Neobičan posao — ali ga volim

JUTARNJA tišina je narušena brujanjem mog specijalnog broda dok ostavljam za sobom usnulu luku Gibsonsa. Cik je zore — vreme da krenem u potragu za svojim „plenom“.

Na zapadnoj obali Kanade, mnogi poslovi su povezani sa šumarstvom i sečom drva, kao i moj posao. Međutim, malo je poslova koji su tako neobični kao što je ovaj. Ja spasavam debla. To nije neko novo zanimanje. U stvari, neki od nas koji obavljamo ovaj posao već smo četvrta generacija spasilaca. Moglo bi se reći da smo se bavili reciklažom pre nego što je ona postala popularna! Ja radim u području Hau Saunda i Džordžijskog prolaza, između ostrva Vankuver i obale Britanske Kolumbije. Ovo područje je samo deo vankuverske oblasti za spasavanje debala.

Jedan od glavnih načina na koje firme za obaranje drveća transportuju oborena stabla, to jest debla, jeste tako što ih sakupljaju u reke nanižući jedne za drugima ili ih vuku šleperima. Transport debala vodom je ekonomičan a zahvaljujući Tihom okeanu, ovde ima dosta vode. Međutim, postoji puno činilaca koji otežavaju ovaj proces. Vetrovi i morske mene brzo se menjaju, a i oluje nastaju sasvim iznenada. Tako se mnoga debla izgube. Tad nastupaju spasioci debala.

Spasavanje izgubljenih debala

Samo ovlašćeni pomorski spasioci debala smeju spasavati debla koja se mogu prodati i koja su zalutala prilikom plutanja ili vuče šleperom. Spasioci plaćaju godišnje za tu dozvolu, a kada se dozvola prvi put izdaje dobija se numerator s jedinstvenim brojem dozvole. Bilo koje deblo koje pliva ili koje se nalazi na obali ispod najvišeg nivoa plime, može da se spase. Najpre numeratorom utiskujemo naš identifikacioni broj.

Takođe je neophodan dobro opremljen brod. To nije brod koji se obično koristi za rekreaciju. Mi koristimo robustne, čvrste male brodove koji mogu varirati od brodova s vanbrodskim motorom do tegljača — ali koji imaju veoma debeo trup. Metalne izbočine na pramcu služe za guranje debala i uvek smo dobro snabdeveni jakim užadima dugačkim 4,5 metara, koja imaju metalni šiljak na kraju. Kada pronađemo deblo koje može da se spase,  dobro zabijemo šiljak u deblo, a uže vežemo za stub na brodu. Takođe nosimo sa sobom svu neophodnu bezbednosnu opremu.

Onaj ko je nov u ovom poslu ubrzo shvata da baviti se tim nije tako jednostavno kao što to na prvi pogled izgleda. S radom se počinje rano u zoru pod svim mogućim vremenskim uslovima u bilo koje doba godine. Zimi je možda potrebno da razbijemo led da bismo uopšte mogli da izađemo iz luke.

Gde pronalazimo debla? Puno toga zavisi od dva faktora: od morskih mena i od vetrova. Pre nego što ujutro izađe, iskusni spasilac debala najpre pogleda tabelu s plimom i osekom. Najbolje je kada su velike promene u morskim menama jer nam one donose više debala. Osim toga, debla je lakše odvući sa obale kada nadođe plima.

Uvek je važno obratiti pažnju na vremenske uslove. Mi neprestano procenjujemo vetar, posmatrajući nebo i kretanje oblaka i posmatrajući boju vode. Jugoistočni vetar donosi kišu, dok zapadni vetrovi često znače da će biti vedro nebo, ali i veći talasi. Severoistočni vetar, koji je lokalno  poznat kao Skvamiš vetar, zimi nagoveštava veoma nisku temperaturu, velike talase, sneg i — nadamo se — izgubljena debla.

Zabijanje šiljka u deblo koje pliva uvek je uzbudljiv doživljaj, ali pravo uzbuđenje dolazi tek odvlačenjem debala sa obale. Skrivene stene tik ispod površine vode mogu oštetiti trup našeg broda i naneti prilično veliku štetu. Moramo biti oprezni.

