Magna karta i čovekova bitka za slobodu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

KROZ živopisan krajolik engleske grofovije Surej, teče reka Temza. Na jednoj od poljana koje se nalaze duž njenih obala nalazi se spomenik s natpisom u znak sećanja na jedan događaj iz 13. veka. Ovde, na poljani Ranimed, engleski kralj Jovan Bez Zemlje (vladao 1199-1216), sreo se s baronima, moćnim vlastelinima koji su mu se suprotstavili jer su bili nezadovoljni njegovim preterivanjima. Baroni su zahtevali da kralj ublaži njihovo nezadovoljstvo tako što bi im obezbedio izvesna prava. Pod ogromnim pritiskom, kralj je na kraju stavio svoj pečat na dokument koji je kasnije postao poznat kao Magna karta (Velika povelja).

Zašto je ovaj dokument opisan kao „najznačajniji pravni dokument u istoriji Zapada“? Odgovor otkriva puno o čovekovoj bici za slobodu.

Odredbe barona

Kralj Jovan je imao nesuglasice s Rimokatoličkom crkvom. On je prkosio papi Inokentiju III time što je odbio da prihvati Stivena Langtona za kanterberijskog nadbiskupa. Stoga je crkva povukla svoju podršku i na kraju ekskomunicirala kralja. Međutim, Jovan je pokušao da se pomiri. On je pristao da preda papi englesku i irsku kraljevinu. Potom je papa vratio ova kraljevstva Jovanu pod uslovom da on bude lojalan crkvi i da plaća godišnji danak. Jovan je sada postao papin vazal.

Finansijske poteškoće su uvećavale kraljeve probleme. Tokom svoje 17-godišnje vladavine, Jovan je vlastelinima 11 puta nametao dodatne poreze. Sve to neslaganje u vezi s crkvom i finansijskim stvarima dovelo je do raširenog gledišta da je kralj nepouzdan. Jovanov karakter baš i nije ublažio takvu zabrinutost.

Na kraju su nemiri izmakli kontroli kada su baroni sa severa zemlje odbili da plaćaju nove poreze. Oni su krenuli u marš na London i odrekli se svoje privrženosti kralju. Između dve strane je bilo puno rasprave da bi se došlo do sporazuma. Kralj se nalazio u svojoj palati u Vindzoru, a baroni su bili ulogoreni sa istočne strane u obližnjem gradiću Stejnsu. Tajni pregovori su ih suočili licem u lice između ova dva grada, kod Ranimeda. Ovde je u ponedeljak 15. juna 1215, Jovan zapečatio dokument koji je imao 49 odredbi. On počinje rečima: ’To su odredbe koje traže baroni i na koje kralj pristaje.‘

Sloboda definisana zakonom

Jovanove su namere međutim, brzo isplivale na površinu. Usred ovakvih  prilika koje nisu bile naklonjene niti kralju niti papi, kralj je poslao izaslanike koji su se sreli s papom u Rimu. Papa je brzo izdao edikte kojima je sporazum kod Ranimeda proglasio nevažećim. U Engleskoj je ubrzo izbio građanski rat. Međutim, sledeće godine je Jovan iznenada umro, te je presto nasledio njegov devetogodišnji sin Henri.

Pristalice mladog Henrija su uredile da se ponovo potvrdi Ranimedski sporazum. Prema brošuri Magna Carta, ovo revidirano izdanje je „brzo bilo prepravljeno sa instrumenta za suzbijanje tiranije u javni proglas kojim je pružena podrška i njegovim [kraljevim] i interesima ljudi umerenih gledišta“. Tokom Henrijeve vladavine, ovaj sporazum je više puta bio izdat. Kada je njegov naslednik Edvard I još jednom 12. oktobra 1297. potvrdio Magna kartu, konačno je njen prepis dodat ustavnom svitku, to jest spisku dokumenata od posebnog značaja za javnost.

Ova povelja je ograničavala monarhovu moć. Ona je uslovljavala da je sada on, kao i svi njegovi podanici, podložan slovu zakona. Prema Vinstonu Čerčilu, poznatom istoričaru i premijeru Engleske iz 20. veka, Magna karta je obezbedila „sistem provere i ravnoteže koja monarhiji daje neophodnu čvrstinu, ali ujedno sprečava zloupotrebu moći nekog tiranina ili ludaka“. Zaista uzvišene ideje! Ali koliko je ovaj dokument značio običnom čoveku? U to vreme, veoma malo. Magna karta je iznosila detalje samo o pravima  „slobodnog čoveka“ — to jest, privilegovane grupe ljudi koja je tada bila u manjini. a

„Veoma rano u istoriji“, zapaža Encyclopædia Britannica, Magna karta je „postala simbol i borbeni poklič protiv ugnjetavanja, u kojoj je svaka naredna generacija videla zaštitu sopstvenih ugroženih prava.“ Ukazujući na njen značaj, svako zasedanje engleskog parlamenta je počinjalo ponovnim potvrđivanjem Magna karte.

