Pogled u svet

Radi boljeg zdravlja — smejte se!

Dobronameran smeh postiže više nego što samo nekome ulepšava dan. Prema nekim japanskim doktorima, smeh takođe normalizuje poremećen endokrin, nervni i imunološki sistem, stabilizuje puls i disanje i može doneti privremeno olakšanje onima koji boluju od reumatizma. Smeh stimuliše simpatički nervni sistem i time podstiče protok krvi u mišićima i povećava aktivnost mozga. Kada se smejemo od srca, mi vežbamo i svoje mišiće. U jednom testu o kojem je bilo reči u novinama IHT Asahi Shimbun, trbušni mišići osobe koja se smejala „pokazivali su isti stepen naprezanja koji je potreban kada se rade trbušnjaci“. Psihijatar iz Osake, Mičio Tanaka, pohvalno govori o uticaju smeha. Prema Tanaki, „smeh je poput efikasnog leka koji nema neželjena dejstva“.

 Životinje „doktori“

„Sve veći broj stručnjaka koji prate ponašanje životinja sada misli da divlje životinje mogu i da se zaista brinu o svojim medicinskim potrebama“, izveštava londonski The Economist. Šimpanze u Tanzaniji se leče od crevnih glista tako što jedu jezgro jedne biljke koja sadrži hemikalije koje su smrtonosne za te gliste. Šimpanze širom Afrike jedu lišće s mikroskopskim bodljicama na površini koje čisti njihova creva od glista. Makai koji jedu semenke sa otrovnim alkaloidima, takođe jedu i glinu koja očigledno deluje kao protivotrov na njihovu opasnu hranu. Mrki medvedi sa Aljaske, kanadske snežne guske i vukovi jedu vegetaciju koja im pomaže da se oslobode crevnih parazita. Testovi krvi kod velikog broja divljih životinja su pokazali da su u svom prirodnom staništu mnoge divlje životinje preživele ozbiljne virusne i bakterijske infekcije, koje su često fatalne za životinje u zarobljeništvu. „Ovakva zapažanja“, beleži The Economist, „ukazuju na to da divlje životinje mogu učiniti nešto da bi ostale zdrave što zarobljene životinje ne mogu“.

Glavni ubica

„SIDA preti da zaseni kugu kao najgoru pandemičnu bolest u istoriji“, navodi New Scientist. „U 14. veku, kuga je protutnjila Evropom i Azijom i ubila oko 40 miliona ljudi. Sada, skoro 700 godina kasnije, istorija se ponavlja.“ Prema jednom izveštaju u časopisu British Medical Journal, do kraja ove decenije HIV će odneti oko 65 miliona života. Iako trenutno više ljudi boluje od tuberkuloze i malarije, kaže se da je ekonomski i socijalni uticaj ovih bolesti manji od uticaja koji ima sida.

Roditelji i tinejdžeri

Kako izveštava londonski The Times, roditelji trpe mnogo veću emocionalnu i psihološku štetu zbog porodičnih sukoba nego njihova deca tinejdžerskog uzrasta. Ovaj izveštaj savetuje da roditelji ne treba da „hodaju na vrhovima prstiju oko zlovoljnih tinejdžera iz straha da će povrediti njihova nežna osećanja“. Umesto toga, „roditelji treba da zaštite sebe... tako što će usvojiti autoritativniji način vaspitanja“. Profesor Lorens Stajnberg sa Univerziteta Templ u Filadelfiji (Pensilvanija, SAD), kaže da su deca mnogo otpornija nego što ljudi pretpostavljaju. Nakon ispitivanja hiljada roditelja tokom više od deset godina, profesor Stajnberg zapaža: „Autoritativan roditelj je topao i zainteresovan, ali čvrst i dosledan u postavljanju i primeni smernica, ograničenja i očekivanja.“ Adolescenti koji su odgajani u takvim porodicama su uspešniji, srećniji i stoga je kod njih manja verovatnoća da će biti uključeni u neku aktivnost usmerenu protiv društva ili u kriminal, kaže se u izveštaju.

Potreba za dodirom

„Dodir nam je potreban baš kao što nam je potrebna sunčeva svetlost, voda ili hrana“, navodi poljski nedeljnik Polityka. Svi imamo ispod kože splet senzora koji su osetljivi na različite vrste dodira. Kada nas neko dodirne, „mozak može to da registruje, prepozna i pretvori u osmeh, bolje raspoloženje ili neki drugi prijatan gest“. Posebno je deci potreban fizički kontakt, naročito tokom njihovih prvih godina. Nažalost, mnogi roditelji dodiruju svoju decu samo kada ih oblače, kupaju, hrane ili kažnjavaju. Međutim, brojna istraživanja navode da su deca koja su nošena u naručju, grljena, ljubljena i milovana zdravija, naprednija i inteligentnija od dece koja su držana na „hladnoj distanci“, zapaža Polityka.