Dok sakupljamo debla, odvlačimo ih u razna skrivena područja gde ih vezujemo. Ona se tamo nalaze sve do dana u sedmici kada ih odvlačimo dalje. To jest, do dana kada sakupljamo sva debla koja smo spasili — od 50 do 100 komada — i predajemo ih u prijemne stanice gde se ona mere i gde im se procenjuje tržišna cena. Tada nam se plaća prema vrednosti spasenih debala.

Ovo možda izgleda kao lak način da se zaradi za život, ali oprez! Ovaj posao nije za plašljive. Postoje mnoge opasnosti. Propust da se vremenske prilike ozbiljno uzmu u obzir može skupo da košta. Na svu sreću, područje Hau Saunda ima puno mesta za skrivanje od oluje. Još jedna opasnost: Ako bi neoprezni spasilac debala pao s broda u vodu tokom zime, samo nekoliko minuta u toj hladnoj vodi bi za njega značilo smrt. Da li se sećate užadi o kojoj smo ranije govorili? Ako šiljak nije dobro pričvršćen za deblo, on može kao iz praćke da izleti prema brodu. Na svu sreću, samo je mali broj spasilaca bio povređen na taj način — ali takvo se iskustvo teško zaboravlja.

Lične i ekološke nagrade

Zašto volim svoj posao? Plovni deo vodâ Hau Saunda predstavlja popularno mesto za odmor, gde se ljudi trkaju svojim jedrenjacima i čamcima s bočnim stabilizatorom. I pošto ima tako puno ostrva, ima i na stotine vikendica, pa stoga i mnogo motornih čamaca. Trajekti neprestano prolaze tokom dana prevozeći radnike i posetioce. Zbog opasnosti koje debla predstavljaju, lako je razumeti važnost našeg posla.

Sakupljanjem zalutalih debala, mi doprinosimo bezbednosti plovidbe. Neka debla koja su duže vreme u vodi počinju da tonu. Tada samo nekoliko centimetara vire iz vode, što predstavlja ozbiljnu pretnju za brodove. Uprkos tome, za nas je to dragoceno deblo koje ćemo spasti i prodati. Čineći to, doprinosimo bezbednosti plovnih puteva — a takođe pomažemo i da okolina bude čista.

Smatram da je ovaj posao i uzbudljiv i privlačan. Nijedan dan nije isti. Kada sam na vodi, okružuje me panorama koja se iz časa u čas menja. Viđam izlaske sunca zimi kada sneg na planinama svetluca ljubičastom bojom, a od takvog prizora zastaje dah. Tada mi prija štipanje oštrog, slanog vazduha.

Često srećemo divlje životinje. Nailazim na vidre, lasice, morske lavove i mnoštvo foka. Posmatram kako orlovi love ribu i jelene kako plivaju od ostrva ka obali. Zaista osetite strahopoštovanje kada vidite delfine kako se vesele u uzburkanoj vodi koju pravi propeler mog broda, kada se prikradaju sivi kitovi ili kada grupa kitova ubica seče talase!

Moj deda je još tokom 1930-ih počeo da spasava debla. On je preneo svoju ljubav prema vodi i pretraživanju obale na svoje sinove. Moj otac je zatim preneo svoju ljubav i cenjenje prema ovom poslu na svoju decu. Kada sam bio dovoljno odrastao, i ja sam izabrao ovaj poziv. Naravno, to nije najvažniji posao u mom životu. Na prvo mesto dolazi služenje Bogu — a i nagrade su daleko veće. Ali veoma sam srećan što mogu da uživam i u svom svetovnom zaposlenju — čime se bavim već 50 godina. Još uvek se radujem kada krećem na posao da tražim debla.

Moja porodica radi zajedno sa mnom. Ponekad, tokom toplih letnjih večeri, svi izlazimo i radimo na obali. Odvlačimo debla do luke posmatrajući za sobom zadivljujuć zalazak sunca, bučne morske galebove iznad nas, vodenu brazdu koju pravi naš brod i svetla koja počinju da se pale na obali — e, upravo to čoveku pruža mir i osećaj bliskosti sa Stvoriteljem. Najviše iz tog razloga volim svoj posao. (Priloženo)

[Slika na 10. strani]

Spasilac pričvršćuje nasukano deblo

[Slike na 10. strani]

Tokom operacija spasavanja često se vide divlje životinje

[Slika na 11. strani]

Stanica za prijem debala u Hau Saundu radi čak i zimi