom ruljom u noći kada je Isus uhapšen (Marko 14:43-47; Jovan 18:10). Ipak, godinama kasnije ga je pritisak sredine naveo da pokaže očiglednu pristranost. Izbegavao je nejevrejske hrišćane — iako je ranije primio od Hrista viziju koja ga je uputila da ne smatra nejevreje nečistima (Dela apostolska 10:10-15, 28, 29). Petru je bilo teže da se suoči s prezirom drugih ljudi nego da se upusti u borbu mačevima! (Galatima 2:11, 12). Zaista, pritisak sredine može biti opasan.

Važno je da priznamo moć pritiska vršnjaka

Iz Petrovog primera možemo izvući važnu pouku. Biti jak u nečemu ne znači biti jak u svemu. Petar je imao slabe tačke, kao i svi mi. Bez obzira ko smo, moramo znati gde smo slabi. Možemo se iskreno upitati: ’Gde sam ranjiv? Da li žudim za bogatim načinom života? Da li polako postajem uobražen? Koliko daleko bih išao da bih dobio pohvalu, položaj i popularnost?‘

Možda se ne bismo nikada namerno izložili opasnosti tako što bismo izabrali da se družimo sa onima koji se drogiraju ili koji su promiskuitetni. Međutim, šta je s našim suptilnijim slabostima? Ako izaberemo da se blisko družimo sa onima koji će uticati na nas u stvarima u kojima smo slabi, onda sebe dovodimo u opasnost da podlegnemo pritisku vršnjaka — možda s trajnom štetom.

Ipak, dobra vest je da nije svaki pritisak vršnjaka loš. Da li možemo da savladamo pritisak vršnjaka — ili da ga čak dobro iskoristimo? Kako možemo da se borimo protiv negativnog pritiska vršnjaka? Ova pitanja će biti osmotrena u jednom od narednih članaka „Mladi pitaju...“.

[Fusnota]

[Slika na stranama 12, 13]

U materijalističkoj sredini pritisak vršnjaka može biti jak