Jezera u opasnosti

„Na ovoj planeti ne postoji više nijedno jezero koje nije već pogođeno ljudskim aktivnostima“, kaže Vilijam Kosgrov, potpredsednik Svetskog saveta voda. „Mi uništavamo jezera i to može biti katastrofalno za ljudske zajednice koje zavise od njih.“ Zagađenje prouzrokuju industrija, poljoprivredna dobra i kanalizacija; i možda je neko jezero, iako izgleda besprekorno, već ozbiljno oštećeno, rekao je Kosgrov dodajući: „Onda se nešto desi — kao što je promena u temperaturi vode — i jezero se odjednom može potpuno promeniti. Kada taj proces jednom počne, teško se zaustavlja.“ Jedan primer toga je Viktorijino jezero, najveće jezero u Africi. Tokom poslednje dve decenije, nekoliko vrsta riba u ovom jezeru je uginulo zbog zagađenosti koju prouzrokuje nepročišćena otpadna voda. Ozbiljno je ugroženo i jezero Taj Hu u Kini. „Stručnjaci kažu da možete skoro da hodate po površini ovog jezera zbog ogromne zagađenosti“, rečeno je u izjavi Svetskog saveta voda. Prema izveštaju Rojtersa, oko 90 posto vode koju ljudi koriste dolazi iz jezera.

Srce se preliva, a glava je prazna

Prema nemačkom nedeljniku Die Woche, dosta su tražena ljubavna pisma koja sastavljaju profesionalni pisci pisama. Za one koji jednostavno ne umeju da svoja osećanja izraze rečima, nekoliko pisaca koji pišu za druge nude pomoć uz nadoknadu. Tekst može biti strastven ili sasvim poslovan, prema zahtevu mušterije. Pišu se i pesme, uz cenu po dogovoru. Pristup pisanju ovih veštačkih izraza ljubavi veoma se razlikuje. Dok su neki pisci koji pišu za druge profesionalni pisci i novinari, drugi ljubavna pisma pišu iz hobija. Neki obezbeđuju čak i kompjuterski upitnik na osnovu kog se pismo pravi kompjuterskim putem. U svakom slučaju, uspeh se ne može zagarantovati. Nakon tri godine „dirljivih prosidbi i obećanja“ koje je sastavljao jedan pisac koji piše za druge, devojka jedne njegove verne mušterije još uvek neće da kaže „da“.

Fitnes i dani bolovanja

Prema jednom istraživanju Finskog fitnes društva, vežbanje smanjuje odsustvovanje s posla. Da bi zadržali svoje osoblje na poslu, mnogi poslodavci u Finskoj primenjuju ovo saznanje. „Polovina zaposlenih u Finskoj radi u kompanijama s fitnes programima za zaposlene“, izveštava Finnfacts, publikacija Saveza finske industrije i poslodavaca. „Kompanije imaju kurseve za odvikavanje od pušenja, za mršavljenje, kao i različite vrste fitnesa.“ U ovakve programe, finske kompanije godišnje ulažu više od 67 miliona evra, znajući da će se manje odsustvovanje s posla višestruko isplatiti.

Čuvajte leđa!

„Nepravilno držanje tela, višak kilograma i zapostavljanje vežbanja polako dovode do propadanja kičme“, kažu španske novine El País Semanal. Prema jednoj proceni, 80 posto stanovništva u razvijenim zemljama ima probleme s kičmom tokom nekog perioda svog života. Španska klinika Kovaks, koja je specijalizovana za probleme s kičmom, savetuje da naučimo da promenimo položaj tela kako bismo sprečili i ublažili bol u leđima. Evo nekih jednostavnih saveta: Kada spavate, držite kičmu u ravnom položaju. Kada sedite, naslonite leđa na naslon stolice. Kada ste pred kompjuterom, držite ramena u njihovom prirodnom položaju. Ako morate da se saginjete, savijte kolena umesto leđa. Ako morate da stojite mirno duže vreme, oslonite svoju težinu na jednu nogu dok drugu odmarate na hoklici ili stepeniku.