Spektakularno otkriće u oku

Naučnici odavno znaju da oči sisara imaju neurone koji reaguju na svetlost i podešavaju biološki, to jest cirkadijalni sat organizma. Dugo se pretpostavljalo da ova funkcija osetljivosti na svetlost postoji zahvaljujući poznatim očnim ćelijama zvanim štapići i čepići. Ali, kako izveštava časopis Science, istraživači su 1999. otkrili da „mutanti miševa koji nemaju sve štapiće i čepiće [te su stoga praktično slepi], ipak imaju sat koji reaguje na svetlost“. Na osnovu toga, istraživači su zaključili da „neke druge ćelije u oku reaguju na svetlost“.

Sada su otkriveni ovi neidentifikovani svetlosni senzori. Iako su pomešani sa štapićima i čepićima za formiranje slike, ovi senzori obrazuju „jedan drugi nezavisan očni sistem, koji funkcioniše paralelno sa očnim sistemom za formiranje slike“, objašnjava Science. U funkcije ovog novootkrivenog sistema spadaju regulisanje veličine zenice i oslobađanje melatonina, usklađivanje biološkog sata organizma s ciklusom svetlosti i mraka, i drugo. Ona može da utiče čak i na promene raspoloženja.

Zanimljivo je da ovi svetlosni senzori ne reaguju na kratke bleske svetla, kako ne bi zbunili biološki sat organizma, već samo na duže promene u jačini svetlosti. Jedan naučnik je opisao ovo otkriće kao „spektakularno“, dodajući da je to „dosad najveći preokret u vezi s pitanjem oko toga šta je fotoreceptor kod sisara“.

Bez sumnje, što više učimo o životu, to imamo više dokaza o često jedva primetnim, a ipak zaista genijalnim konstrukcijama. Ovakvi pronalasci pokreću mnoge da kažu Stvoritelju ono što stoji i u Bibliji: „Hvalim te što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Psalam 139:14).