Advokati u Engleskoj u 17. veku koristili su odredbe iz Magna karte kao pravnu osnovu za razne stvari, kao što su suđenje uz porotu, habeas korpus, b ravnopravnost pred zakonom, sloboda od hapšenja usled zloupotrebe samovolje i kontrolisanje oporezivanja od strane parlamenta. Stoga je u očima britanskog državnika Vilijama Pita, Magna karta bila deo ’Biblije engleskog ustava‘.

Bitka se nastavlja

„Ustavni značaj Magna karte tokom istorije često nije toliko zavisio od toga šta povelja kaže, nego od toga šta se mislilo da kaže“, rekao je lord Bingam, koji je od 1996. do 2000. bio pomoćnik ministra pravosuđa Engleske i Velsa. Ipak, slobodarski ideali istaknuti u povelji kasnije su se proširili kroz čitavo englesko govorno područje.

Hodočasnici koji su 1620. napustili Englesku i uputili se za Ameriku, poneli su sa sobom primerak Magna karte. Kada su se 1775. britanske kolonije u Americi pobunile jer im je Britanija nametala poreze, a pri tome im nije dozvoljavala predstavnike u vladi, skupština države koja je danas država Masačusets, objavila je da se takvi porezi ne slažu s Magna kartom. Zaista, na službenom pečatu iz Masačusetsa koji se koristio u to vreme nalazio se lik čoveka koji je u jednoj ruci držao mač, a u drugoj Magna kartu.

Kada su se predstavnici novoformirane države sastali da donesu ustav SAD, oni su se držali načela o slobodi pod okriljem zakona. Povelja slobode SAD nastala je prihvatanjem ovog načela. Tako je odajući priznanje Magna karti, Američka advokatska komora 1957. podigla kod Ranimeda spomenik na kojem piše: „U znak sećanja na Magna kartu — simbol slobode pod zakonom“.

Godine 1948. američka državnica Elenor Ruzvelt pomogla je da se napravi koncept za Univerzalnu deklaraciju ljudskih prava, nadajući se da će i ona postati „međunarodna Magna karta svih ljudi“. Zaista, događaji vezani za Magna kartu pokazuju koliko je velika čežnja ljudske porodice za slobodom. Uprkos plemenitim nastojanjima, danas su u mnogim zemljama i dalje ugrožena osnovna ljudska prava. Ljudske vladavine se uvek iznova pokazuju kao nesposobne da garantuju slobodu za sve. To je jedan od razloga zbog čega milioni Jehovinih svedoka cene još značajniji vid slobode pod zakonom jedne drugačije vladavine, pod Božjim Kraljevstvom.

Biblija kaže nešto zadivljujuće u vezi s Bogom: „Gde je Jehovin duh, tamo je sloboda“ (2. Korinćanima 3:17). Ako želite da saznate nešto o slobodi koju Božje Kraljevstvo nudi čovečanstvu, Jehovini svedoci će vam rado odgovoriti na to pitanje kada vas sledeći put posete? Možda će odgovor i vas zadiviti i osloboditi.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 13. strani]

VELIKA POVELJA

Magna karta (na latinskom „velika povelja“) u početku se zvala „Odredbe baronâ“. Kralj Jovan je stavio svoj pečat na ovaj dokument sa 49 odredbi. Tokom narednih nekoliko dana, sporazum je bio proširen na 63 odredbe, a kralj je ponovo stavio svoj pečat. Ponovnom izdanju 1217. dodata je i druga, manja povelja koja je uređivala zakon o šumama. Otada se te odredbe zovu Magna karta.

Navedene 63 odredbe dele se u devet grupa, među koje spadaju i one koje opisuju negodovanje barona, reformu zakona i pravde, i slobodu crkve. Odredba br. 39, koja je istorijski temelj za englesku građansku slobodu, kaže: „Nijedan slobodan čovek neće biti uhapšen niti pritvoren, niti lišen svojih prava ili imovine, niti stavljen van zakona ili prognan, niti lišen svog ugleda na bilo koji drugi način, niti ćemo mi primenjivati silu protiv njega, niti slati nekoga da to učini, osim ako te zakonske osude ne nametnu oni koji su njemu jednaki ili zakon države.“

[Slika]

Pozadina: Treća revizija Magna karte

[Izvor]

By permission of the British Library, 46144 Exemplification of King Henry III’s reissue of Magna Carta 1225

[Slika na 12. strani]

Kralj Jovan

[Izvor]

Iz knjige Illustrated Notes on English Church History (Vols. I and II)

[Slika na 12. strani]

Kralj Jovan predaje svoju krunu papinom izaslaniku

[Izvor]

Iz knjige The History of Protestantism (Vol. I)

[Slika na 13. strani]

Kralj Jovan se 1215. sreće sa svojim baronima i pristaje da stavi pečat na Magna kartu

[Izvor]

Iz knjige The Story of Liberty, 1878

[Slika na 14. strani]

Pomen Magna karti kod Ranimeda, Engleska

[Izvor]

ABAJ/Stephen Hyde

[Izvori slika na 12. strani]

Gore u pozadini: By permission of the British Library, Cotton Augustus II 106 Exemplification of King John’s Magna Carta 1215; Pečat kralja Jovana: Public Record Office, London